„Ustanovio sam da nisu nimalo sofisticirani. Nisu bili nimalo pametni… To me je zapanjilo.“
Kad je Karlos Baragan otputovao do Nigerije da pronađe čoveka koji je od njegove majke napravio žrtvu ljubavne prevare, očekivao je da će zateći prevejanu varalicu.
IP adresa je pokazala da su mejlovi koji su obmanuli njegovu majku stizali iz Nigerije, a ne od američkog vojnika u Siriji, kako se čovek predstavljao.
Ali umesto da razotkrije umešnog kriminalca, Karlos se upustio u četvorogodišnju misiju da bi razumeo nigerijske „Jahu bojse“ - mlade prevarante koji često imaju vrlo malo obrazovanja, prilika za zaposlenje u životu i nemaju novca.
To iskustvo ne samo da je srušilo njegove pretpostavke o muškarcu koji je prevario njegovu majku, već ga je i navelo da se zapita o uticaju usamljenosti u savremenom svetu.
Karlos opisuje majku kao snažnu, samostalnu ženu.
Obrazovana profesionalka koja vodi vlastitu zubarsku ordinaciju delovala je kao malo verovatna žrtva.
Zato su se on i njegova braća zabrinuli kad su počeli da sumnjaju da je pala na priču varalice.
Ali mejl poslat njenom novom ljubavnom partneru „Brajanu“ ukazao je na razloge zašto je bila toliko ranjiva.
„Starala sam se o majci, potom o mlađoj sestri, potom o mužu, i mojoj deci. Čitavog života sam se starala o drugima, a sada želim nekoga ko će se starati o meni.“
Nekoliko meseci ranije, Karlos je primetio da je njegova razvedena majka usamljena i podstakao ju je da se prijavi na aplikaciju za upoznavanje Tinder.
Uskoro se uparila sa Brajanom, atraktivnim Amerikancem u srednjim pedesetim koji je tvrdio da je stacioniran u Siriji.
Karlosov stariji brat, vojni veteran, odmah je postao skeptičan.
„Zvuči jako neobično. Ovo je verovatna prevara, mama“, rekao joj je.
Nakon toga je prestala da priča o vezi sa njim, mada je povremeno pokazivala Karlosu mejlove od Brajana.
Bili su prepuni ljubavi i strasti.
Brajan je brzo počeo da govori o preseljenju u Španiju da bi mogli da budu zajedno, što je iznenadilo i Karlosovu majku.
„Mislim da je i dalje bila pomalo sumnjičava“, kaže Karlos.
Izbila je porodična svađa kad je Brajan rekao da će poslati zlatne poluge u njihov dom.
Ali tek kad je njegova majka došla kući sa dva prstena i najavila da će njih dvoje uskoro živeti zajedno, Karlos se aktivirao.
Pokazao je majci dokaze da mejlovi zapravo stižu iz Lagosa.
Nije rekla mnogo, ali je bila tužna.
Nekoliko dana kasnije, obrisala je većinu tih pisama.
Kad je video kako se njegova majka muči s usamljenošću, to je pobudilo nešto u Karlosu.
Odlučio je da otputuje u Nigeriju i pronađe misterioznog prevaranta.
Preko lokalnog posrednika, Karlos je angažovao pomoć prevaranta po imenu Bigi, koji je pristao da ga upozna sa prijateljima i povede u turneju po Ikotunu, prometnom predgrađu Lagosa gde „svi nešto muljaju, svako se trudi da nešto zaradi“.
Bigi je bio u poznim dvadesetim, otprilike isto godište kao i Karlos.
Bio je pametan i „neverovatno duhovit“.
Njih dvojica su provodila svaki slobodan trenutak zajedno i, na njegovo iznenađenje, Karlos je otkrio da ovaj počinje da mu se dopada.
„Uporno mi je prolazilo kroz glavu… kako neko poput njega postaje prevarant koji provodi noći razgovarajući s usamljenim ljudima na internetu?“
Dok je pričao sa meštanima, Karlos je shvatio da postoji ogromna mreža prevaranata: stotine mladića poznatih kao Jahu bojs, nazvanih po mejl servisu koji su koristili u ranim danima ovog posla.
Postepeno je počinjao da shvata da je, naoružan samo pseudonimom i lažnom mejl adresom, malo verovatno da će pronaći majčinog prevaranta u zemlji sa više od 240 miliona stanovnika.
Umesto toga, zatekao je sebe kako se sve više upoznaje sa svetom Jahu bojsa.
Kao beli Evropljanin, Karlos je bio upadljiv gde god bi pošao.
Kaže da su ljudi pretpostavljali ili da je agent FBI-ja ili kineski biznismen.
Zvali su ga „maga“, što je sleng za povodljivu budalu koju je lako nasankati.
A opet je uz pomoć Bigijevih upoznavanja, uspeo da razgovara sa pedesetak Jahu bojsa.
Jedan je oponašao američkog rvača Kodija Roudsa, ubeđujući jednu ženu da plati 25 avionskih karata koje nikad nisu bile iskorišćene.
Njena prva uplata bila je 300 evra, više novca nego što je on zaradio za 18 meseci rada u fabrici.
Ali uspeh je retko stizao brzo.
„Oni to nazivaju bombardovanjem“, kaže Karlos, „što praktično znači da se okušavate sa stotinama ljudi, ako ne i hiljadama.“
Karlos se takođe zbližio sa još jednim Jahu bojsom, Azizom, koji je počeo da se bavi prevarama sa 14 godina.
Preselio se u Lagos iz sela i živeo sa majkom i malom sestrom u skučenom stanu.
Aziz se predstavljao Amerikancima kao „Vanesa“, koristeći ukradenu fotografiju prelepe belkinje.
Isprva nije imao uspeha.
Njegov engleski je bio loš i nikad nije imao devojku ili posetio Ameriku.
„Govorimo o dečacima koji nemaju previše znanja o zapadnom svetu“, kaže Karlos.
Na kraju se Azizu posrećilo i dobio je pet dolara.
Potrošio ih je na piletinu u restoranu.
Bilo je to prvi put da je boravio u klimatizovanoj zgradi.
Ali Azizova majka i baka, obe nepismene ulične prodavačice hrane, znale su da je ono što on radi pogrešno.
Baka mu je postavila ultimatum: prestani da varaš ljude ili ćemo te se odreći.
Prestao je.
Karlos kaže da je stigao u Nigeriju verujući da su prevaranti deo sofisticiranog kriminalnog udruženja.
Njegov odnos sa Azizom ga je naveo da preispita tu pretpostavku.
„Lakše je poverovati da nas povređuje moćna kriminalna mreža u Zapadnoj Africi nego da se radi o tek tamo nekom liku sa telefonom“, kaže.
On se takođe uverio koliko mladi prevaranti i sami postaju žrtve, privlačeći pažnju moćnijih kriminalaca i smanjujući im zaradu.
A opet je jedno pitanje ostalo akutno: kako su tinejdžeri, od kojih neki nikad nisu završili školu, uspevali da ubede odrasle osobe kao što je njegova majka da im veruju?
Prevaranti su mu rekli da oni nude nešto što mnogim ljudima nedostaje: bliskost.
„Govorili bi mi: 'Treba samo da im posvetiš pažnju.' Suština je u tome da budete tu. Da kažete: 'Dobro jutro. Kako si, ljubavi? Kako si, dušo? Šta si ručala?'“
Karlos kaže da se ista potreba za bliskošću, često proistekla iz usamljenosti, takođe iznova pominjala u razgovorima sa žrtvama prevara.
„Ovo je najtužniji zločin na svetu zato što vam oni ne uzimaju samo novac“, rekla mu je jedna.
„Oni vas i emocionalno iscede. Ostane vam praznina kad ta osoba iznenada nestane. A onda vam društvo kaže da ste idiot i da je sve to vaša krivica.“
Karlos je napisao knjigu, Jahu bojs, o svojim iskustvima.
Ovaj članak zasnovan je na epizodi Autluka na BBC Svetskom servisu
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar