Norveški paradoks: Kod kuće bicikli i zelena agenda, u inostranstvu milijarde od nafte

Proizvode mnogo struje sa kojom noću ne znaju šta će, pa se nametnulo logično rešenje. Noću je cena struje veoma niska, nekad se sat vrti u kontra smeru, nagrađuju te što trošiš. Preko dana se voziš sa tom energijom u električnim autima i ne trošiš naftu koju onda prodaju i lepo zarađuju. I pored tolikog bogatstva, narodu deru kožu sa leđa visokim cenama, porezima i naplatom svega i svačega. Sad su zbog Iranske krize podigli cenu derivata na pumpama više od ostatka Evrope, iako imaju svoju naftu, pa ne zavise od Ormudskog moreuza. Mnogo gradskih i lokalnih puteva se naplaćuju preko sistema kamera koji slikaju tablice. Mnogo ulažu taj novac, a prošle godine su na akcijama američkog penzionog fonda pukli 500 milijardi dolara što su pokušali da sakriju od javnosti. O životu u Norge ne bih, jer nisam tamo živeo, već samo boravio par puta. Moj utisak je da je to dobro organizovan zombilend.

Zelena agenda, a žive od izvoza nafte i gasa. Ako im nije do enormne zarade, zašto Evropi ne prodaju gas po cijeni kojom su Rusi snabdijevali Evropu prije Ukrajine. Pa se pitamo zašto Ukrajina ima toliku podršku. Sve dok traje rat i Ukrajinci ginu, Norvežani trljaju ruke zbog prihoda, pa onda kod kuće vozaju bicikle i kupuju električna vozila. Licemerje, šta to bješe?

Zato i jesu BOGATI