Kako navodi portal
Kamatica, najveće nezadovoljstvo iskazali su zbog povećanja tarifa za održavanje računa, povećanja provizije za podizanje para sa bankomata drugih banaka, SMS obaveštenja kao i ostalih bankarskih usluga. U nekim bankama su ova poskupljenja već stupila na snagu, dok iz drugih stižu najave da će poskupljenje uslediti tokom narednih meseci.
Iako ovakve vesti nikada nisu prijatne, sa gotovo stoprocentnom izvesnošću može se reći da bankarske usluge u Srbiji neće pojeftiniti u budućnosti, već da će samo biti skuplje. Razloga za takvu tvrdnju ima više.
Jedan razlog je do samih banaka: one, kao firme, gledaju da što više zarade. To rade i druge firme koje nisu deo bankarskog sektora, kao što su, primera radi, prodavnice, zanatske radnje, pekare i slično i tu nema ničeg spornog.
Drugi razlog je što kod građana posle najava ovih poskupljenja nema negativnih reakcija, makar ne onih koje bi mogle da utiču na banke. Zato je domaće tržište pogodno tlo za razna poskupljenja.
Stvari bi, ipak, mogle da se promene ukoliko bi određeni broj nezadovoljnih klijenata rešio da dođe do svoje banke i zatvori račun u njoj, upravo zbog poskupljenja usluga, a zatim pređe u drugu banku koja nudi povoljnije uslove. Banke bi tada gotovo izvesno morale da promene politiku poslovanja i razmisle o spuštanju, a ne daljem podizanju cene usluga.
Dakle, u situaciji u kojoj bi građani napravili konkretne korake zbog nezadovoljstva svojom bankom (drugim rečima, odlučili da odu u "banku prekoputa") situacija bi mogla da se promeni. Izražavanje nezadovoljstva sebi u bradu bez neke konkretne akcije po tom pitanju - neće doneti promenu.
A cene bankarskih usluga će i dalje rasti.
Koliko su poskupele usluge?
Prema pisanju
Novosti, od januara su cene usluga podigle: Eurobanka, Unikredit banka, Adiko banka, Api banka i Kredi agrikol banka, a opseg poskupljenja kretao se od 15 do 60 odsto.
Tako od početka godine, u pojedinim bankama umesto 160 vođenje platnog računa i ostalih dinarskih računa košta 190 dinara. Za SMS obaveštenja tokom meseca potrebno je umesto 70 dinara izdvojiti 100, a minimalna naknada za isplatu keša korišćenjem platne kartice na bankomatu ili šalteru druge banke, umesto 150 košta 200 dinara.
Za 200 dinara, ili gotovo 70 odsto poskupela je usluga za zamenu kartice ako je ukradena ili izgubljena, pa umesto 300 košta 500 dinara. Uvedena je i naknada za upit stanja na bankomatu uz pomoć kreditne kartice od 40 dinara.
O tome koliko koja banka naplaćuje na ime raznih naknada i provizija građani mogu da se informišu na njihovim sajtovima, na kojima su dužne da to navedu.
Takođe, Narodna banka Srbije obavezuje banke na objavu najčešćih provizija, koje se mogu pronaći u uporednom pregledu
na sajtu NBS.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 38
Joksa
Obrad
Milos Pavlovic
Evo ti meni objasni , posto si sav u 21 veku, kako ja iz USA da promenim paket usluga elektronski. Imam najskuplji paket u OTP banci koji mi vise ne treba, koristim e-banking i odgovore mi iz banke mailom da samo odlaskom na salter mogu da promenim paket usluga.Znaci par hiljada $ za put da bi na salteru dobio osnovni paket.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar