"Pojačavanje globalne neizvesnosti kao posledice izbijanja krize u Ukrajini, koja se krajem februara nadovezala na dvogodišnju pandemiju, imalo je za posledicu rekordnu tražnju građana za stranom gotovinom, što je dovelo do određene promene valutne strukture štednje u korist devizne, na račun dinarskih depozita", navodi se u saopštenju.
Ta kretanja su već tokom aprila zaustavljena, kako je istaknuto, zahvaljujući aktivnostima NBS kojima je očuvana stabilnost kursa dinara prema evru i omogućeno nesmetano snabdevanje domaćeg finansijskog sektora stranom gotovinom, pa je od juna nastavljen rast dinarske štednje.
Analiza isplativosti štednje, urađena za period od juna 2012. do juna 2022. godine, potvrdila je veću isplativost štednje u domaćoj valuti, na šta utiče postignuta i očuvana makroekonomska stabilnost duži niz godina, više kamatne stope na dinarsku štednju u odnosu na štednju u evrima i neoporezivanje dinarske štednje, navela je NBS i dodala da su na veću isplativost uticale su blagovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike s ciljem ublažavanja negativnih efekata krize izazvane pandemijom i eskalacijom sukoba u Ukrajini.
U poslednjih deset godina dinarska štednja je povećana gotovo pet puta i krajem juna 2022. godine dostigla je 85,9 milijardi dinara. Pri tome, polovina ovog rasta ostvarena je u poslednje tri godine, do izbijanja krize u Ukrajini i uprkos smanjenju kamatnih stopa i negativnim uticajima pandemije. Istovremeno je došlo i do pozitivnih promena u ročnoj strukturi u vidu rasta učešća dugoročnih depozita.
I devizna štednja beleži rast u poslednjih deset godina, sa 7,9 milijardi evra polovinom 2012. godine na 13,2 milijarde evra polovinom 2022. godine.
Štednja u domaćoj valuti oročena na godinu dana i zanavljana u periodu od 10 godina bila je isplativija od depozita položenog na isti rok u evrima. Tako bi štediša koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja u junu 2022. godine dobio više od 44.000 dinara (gotovo 380 evra) više od štediše koji bi u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio istovetni iznos, navodi se u saopštenju NBS.
Kako je istaknuto, i nezanavljana štednja u domaćoj valuti oročena na godinu dana u prethodnih deset godina bila je isplativija, i to u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda.
Dinarski štediša, koji je od juna 2021. godine štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara, dobio bi u junu 2022. godine više od 1.300 dinara (11 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio identičan iznos u evrima.
Što se tiče depozita oročenih na tri meseca, štednja u dinarima bila je isplativija od štednje u evrima u 89 odsto tromesečnih potperioda, a kod štednje oročene na dve godine, dinarska štednja je bila atraktivnija u svim dvogodišnjim potperiodima.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 8
Građanin
Fuj dalje od mene sa tom idejom. Jel treba opet da mi plata vredi 300 evra da ne mogu ni da mrdnem nigde iz ove rupetine? Da se osećam kao prosjak kada odem jednom godišnje u Segedin? Ako ništa kurs od 118 dinara za evro mi bar omogućava da se ne osećam kao poslednji bednik u inostranstvu. (inostranstvo = Grčka autobusom i jug Mađarske)
nina ns
Prosečan građanin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar