Srbija plaća skoro najviše kamate u Evropi: Sledeće godine za otplatu javnog duga 1,5 milijarde evra
Javni dug Srbije, kako se predviđa budžetom za 2024. godinu, biće smanjen u odnosu na BDP na 51,7 odsto, sa 53,3 odsto sa koliko se očekuje da ćemo završiti ovu godinu.
Foto: Pixabay
Ovo naravno ne znači da će se dug države smanjiti u apsolutnom iznosu, već samo da će njegov rast biti manji od rasta BDP-a, piše Danas.
Od 2020. godine odnos javnog duga i BDP-a se smanjuje, sa 57,8 odsto te godine. Međutim, kako se navodi u oceni predloga budžeta koju je dao Fiskalni savet, to se dešavalo u skoro svim zemljama Evrope, a razlog je zajednički - inflacija.
Naime, zahvaljujući visokoj inflaciji, ukupno u 2021. i 2022. godini u Srbiji je ona iznosila 16 odsto, a u ovoj godini će biti oko 13 odsto, nominalni BDP je beležio izuzetno visok rast. S obzirom da se iznos javnog duga deli sa nominalnim BDP-om, jasno je da se količnik smanjivao.
U te dve godine, 2021. i 2022, udeo javnog duga u BDP-u u Srbiji je smanjen za 2,2 procentna poena. Zaduženost EU merena na ovaj način smanjena je u proseku za osam procentnih poena.
Najveće smanjenje zaduženosti desilo se u zemljama koje su imale i najviši javni dug. U Grčkoj je na primer, javni dug u odnosu na BDP smanjen za čak 35 procentnih poena u ovom periodu.
Prosek smanjenja javnog duga prema BDP-u u zemljama Centralne i Istočne Evrope iznosio je 4,3 odsto.
Iako Srbija ima veći javni dug prema BDP-u od proseka zemalja CIE, a dvostruko manje je smanjena zaduženost, Fiskalni savet zaključuje da je bilo prostora da se zaduženost Srbije znatno više smanji u prethodnom periodu.
Takođe, oni ocenjuju i da je deficit za 2024. od 2,2 odsto BDP-a, iako manji nego ovogodišnjih 2,8 odsto BDP-a, mogao dodatno biti smanjen kako bi se brže oborila inflacija.
I mada sa trenutnim nivoom zaduženosti Srbija spada u evropsku sredinu, po ceni koju plaća za taj dug nalazi se pri vrhu.
Kako se navodi u analizi Saveta, u prošloj godini Srbija je prosečno plaćala kamatnu stopu na svoj dug oko tri odsto. Prosek za zemlje CIE iznosio je 2,2 odsto. Višu kamatnu stopu od Srbije u Evropi plaćale su samo Češka, Italija, Poljska i Mađarska.
Od prošle godine situacija se drastično pogoršala. Početkom 2022. godine euribor je bio -0,5 odsto. Početkom ove godine on je već skočio na 2,7 odsto, da bi se u ovom trenutku nalazio na oko 4,1 odsto.
Stopa prinosa na evroobveznice Srbije denominovane u dolarima sada je veća od sedam odsto, dok je prinos na obveznice u evrima oko 6,5 odsto.
"Skoro petina javnog duga Srbije finansiraće se u 2024. po znatno nepovoljnijim uslovima, što će dovesti do rasta izdataka za kamate u srednjem roku. Dok je prosečna kamatna stopa za stari dug Srbije iznosila oko tri odsto, aktuelna kretanja na međunarodnim finansijskim tržištima ukazuju na to da bi se Srbija mogla zaduživati po kamatnim stopama od šest do sedam odsto (pri čemu su ove godine uzimani neki još skuplji krediti, s kamatnom stopom na nivou osam, devet odsto)", navodi se u analizi Saveta uz napomenu da iako je i drugim zemljama poskupelo zaduživanje Srbija ostaje u vrhu po visini kamatnih stopa.
Pročitaj još
S obzirom da će se Srbija naredne godine zadužiti za oko 6,5 milijardi evra, od čega 1,7 milijardi za finansiranje deficita i 4,8 milijardi za vraćanje dospelih dugova, novi dugovi će biti po svemu sudeći znatno skuplji od onih koji nam dospevaju.
U budžetu za sledeću godinu planira se da se za otplatu dugova izdvoji čak 183,6 milijardi dinara ili više od 1,5 milijarde evra.
To je veoma blizu iznosu ukupnih subvencija države u budžetu za sledeću godinu za koje je planirano 184,5 milijardi dinara, koje uključuju i subvencije za poljoprivredu i za železnicu i privlačenje investicija itd. i za skoro 30 milijardi dinara više nego što će biti izdvojeno za socijalno osiguranje i zaštitu.
U odnosu na ovu godinu za kamate će biti izdvojeno 35 milijardi dinara ili oko 300 miliona evra više naredne godine.
Zaključno sa poslednjim danom septembra javni dug Srbije iznosio je 35,2 milijarde evra ili 50,9 odsto BDP-a prema poslednjim podacima Ministarstva finansija.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ministarstvo trgovine: Od 11. maja aktivacija platforme eUpitnik za posrednike
07.05.2026.•
0
Ministarstvo trgovine Srbije će 11. maja aktivirati platformu "eUpitnik za posrednike" za dostavljanje podataka posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, najavljeno je danas.
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
0
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
0
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
6
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
5
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
42
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
0
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
26
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
18
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
10
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Komentari 6
milenko
Ekonomista
general
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar