Najniža penzija ne dostiže ni četvrtinu prosečnih troškova, čak ni polovinu minimalnih, zbog čega sve veći broj starijih nastavlja da radi i nakon penzionisanja, piše mesečnik Biznis i finansije.
Predsednik Sindikata penzionera Srbije "Nezavisnost" Miloš Grabundžija rekao je da tačan broj penzionera koji rade nemaju ni poslodavci ni država, iako bi se moglo doći do podatka bar za one koji nastavljaju da uplaćuju poreze i doprinose.
Ipak, Grabundžija na osnovu iskustva s terena, smatra da je taj broj daleko veći.
"Posle penzionisanja najviše rade pripadnici policije, BIA, vojske. Njih angažuju razne institucije, što je već postalo pomodarstvo. Oni rukovode obezbeđenjem i većina radi preko ugovora o delu, ili je u radnom odnosu ako su u nekom većem sistemu", kazao je on.
Najmanje penzionera je, kako je naveo, angažovano u proizvodnji jer su oni "ishabani" tokom radnog veka, pa zdravstveno nisu sposobni da rade. Ako to i čine, obično je reč o nekoj nadnici, majstoriji ili čuvanju dece i strarijih ljudi, što se nigde ne evidentira.
"Dodatne prihode mora da obezbedi i 62.000 ljudi sa penzijom manjom od 10.000 dinara, a to su uglavnom poljoprivredni ili porodični penzioneri", rekao je Grabundžija.
U Srbiji očekivano trajanje života posle 65. godine, odnosno period u kom se koristi penzija, iznosi 14,8 godina za muškarce. To je 4,5 godina manje nego u zemljama EU, osim u Bugarskoj i Letoniji gde je taj period još kraći, dok je za žene 17,3, godine manji nego u bilo kojoj od zemalja EU.
Srbija se suočava sa nestašicom radne snage, što postaje gorka pilula za zemlju koja je svoj rast bazirala na ponudi jeftinog rada. Taj model donosi niži dohodak i uzrokuje odliv radno sposobnih van zemlje, dok je istovremeno stanovništvo sve starije, piše Biznis i finansije.
Uvoz stranih radnika samo trenutno "gasi požar", jer ako se ne obezbede uslovi da manji broj zaposlenih stvara višu vrednost, biće sve teže da se namakne dovoljno prihoda u državnoj kasi. To dovodi u pitanje i održivost zdravstvenog, penzionog i sistema socijalne zaštite.
I dok u sistemu socijalne zaštite ima prostora za poboljšanja, kod penzionog sistema, koji se takođe finansira iz tekućeg rada i delom iz budžeta, mogućnosti su mnogo manje.
"Naš sistem je prilično usaglašen sa evropskim sistemima, iako su oni istorijski različito nastajali. Penzioni sistemi generalno su ugroženi jer se pomerila granica očekivanog trajanja života, pa je sve učestaliji pritisak da se poveća i propisana starosna granica za odlazak u penziju. Kod nas, period deficita potrošnje u odnosu na prihod od rada tokom životnog ciklusa traje dugo, jer se u radno aktivno stanovništvo ulazi kasno, u proseku tek u 27. godini i izlazi već sa 58, a u Švedskoj, na primer, sa 64 godine. U proseku, suficit traje 31 godinu ili dve godine kraće od evropskog proseka", rekla je profesorka FEFA fakulteta Gordana Matković.
Ona je navela da se u periodu od 2009. do 2019 godine prosečan radni staž novih korisnika starosne penzije u Srbiji spustio za muškarce sa 36 na 32 godine, dok kod žena nije mnogo varirao i kreće se oko 30 godina.
U Srbiji je starosna granica za penzionisanje, uz najmanje 15 godina radnog staža, 65 godina za muškarce i 63 godine i deset meseci za žene. Pritom, starosna granica za penzionisanje žena se postepeno pomera, kako bi se do 2032. izjednačila sa uslovom propisanim za muškarce.
Ta granica nije niska, smatra Matković, posebno ako se ima u vidu očekivano trajanje života koje je u Srbiji znatno ispod evropskog proseka. Kao i u Srbiji starosna granica od 65 godina za muškarce je uslov za penziju u osam zemalja EU, deset država, mahom ekonomski razvijenih, ima starosnu granicu do 67 godina, a ona je niža u devet zemalja CIE. U gotovo dve trećine zemalja EU, starosna granica za žene viša je u rasponu od dve do četiri godine.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 8
Sp
Ja
K
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar