Kokotović: Pitanje NIS-a pod Putinovom ličnom kontrolom
Pitanje Naftne industrije Srbije (NIS) direktno je pod ličnom kontrolom predsednika Rusije Vladimira Putina i zato vrlo mali broj ljudi zna šta se dešava.
Foto: Beta/AP (Alexander Kazakov, Sputnik, Kremlin Pool)
To je za RTS rekla Nadežda Kokotović iz "Briselskog kluba za energetiku".
Kokotović je istakla da Srbija ima obavezu da zaštiti svoje tržište, svoje zaposlene i mora da preduzme određene pravne i diplomatske i rizike i korake.
Prema njenim rečima, NIS nije tema u Briselu, jer je Brisel mnogo žrtvovao da se odvoji od ruskih energenata, to je njihov strateški cilj broj jedan, tako da sada mogu samo da posmatraju i sležu ramenima.
"Što se tiče igre nerava između Vašingtona, Beograda i Moskve, različiti su pogledi sa različitih strana. Sve ovo sa Amerikancima se može posmatrati kao oduzimanje konkurentske imovine. NIS je samo jedan mali deo tog plana da stave pod svoju kontrolu evropsko, a i evroazijsko tržište nafte i gasa. Rusi su to shvatili i žele da izvuku najbolje iz svega toga", navela je Kokotović.
Prema njenim rečima, iz medija se može videti da su u toku dogovori o nekim projektima kao deo mirovnog plana, pa se razmatra učešće američkih kompanija u LNG projektu Arktikt 2, kupovina Severnog toka, kupovina Lukoilovih nalazišta u Iraku...
Pitanje NIS-a pod Putinovom ličnom kontrolom
Što se tiče NIS-a i Rusa, Kokotović kaže da je već očito da je pitanje NIS-a pod ličnom kontrolom Putina i da zato nema javnih informacija ili ih ima po principu "kreni i stani".
Smatra da su Amerikanci u poziciji da čekaju i da oni imaju strateški cilj, znaju da žele da očiste Ruse iz ovog dela sveta, a Rusi su to i prihvatili.
Ono što je rekao predsednik Srbije je da Rusi ne idu ka prodaji svog udela u NIS-u, a prethodno smo imali informacije da traju neki pregovori.
Kokotović ističe da je u vezi sa tim mnogo spekulacija u javnosti i mnogo curenja nekih informacija, što Rusi ne vole.
"Ovo pitanje je direktno, pod ličnom kontrolom predsednika Rusije Putina. Zato nema nekih poteza, vrlo mali broj ljudi zna šta se dešava. U tom smislu ja zaista mislim da javnost treba da prestane sa spekulacijama bez poznavanja svih nijansi i koraka koji se mogu preduzeti u ovom smislu i informacija sa samih pregovora", rekla je Kokotović.
Kako je rekla, Srbija ima obavezu da zaštiti svoje tržište, kao i sve zemlje u okolini, kao i Evropska unija, svoje zaposlene i mora da preduzme određene pravne i diplomatske i rizike i korake.
"Mislim da zatvaranje rafinerije od strane Gaspromnjefta i u ekonomskom i u tehnološkom smislu, u smislu tehnološkog razvoja društva i zemlje predstavlja ozbiljno unazađivanje", kaže Kokotović.
Dodala je da će Rusi posle 13. februara izgubiti mogućnost da prodaju svoj udeo, šta god to značilo za Gaspromnjeft i za NIS.
Govoreći o mogućim opcijama za NIS, kaže da je prostor sužen, dodaje da ona ne veruje da je opcija nacionalizacija.
"Mislim da postoje i neke druge opcije. Mislim da nije više opcija privremena uprava. To je bila opcija do kraja ove licence. Sad mislim da više ne postoji opcija stečaja", kaže Kokotović i navodi da stručnjaci moraju da razmatraju šta je najjeftinije za Srbiju u ovom trenutku.
Pročitaj još
Recept iz komšiluka - da ili ne
Rumunija je pripremila pravni okvir za preuzimanje Lukoila, prethodno je to učinila i Bugarska, na pitanje da li to može da bude recept i za Srbiju, Kokotović kaže da se situacija u Bugarskoj i Rumuniji razlikuje zato što je bugarska rafinerija mnogo veća nego rumunska, ima mnogo veći značaj za nacionalno tržište, za ekonomiju.
"U Bugarskoj je upravljanje aktivama Lukoila preuzela država sa pravom da izvrši prodaju. Njima je prioritet da Lukoil ode i da nemaju taj američki mač iznad glave vezan za svoju preradu i promet. Lukoil je u Bugarskoj dobio dozvolu OFAK-a do kraja aprila 26. i za to vreme Lukoil planira da proda. Puno je veće saradnje i sa ruske strane u Bugarskoj", kaže Kokotović.
S druge strane, kako je rekla, u Rumuniji Lukoil ima dozvolu samo do 13. februara, oni su potpuno pripremili pravni okvir za moguću prodaju od strane rumunske države, ako Lukoil ne proda svoje aktive u datom roku.
U ovom kontekstu nije htela da spekuliše zašto je nešto drugačiji stav Rusa prema NIS-u.
Govoreći o gasu, rekla je da se u Briselu već priča da će se pod uticajem Mađarske i Trampa razvodniti zabrana uvoza ruskog gasa preko Turskog toka. Međutim, smatra da iako bi se produžio ugovor, da bi cena bila viša jer su se tržišni uslovi promenili.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Plate u javnom sektoru veće nego kod privatnika
25.07.2026.•
8
Prosečna majska neto plata zaposlenih u javnom sektoru je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila 123.511 dinara.
Ministarstvo: Ne stoji pretpostavka da će iko dobiti 144.000 dinara iz Akcionarskog fonda
25.07.2026.•
1
Ministarstvo privrede saopštilo je da ne stoji pretpostavka da će iko dobiti 144.000 dinara iz Akcionarskog fonda.
Produženo umanjenje akciza na gorivo do 2. avgusta
25.07.2026.•
1
Vlada Srbije donela je odluku kojom se privremeno smanjenje akciza na naftne derivate od 20 odsto produžava do 2. avgusta, objavljeno je u Službenom glasniku.
Većini po 6.000 dinara, naslednicima i više: Koliko novca može da se dobije iz Akcionarskog fonda?
25.07.2026.•
22
Dok većini građana iz Akcionarskog fonda sleduje po 6.000 dinara, računica pokazuje da će pojedini akcionari na svoje račune dobiti i više desetina hiljada dinara.
Tramp koristi carine kao pregovarački alat: Kako je Srbija zasad izbegla nove mere?
24.07.2026.•
6
SAD uvele su carine od 10 i 12,5 odsto na robu iz 60 zemalja, uključujući Evropsku uniju i Kinu, uz obrazloženje da te države nedovoljno sprovode zabranu uvoza proizvoda nastalih prinudnim radom.
GRAFIKA: Dizel poskupeo gotovo 30 dinara od marta prošle godine
24.07.2026.•
15
Iz nedelje u nedelju koriguje se cena goriva na benzinskim pumpama.
Tramp od danas uvodi carine za 60 trgovinskih partnera "zbog prinudnog rada"
24.07.2026.•
3
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa od danas će uvesti nove carine od 10 i 12,5 odsto na robu 60 trgovinskih partnera, uključujući EU, zbog, kako navodi, nedovoljnog sprovođenja zabrana prinudnog rada.
Da li Vučić kopira Orbana: "Novac nije dovoljan da vrati ljude koji su otišli iz zemlje"
24.07.2026.•
20
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je projekat subvencionisanja i davanja podrške dijaspori koja hoće da se vrati u Srbiju.
Životni standard u Srbiji za 10 godina: Veće plate i BDP, ali zaostatak za EU ostaje
23.07.2026.•
32
Pre deset godina Srbija se po mnogim ekonomskim pokazateljima nalazila iza proseka Evropske unije, u međuvremenu neki su rezultati popravljeni, ali u nekim parametrima i dalje zaostajemo, prenosi Eurostat.
Zbog niskog Dunava otežan uvoz goriva, odobreno korišćenje rezervi: Šta kažu vlasnici benzinskih pumpi?
23.07.2026.•
14
Snabdevanje naftnim derivatima pumpi u Srbiji će se normalizovati jer je Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo Naftnoj industriji Srbije (NIS) i uvoznim kompanijama da koriste sopstvene operativne rezerve.
Šta donosi preskupi "Đerdap 3"?
23.07.2026.•
24
Započeta izgradnja energana na vetar, odnosno sunčevu energiju ukazuje da ćemo sve ubrzanije napuštati ekološki neprihvatljiv ugalj kao gorivo.
Google kažnjen sa 890 miliona evra zbog favorizovanja sopstvenih proizvoda
23.07.2026.•
2
Evropska komisija izrekla je kazne kompaniji Google u iznosu od 890 miliona evra zbog kršenja Zakona o digitalnim tržištima , pošto je utvrdila da je tehnološki gigant pomoću pretraživača favorizovao sopstvene proizvode.
Memorandum Srbije i Rumunije o Đerdapu 3: Obe strane se složile - sve da bude tajno
23.07.2026.•
21
Memorandumi nisu pravno obavezujući dokumenti. To potvrđuje i nedavno potpisani Memorandum o razumevanju o olakšavanju razmene informacija u vezi sa projektom reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.
Đedović Handanović: Naftnim kompanijama dozvoljeno korišćenje operativnih rezervi
23.07.2026.•
6
Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo je naftnim kompanijama koje su podnele zahtev korišćenje operativnih rezervi evro dizela radi obezbeđivanja sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta.
Amazon otpušta radnike u timu za razvoj opšte vestačke inteligencije
23.07.2026.•
0
Američka kompanija Amazon je otpustila deo zaposlenih u svom odeljenju za razvoj opšte veštačke inteligencije (AGI).
Poskupljenje struje neminovno: Ekonomista Đogović o tome čeka li nas inflatorni udar na jesen
23.07.2026.•
12
Srbija je u junu zabeležila pad inflacije koja je u odnosu na prethodni mesec porasla za svega 0,2 odsto i tako na kraju prve polovine godine iznosila 2,7 odsto međugodišnje, zahvaljujući pre svega iznenađujuće dobroj po
Više od 2.300 kredita dobilo olakšice u prvom tromesečju: Najčešći razlog gubitak posla
22.07.2026.•
0
U prvom tromesečju 2026. rešeni su zahtevi za olakšice koje su korisnici podneli za ukupno 2.321 partiju kredita, gde je ukupan dug po tim kreditima iznosio oko 2,3 milijarde dinara, saopštila je Narodna banka Srbije.
Srbija iznad proseka EU po broju radnika na određeno: Skoro svaki sedmi nema ugovor za stalno
22.07.2026.•
6
U Srbiji 14,5 odsto zaposlenih kod poslodavca radi po ugovoru na određeno, znatno više od proseka EU, koji iznosi 9,9 odsto, pokazali su podaci Eurostata za 2025, objavila je danas Nova ekonomija.
Srbija privatizuje "Jat apartmane" na Kopaoniku: Početna cena 5,16 miliona evra
22.07.2026.•
5
Ministarstvo privrede Srbije objavilo je poziv za privatizaciju preduzeća "Jat apartmani Kopaonik", po početnoj ceni od 5,2 miliona evra, a kupac mora da bude domaće pravno lice registrovano za hotelsku delatnost.
Tramp se sprema da uvede nove carine: To bi pogodilo 60 zemalja
22.07.2026.•
1
Američki predsednik Donald Tramp spreman je da već ove nedelje uvede nove carine desetinama zemalja, nakon što isteknu važeće carine od deset odsto.
Agencija Fič: Dug bogatih zemalja u 2026. dostići će rekordnih 75,8 biliona dolara
22.07.2026.•
1
Ukupan državni dug razvijenih ekonomija dostignuće do kraja 2026. godine rekordnih 75,8 biliona dolara (oko 65,2 biliona evra), usled trajno visokih budžetskih deficita, geopolitičkih tenzija i sve većih rashoda država.
Komentari 24
hegel
Zamenik zamenika
/
pa vi putinujte i dalje.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar