Fiskalni savet: Jednokratne isplate građanima daju veoma ograničene efekte, a mogu podstaći inflaciju
Rebalans budžeta za 2026. donosi primetno i ekonomski neopravdano povećanje fiskalnog deficita sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno za 59 milijardi dinara, naveo je Fiskalni savet.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Dosadašnja kretanja prihoda i rashoda ukazuju na to da bi, kako je istaknuto, bez rebalansa deficit u 2026. godini iznosio od dva do 2,5 odsto BDP-a.
"Stoga rebalans suštinski pogoršava fiskalni rezultat za više od jedan procentni poen BDP-a. Ovakva vanredna fiskalna ekspanzija bila bi ekonomski opravdana u slučaju naglog pogoršanja privrednih kretanja, kad se budžetskom intervencijom privremeno podstiče tražnja i privredna aktivnost i tako ublažava kriza. Međutim, u 2026. takvih okolnosti nema", ocenio je Fiskalni savet.
Dodaje se da je "naprotiv, najnovijom projekcijom Vlade prognoza privrednog rasta povećana sa tri odsto na 3,3 odsto".
U takvoj situaciji, u kojoj je očekivani rast BDP-a Srbije blizak svom potencijalu, dodatno podsticanje tražnje fiskalnom ekspanzijom ne može, kako je ocenio Fiskalni savet, doprineti održivom privrednom rastu, ali može pojačati inflatorne pritiske.
Glavni razlog povećanja deficita jeste, kako je navedeno u oceni preloga rebalansa, o kojem se raspravlja u Skupštini Srbije, snažan rast rashoda, pre svega za jednokratna davanja stanovništvu.
Ističe se da se rebalansom republički rashodi povećavaju za oko 172 milijarde dinara, dok prihodi rastu za 112 milijardi dinara.
Pročitaj još
"Najznačajnija nova politika su jednokratne isplate građanima, u ukupnom iznosu od gotovo 100 milijardi dinara, pri čemu će 71 milijarda biti finansirana iz budžeta, a oko 28 milijardi iz Akcionarskog fonda. Iako su isplate penzionerima diferencirane prema visini penzije, veliki deo programa isplata stanovništvu ostaje neselektivan, izvan sistemskih okvira i privremenog karaktera", navedeno je u tom dokumentu.
Dodaje se da "to implicira veoma ograničene efekte na smanjenje siromaštva, nejednakosti i na privredni rast, a u aktuelnim makroekonomskim uslovima može čak dodatno podstaći inflaciju".
Ističe se da bi bez ovih diskrecionih davanja deficit ostao ispod tri odsto BDP-a, odnosno u granicama koje propisuju opšta fiskalna pravila koja su trenutno suspendovana.
Fiskalni savet je, kako je naglašeno, ranije upozoravao da nepotrebna suspenzija tih pravila do 2029. otvara prostor za ad hok vođenje fiskalne politike i narušava njen kredibilitet, a ovogodišnji rebalans predstavlja upravo primer takvog rizika.
Povećanje prihoda u rebalansu u osnovi je, kako je navedeno, realistično, ali se velikim delom oslanja na vanredne neporeske prihode.
Ukupni prihodi povećani su za 112,5 milijardi dinara, od čega poreski za oko 28 milijardi, prvenstveno usled većih prihoda od PDV- a i poreza na dobit.
Istovremeno, privremeno smanjenje akciza na naftne derivate, kako je navedeno, umanjuje prihode za oko 30 milijardi dinara.
Najveća promena odnosi se, istakao je Fiskalni savet, na neporeske prihode, koji su povećani za gotovo 80 milijardi dinara, uglavnom zbog očekivanih uplata dobiti i dividendi državnih preduzeća i NBS.
Ti prilivi su, kako je ocenjeno, "po prirodi volatilni" i ne mogu se smatrati trajnim izvorom za finansiranje javne potrošnje, a njihovo poreklo u obrazloženju rebalansa nije dovoljno transparentno prikazano.
"Rebalans istovremeno donosi značajne i nedovoljno razjašnjene promene strukture javne potrošnje. Pored jednokratnih davanja, povećavaju se investicije u sektoru odbrane za oko 41 milijardu dinara i subvencije javnim putarskim preduzećima za preko 22 milijarde dinara, bez jasne veze sa novim strateškim dokumentima ili precizno definisanim prioritetima", naveo je Savet.
Dodaje se da se istovremeno kapitalni rashodi Republike u drugim oblastima smanjuju za oko 20 milijardi dinara, uključujući pojedine važne saobraćajne i ekološke projekte.
"Deo dodatnih rashoda predstavlja i ispravljanje slabosti inicijalnog budžetskog planiranja, naročito kod socijalne zaštite. Ipak, s obzirom na to da su najveća povećanja rashoda privremenog karaktera, rebalans ne predstavlja neposrednu pretnju makrofiskalnoj stabilnosti, a javni dug bi tokom 2026. trebalo da ostane ispod 45 odsto BDP-a", naveo je Fiskalni savet.
Rebalans se, kako je ocenjeno, ovoga puta priprema i usvaja uz nedovoljnu transparentnost i vrlo kratke rokove, a donosi krupne promene u strukturi budžeta i uvodi nove, fiskalno izdašne mere čija su ekonomska opravdanost, kriterijumi i očekivani efekti u brojnim slučajevima nedovoljno obrazloženi.
"Posebno zabrinjava to što se ovako obimne izmene, koje po svom značaju daleko prevazilaze tehničko prilagođavanje budžeta, ponovo razmatraju u izuzetno kratkom roku – od usvajanja Predloga na Vladi do početka plenarne sednice Narodne skupštine protiču svega tri dana, pri čemu se rebalans nalazi na dnevnom redu zajedno sa još 58 tačaka iz složenih i uglavnom tematski raznorodnih oblasti", ocenio je Fiskalni savet.
Takva praksa, kako je dodao, ostavlja nedovoljno prostora za temeljnu parlamentarnu raspravu i stvara utisak da se rebalans tretira pre svega kao formalni korak, umesto kao prilika da Vlada Narodnoj skupštini i javnosti detaljno obrazloži razloge, prioritete i efekte najbitnijih promena u načinu trošenja javnih sredstava.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Arsić: Otkazivanje Ekspo izložbe bilo bi politički i ekonomski neprihvatljivo, Srbiji prete i tužbe
10.10.2026.•
0
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Koliko će nas koštati grejanje ove zime: Od 60.000 do 250.000 dinara za stan od 60 kvadrata
10.10.2026.•
9
Grejanje stana od 60 kvadratnih metara tokom šest meseci moglo bi da košta od oko 60.000 do čak 250.000 dinara, u zavisnosti od energenta i načina grejanja, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije.
U Beogradu se okuplja 600 poslovnih ljudi iz regiona: Kako do veće prodaje i novih poslovnih prilika?
09.10.2026.•
0
Kako povećati prodaju, unaprediti poslovne rezultate i pronaći nove partnere neka su od pitanja o kojima će razgovarati direktori i menadžeri kompanija iz Srbije i regiona na 3. SALES kongresu 12. oktobra u Crowne Plaza.
Objavljene nove cene goriva
09.10.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Ministarstvo: Povećava se značaj rudarstva za srpsku privredu
09.10.2026.•
6
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Ivan Janković izjavio je da rudarstvo ima sve veći značaj za srpsku privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj.
Cena nafte pala nakon Trampovih poslednjih izjava o Iranu
09.10.2026.•
7
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni standard za cenu nafte, danas je pala.
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
8
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Paradoks života u Srbiji: Oni koji zarađuju najmanje izdvajaju najveći deo dohotka za poreze i doprinose
08.10.2026.•
11
Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji funkcioniše po jedinstvenoj stopi od 10 odsto koja se obračunava podjednako na sve iznose zarada.
Evro na najnižem nivou za 17 meseci: Raste zabrinutost zbog francuskog duga i političke neizvesnosti
08.10.2026.•
4
Evro je pao na najniži nivo za 17 meseci, dok rastu zabrinutost zbog francuskog duga i tamošnje političke neizvesnosti.
Zašto izvršitelji mogu da uzmu 6.000 dinara samo nekim građanima?
07.10.2026.•
32
Čoveku iz Smedereva uplatu od 6.000 dinara zaplenio je izvršitelj, iako nema nikakav dug. Za sada deluje da je jedini razlog taj što, zakonski, ova isplata nije adekvatno regulisana.
Kako se kretao javni dug Srbije od 2012. i u čijim je on rukama?
07.10.2026.•
14
U odnosu na jul ove godine, javni dug Srbije povećan je u avgustu za 10,5 milijardi dinara.
Za usavršavanje tri dinara po satu: Koliko zaposleni u Srbiji košta poslodavca i koliko se ulaže u njega?
06.10.2026.•
0
Svakog sata prosečni zaposleni svog poslodavca koštao je 1.318 dinara tokom 2024. godine. Svega 11 dinara u tom zbiru nisu osnovni troškovi rada - zarada, porezi i doprinosi i cena neodrađenih dana.
Javni dug Srbije na kraju avgusta bio 41,9 milijardi evra
05.10.2026.•
8
Javni dug Srbije je na kraju avgusta ove godine bio je 41,93 milijarde evra, što je 43,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Nova pomoć za SPC: Vlada Srbije dodelila 72 miliona dinara eparhiji koju vodi Pahomije
05.10.2026.•
15
Vlada Srbije dodelila je 72 miliona dinara Eparhiji vranjskoj kojom rukovodi vladika Pahomije, na ime finansijske pomoći. Ovaj novac biće izdvojen iz tekuće budžetske rezerve.
Novih mesec dana neizvesnosti
05.10.2026.•
5
Gotovo u minut do dvanaest stiglo je odobrenje kojim kancelarija Vlade SAD za kontrolu imovine u inostranstvu dopušta da Naftna industrija Srbije i u narednih 30 dana posluje na međunarodnom tržištu.
Ilon Mask menja naziv svoje kompanije zbog Trampovog predloga
05.10.2026.•
3
Izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask objavio je da će AI jedinicu te kompanije preimenovati u SpaceXSI.
Frilenserima do 30. oktobra rok za prijavu prihoda za treći kvartal
05.10.2026.•
1
Rok za podnošenje poreskih prijava za treći kvartal ove godine ua frilensere je 30. oktobar, saopštila je Poreska uprava.
Argentina će dati pasoš svakome ko plati 350.000 dolara
05.10.2026.•
3
Argentinski ministar ekonomije Luis Kaputo najavio je da će državljanstvo te zemlje moći da se stekne u zamenu za bespovratni prilog od 350.000 dolara ili kupovinu državnih obveznica u vrednosti od 800.000 dolara.
U toku konkurs za raspodelu sredstava za zaštitu poljoprivrednog zemljišta
04.10.2026.•
1
Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede objavila je Konkurs za raspodelu sredstava za izvođenje radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta u 2026. godini.
Direktor AFD: Do nuklearnog reaktora Srbiji treba nam deset godina, do stručnjaka jedna generacija
03.10.2026.•
7
Srbija bi nuklearni reaktor mogla da izgradi za desetak godina, ali će za razvoj stručnjaka, sposobnih da ga projektuju, bezbedno koriste i nadziru, biti potrebna čitava generacija.
Poljoprivrednici najavljuju protest: Optužuju ministra da nezakonito menja subvencije
03.10.2026.•
5
Poljoprivredni proizvođači Srbije zbog loših prinosa nemaju novca ni za gorivo, zemljište je zbog suše nemoguća za obradu, a ministar poljoprivrede Dragan Glamočić ne isplaćuje subvencije.
Komentari 2
Zebra
Tužnjikavi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar