Posebno vode računa o ceni dizela u Srbiji koja je sa 231 dinarom za litar minimalno do nepisane granice od dva evra.
Pogled na cenovnike pumpi u evropskim državama nam pokazuje da je u poslednje vreme gorivo svuda u više navrata poskupljivalo, dok je u većini zemalja dizel, ponegde i primetno, iznad dva evra za litar.
Značaj modernih rafinerija
Posebna pažnja za cenu dizela je razumljiva, u celoj Evropi se troši neuporedivo više nego benzin, a naročito u zemljama srednjoevropskog regiona. Kod nas se godišnje potroši otprilike 2,6 miliona litara, benzina četiri i po puta manje.
Sa druge strane, rafinacijom 100 litara nafte se dobija najmanje 47 litara benzina i do 30 litara dizela. Tu su, naravno, još i kerozin, asfalt, petrohemijski proizvodi... Samo rafinerije sa modernizovanom "dubokom preradom" i krekovanjem, kakva je, nakon što je ruski vlasnik uložio bezmalo dve milijarde evra, pančevačka, mogu da produkciju dizela gotovo dupliraju. Ipak, dizela u Evropi, baš kao i u Srbiji, uvek nedostaje i potrebe su se decenijama zadovoljavale uvozom, pre svega iz Rusije.
No, otkako su Moskvi uvedene sankcije Stari kontinent ima poteškoća sa najupotrebljavanijim gorivom. Nekako su se našle rafinerije iz nekoliko severnoafričkih država koje, sa dosta poteškoća, većim delom nadoknađuju nastali manjak. No, problem je sa napadom SAD na Iran i blokiranjem Ormuškog moreuza dodatno usložnjen; svetskom tržištu je dnevna isporuka umanjena za cirka 20 miliona barela sirove nafte.
Evropa guta dizel
Desilo se i da tekuće sezone ima dosta problema sa vodostajem i saobraćajem na glavnim evropskim rekama, Rajni, Dunavu, Pou, Seni... Time je i dopremanje goriva, pa i dizela, ekstremno otežano, povremeno i onemogućeno.
Dakle, tri objedinjene nevolje, geopolitičke tenzije na Bliskom istoku, zapadne sankcije uvedene prema Rusiji i na minimum svedena rečna plovidba, su probleme sa gorivom zaoštrile i situaciju učinile krajnje neizvesnom. Kako dizela manjka i u najboljim prilikama, jasno je da su teškoće naročito izražene u snabdevanju evropskih potrošača njihovim omiljenim gorivom.
Ako ne bude poboljšanja, nevolje će biti i veće, dolazi jesen i sezona poljoprivrednih i građevinskih radova, a na Starom kontinentu gro automobila, autobusa, kamiona, ali i građevinskih i poljoprivrednih mašina, guta dizel. Sa druge strane Atlantika je baš suprotno, tamo je benzin glavno gorivo.
Cene ukazuju na nevolje
Priprema za zimu može takođe da oteža snabdevanje dizelom. Manjak bliskoistočne nafte najviše se oseća u Aziji, pa se mnogi tradicionalni snabdevači Evrope sada orijentišu i na Japan, Južnu Koreju, Kinu... Ujedno i sankcije prema Moskvi se stalno zaoštravaju, posebno u naftnom sektoru, pa će biti jako teško nastaviti dnevno "švercovati" po stotinak hiljada tona ruskog dizela. Dakle, uslovi za dopremanje nafte, goriva, posebno dizela, u narednom periodu biće i teži nego što su danas.
Muke sa gorivom jasno se vide i po cenama. Tokom januara i februara cena nafte tipa Brent se kretala od do 73 dolara po barelu. Na dan napada, 28. februar, skočila je na 78, da bi tokom ratnih 40 dana nekoliko puta premašila 100 dolara. No, sa (privremenim) okončanjem sukoba i cena se rastprimirila na 78, 79 dolara.
Potrošene strateške rezerve
Međutim, kada su poslednjih dana odnosi između SAD i Irana ponovo zaoštreni i cena nafte je krenula naviše. U četvrtak je barel nafte tipa Brent dostigao 86, dan kasnije čak 93 dolara. Narednih dana cena nafte će umnogome zavisiti od političke situacije na Bliskom istoku, ali i na celom plovnom toku brodova iz Indijskog okeana u Mediteran, gde i Huti prete otežavanjem plovidbe.
Biće nevolja i ako izvoz energenata iz Rusije bude totalno blokiran, Evropa nema odgovarajuću alternativu. Teškoće će zadavati i istorijski nizak vodostaj evropskih reka, te neuobičajeno dug period bez padavina. Teško da je u ovakvim (ne)prilikama realno računati na cene goriva sa početka godine.
Možda je, međutim, po cenu nafte neugodnije što je tokom trajanja sankcija nad Rusijom, a posebno nakon rata na Bliskom istoku, potrošen veliki deo strateških rezervi na koje su države članice Međunarodne agencije za energiju obavezne. Posebno što se kalkuliše da će i Kina, posle ne male pauze, ponovo intenzivirati kupovinu nafte za pričuvu.
Dug period rasta cene
Podsećanje na 1979. godinu i krizu nastalu nakon revolucije u Teheranu i zbacivanja režima šaha Reze Pahlavija. Cena nafte je početkom januara bila oko 13,5 dolara za barel. Pobuna u Teheranu i sukob sa SAD je onemogućio da najveće svetske naftne kompanije nastave sa snabdevanjem mušterija.
Nafte je neprekidno poskupljivala. Do oktobra meseca, kada se situacija smirila, cena je dostigla 21 dolar. No, prestanak sukoba nije automatski smirio i naftno tržište, trošenje strateških rezervi je bilo preveliko i njihovo zanavljanje, uz neprekidan rast berzanske cene nafte, se oteglo narednih dvadeset meseci i okončalo na nivou od 37, 38 dolara za barel.
Prirodno je da vozači "režu" na rast cena goriva. To, međutim, neće rezultirati ni zastojem, a kamoli padom cene dizela. Nižu cenu nafte, tim i njenih derivata, mogu doneti samo sklapanje sporazuma između SAD i Irana, odnosno, te, možda još i više, zaustavljanje sukoba u Ukrajini.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar