Svetu preti novo poskupljenje hrane: Šta možemo da očekujemo u Srbiji?
Hrana bi, tokom sledeće godine, mogla dodatno da poskupi na globalnom nivou, a jedan od ključnih razloga za to jeste nestašica đubriva.
Foto: 021.rs
Kako Srbija nije izolovano ostrvo, stručnjaci smatraju da ovakav scenario čeka i nas, piše Nova ekonomija. Zapravo, cene bi mogle da skoče zbog skuplje proizvodnje, ali sami proizvođači smatraju da domaće tržište neće nužno pratiti globalne trendove istim intenzitetom.
Nedavno objavljeni izveštaj JPMorgana upozorava da bi globalne cene hrane mogle da porastu za pet odsto u prvoj polovini 2027. godine.
To je, poređenja radi, više od trenutne stope inflacije u Srbiji, od 1,9 odsto, koja je čak i usporila upravo zahvaljujući sporijem rastu cena hrane.
JPMorgan predviđa da će najpogođenije biti one države koje proizvode namirnice koje brojne zemlje, pa i Srbija, uvoze, kao što su kafa, kakao i šećer.
Jedan od ključnih razloga zbog kojeg se očekuje poskupljenje hrane, pored sve viših temperatura i sušnih dana, jeste nestašica đubriva, na šta direktan uticaj imaju geopolitička dešavanja.
Naime, iako je mnogima prva asocijacija na zatvaranje Ormuskog moreuza problem sa snabdevanjem naftom, sukob na Bliskom istoku imao je uticaj i na snabdevanje đubrivom. Zapravo, kroz moreuz prolazi oko trećine svetskog azotnog đubriva, ključne vrste đubriva za oko polovine svetskih useva.
Kako je pojašnjeno u izveštaju, nestašice đubriva predstavljaju tempiranu bombu – kako su potrebna u ranim fazama rasta useva, posledice nestašice mogli bismo da osećamo čak i godinu dana kasnije. Drugim rečima, ako đubriva ne stignu na vreme kada treba da budu iskorišćena, prinosi se smanjuju, bez obzira na to kakva će snabdevenost đubrivom biti kasnije.
Pročitaj još
Postavlja se pitanje šta možemo da očekujemo u Srbiji.
Za agroekonomistu Žarka Galetina, prognoza JPMorgana zvuči sasvim realno.
"U strukturi bazičnih proizvoda, a to su žitarica, uljarice, i slično, su svi inputi kod koji je u proteklom periodu zabeležen rast cena – od goriva do đubriva. S druge strane, imamo logističke probleme, kao što je zatvaranje Ormuskog moreuza, koje su takođe uračunate u cenu proizvoda kroz maržu rizika."
Prema njegovim rečima, cene primarnih poljoprivrednih proizvoda imaju mali rast na globalnom nivou – ali je on uvek prisutan.
"Ti proizvodi imaju praktično puzajući rast, on je mali, ali je ipak rast. I to je problem kod ovih prozivoda, jer je u pitanju siguran rast. Koliko će on još da ide, to zavisi od geoplotičkih prilika, koje su vrlo neizvesne, pa i od dostupnosti robe."
Da bi globalni problemi očekivano mogli da se preliju i na Srbiju, kaže za Novu ekonomiju Nebojša Mićić, potpredsednik za prodaju i lanac snabdevanja hemijske divizije Elixir Grupe.
"Srbija nije izolovana od kretanja na globalnom tržištu, tako da bi dugotrajniji poremećaji u proizvodnji i međunarodnoj trgovini mineralnim đubrivima mogli da se odraze i na domaću poljoprivredu. Taj uticaj bi se prvenstveno prenosio kroz rast cena pojedinih vrsta đubriva i sirovina, odnosno kroz povećanje troškova poljoprivredne proizvodnje. Mineralna đubriva su jedan od ključnih inputa u biljnoj proizvodnji. Ukoliko njihova cena značajno poraste ili dostupnost bude ograničena, poljoprivredni proizvođači suočavaju se sa višim troškovima, a u određenim okolnostima mogu smanjiti njihovu primenu. Nedovoljna primena mineralnih hraniva može negativno uticati na prinose i ukupnu ponudu poljoprivrednih proizvoda, što se, uz određeni vremenski pomak, može preneti i na cene hrane."
Zbog toga bi, kaže Mićić, produženi globalni poremećaji na tržištu đubriva predstavljali dodatni inflatorni rizik i za Srbiju.
"Ipak, eventualni rast globalnih cena hrane ne bi se automatski i u istom procentu preneo na domaće tržište. Konačan efekat zavisiće od domaće poljoprivredne proizvodnje i prinosa, cena energenata i drugih inputa, kretanja cena poljoprivrednih proizvoda na međunarodnom tržištu, kao i odnosa ponude i tražnje u Srbiji."
Mićić ističe da je prednost Srbije u ovakvim okolnostima postojanje značajne domaće proizvodnje kompleksnih mineralnih đubriva.
Upitan o potencijalnom poskupljenju đubriva na domaćem tržištu, Mićić kaže da u aktuelnim tržišnim okolnostima postoje faktori koji stvaraju pritisak na cene, ali da u ovom trenutku ne bi bilo odgovorno prognozirati konkretan procenat njihovog eventualnog rasta u Srbiji.
Kada je u pitanju potencijalna nestašica, Mićić kaže da to nije očekivano, upravo zbog značajnih proizvodnih kapaciteta u zemlji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Manjak dizela u Evropi
14.10.2026.•
0
Ratovi na obodu Evrope i na Bliskom istoku sve više počinju da utiču i na svakodnevni život na Starom kontinentu.
Vlada Srbije objedinjuje podatke o svim taksama i naknadama na jednom mestu
14.10.2026.•
0
Vlada Srbije objedinjuje podatke o taksama i naknadama na jednom mestu.
Nivoi rizika "polovnjaka" u Srbiji: Više od 40 odsto prodatih automobila imalo udes ili skrivena oštećenja
14.10.2026.•
6
Srbija se nalazi na 18. mestu, od ukupno 23, prema nivou rizika s kojim se kupci suočavaju prilikom kupovine polovnih automobila, što je napredak za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu.
Vlada Srbije iz budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na projekte i izbore
13.10.2026.•
5
Vlada Srbije je iz tekuće budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na različite projekte, izbore i pomoć opštinama, objavio je Forbs Srbija.
Radiće se Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za naftovod od Novog Sada do Mađarske
13.10.2026.•
0
Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je rešenje kojim se daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje budućeg magistralnog naftovoda koji će spajati Mađarsku i Srbiju.
Vlast se zaduživala, sada rastu kamate
13.10.2026.•
7
Prema donedavnom predsedniku države, 41,93 milijarde dolara javnog duga je tek 43,7 odsto nacionalnog BDP-a, pa je Srbija primetno ispod u Evropskoj uniji dopuštene zaduženosti od 60 odsto.
EU ograničava uvoz hibridnih vozila iz Kine
13.10.2026.•
9
Evropska unija ograničiće od decembra uvoz hibridnih automobila iz Kine na 350.000 vozila godišnje.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru bila 4,1 odsto
12.10.2026.•
7
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru ove godine bila je 4,1 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Bruto devizne rezerve u septembru smanjene za 946 miliona evra
12.10.2026.•
4
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine iznosile 29,8 milijardi evra i da su u odnosu na kraj avgusta smanjene za 946,2 miliona evra.
Hladniji dani i skuplji gas
12.10.2026.•
6
Hladne noći i jutra početkom oktobra su nas podsetile da dolaze hladniji dani i sezona grejanja.
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
2
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Kristofer Hil: Srbija posle izbora više neće moći da kupuje vreme za NIS, opcija B je nacionalizacija
11.10.2026.•
57
Srbija uoči predstojećih izbora neće biti pod velikim pritiskom Trampove administracije po pitanju NIS-a, ali nakon izbornog dana treba očekivati drugačiju dinamiku u kojoj više neće biti beskonačnog odlaganja.
Mala statistika: Koliko je registrovano novih vozila ove godine, koja su najprodavanija...
11.10.2026.•
3
U prvih devet meseci ove godine u Srbiji je prvi put registovano 33.448 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila.
Đedović Handanović: Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD
10.10.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3" može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD.
Arsić: Otkazivanje Ekspo izložbe bilo bi politički i ekonomski neprihvatljivo, Srbiji prete i tužbe
10.10.2026.•
25
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Koliko će nas koštati grejanje ove zime: Od 60.000 do 250.000 dinara za stan od 60 kvadrata
10.10.2026.•
16
Grejanje stana od 60 kvadratnih metara tokom šest meseci moglo bi da košta od oko 60.000 do čak 250.000 dinara, u zavisnosti od energenta i načina grejanja, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije.
U Beogradu se okuplja 600 poslovnih ljudi iz regiona: Kako do veće prodaje i novih poslovnih prilika?
09.10.2026.•
0
Kako povećati prodaju, unaprediti poslovne rezultate i pronaći nove partnere neka su od pitanja o kojima će razgovarati direktori i menadžeri kompanija iz Srbije i regiona na 3. SALES kongresu 12. oktobra u Crowne Plaza.
Objavljene nove cene goriva
09.10.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Ministarstvo: Povećava se značaj rudarstva za srpsku privredu
09.10.2026.•
7
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Ivan Janković izjavio je da rudarstvo ima sve veći značaj za srpsku privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj.
Cena nafte pala nakon Trampovih poslednjih izjava o Iranu
09.10.2026.•
8
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni standard za cenu nafte, danas je pala.
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
8
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Komentari 18
kop
pazi sada
/
secamo i to dobro.
republika iz cije je taj delegat bio se sprema za prijem u eu.
tamo nece biti skupa hrana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar