Hladniji dani i skuplji gas
Hladne noći i jutra početkom oktobra su nas podsetile da dolaze hladniji dani i sezona grejanja.
Foto: Pixabay
Kako se uvećava i broj porodica sa jednim ili više vozila, jasno je da u Srbiji raste potrošnja dizela, benzina i gasa. Država je učinila ozbiljan napor i izdvojila ne malu svotu deviza na uvoz energenata. Reklo bi se - sve je to uobičajeno.
Međutim, kako su cene i nafte i gasa na svetskim berzama već mesecima veoma visoke, razumljivo je da će uvoz biti skup. Predizborno vreme je učinilo da država uvećane troškove samo delimično prenese na teret kupaca.
Kada prođe 25. oktobar, realno je očekivati dodatno poskupljenje goriva na benzinskim pumpama.
Srbija veliki uvoznik
Zapravo, činjenice su po nas grube, raspolažemo minimalnim količinama potrebnih energenata, pa smo prinuđeni na uvoz za državu od 6,5 miliona stanovnika ogromnih količina kako nafte, tako i gasa.
Ovih dana ministarka za energetiku Dubravka Đedović Handanović je najavila start gasovodnog povezivanja sa Makedonijom i preko nje do gasnog terminala blizu Soluna. Tako bismo, navodno, povećali sigurnost snabdevanja neophodnim energentom.
Ranije, u sličnim prilikama, ministarka je govorila i o mogućnosti jeftinije nabavke gasa oslanjanjem na više dobavljača. Ovoga puta ovaj deo priče je izostao. Razlog je iskustvo sa Azerbejdžanom, od koga smo lane kupili pola milijarde kubika gasa, a za dostavu smo i izgradili posebnu konekciju sa Bugarskom.
Ali gas smo plaćali sasvim blizu tržišne cene, a to je, zavisno od vremena kada smo kupovali, iznosilo između 30 i 90 odsto više nego što nas košta gas iz Rusije, decenijama jedinog dobavljača.
Loše menja dobro
Vlada Srbije ušla je u višegodišnji aranžman sa Azerbejdžanom, uz ambiciju da investitor iz ove države u okolini Niša izgradi i gasnu elektranu i tako poboljša snabdevanje strujom ovaj region Srbije.
Izgleda lepo, ali električna energija dobijena upotrebom gasa je poprilično skuplja. To što će plin plaćati strani investitor samo na prvi pogled izgleda kao pogodnost za potrošače. Jasno je da će cena električne energije proizvedene u ovoj elektrani biti znatno viša nego dobijena na drugi način. Cenu struje, a preko nje i skupljeg gasa, plaćaće krajnji potrošač.
I nije nam dovoljno jedno iskustvo, ponovo idemo na varijantu za koju se unapred zna da će biti skuplja. Iz srpskog ugla izgradnja gasne konekcije sa Makedonijom nema ekonomskog rezona, jer je cena gasa u solunskom terminalu visoka.
Setimo se kako se donedavni predsednik Aleksandar Vučić svojevremeno iščuđavao previsokoj ceni američkog gasa lagerovanog u terminalu na moru blizu Soluna.
S jedne strane pritisak je urodio plodom, ali sa druge reč je i o trgovini - za političku karijeru svakog pojedinca bitno je da iz Amerike pristižu glasovi pune hvale, a oni su u poslednjih godinu-dve dana baš učestali kada je reč o zvezdi naprednjaka. Tako, formalno, Ameri nisu uveli gasne sankcije, ali se kazna plaća kupovinom skupog gasa.
Pročitaj još
Berza određuje cenu
Za Srbiju, zemlju siromašnu energentima, uvoz nafte i gasa je krupno, osetljivo i izuzetno važno pitanje. Država je to za koju je obezbeđenje energenata strateško pitanje i kome se poklanja veoma mnogo pažnje.
Godišnje potrebe za naftom su privrednim razvojem i dinamičnim životom narasle na otprilike 4,3 miliona tona, od kojih iz domaćih izvora potiče najviše 850.000 tona. Dakle, uveze se gotovo 3,5 i samo je pitanje sezone kada će uvoz dostići i pet miliona tona.
Vrednost ove stavke zavisi od berzanske cene nafte, a ona osciluje u (pre)velikom rasponu od tridesetak dolara za barel (220 USD za tonu), koliko se plaćala početkom veka, do 140 dolara za barel (1.020 USD za tonu), koliko se plaćalo u jeku svetske finansijske krize 2008. godine.
U relativno dugom periodu od 2015. do 2025, cena se kretala između 45 i 78 dolara za barel, uz izuzetak proleća 2022. godine, kada je, uporedo sa početkom rata u Ukrajini, jedno vreme premašivala i 125 dolara.
Agresija SAD na Iran
Već na prvi pogled vidi se koliko je u trgovini naftom bitno sagledati dešavanja u svetu od kojih i te kako zavise cene energenata. Naravno, niko nema neograničen izvor deviza, pa da u vreme niskih cena sirovina kupi naftu za tri, četiri sezone unapred i tako spreman dočeka obrt na naftnom tržištu.
Strategija kupovine nafte je važno i delikatno državno pitanje, a Srbija je do određenih beneficija dolazila vezivanjem za pojedine dobavljače. Stoga su rafinerije u bivšoj Jugoslaviji podizane tako da su tehnološki prilagođene za preradu nafte koju nude Irak, Rusija, Iran. Ovaj energent se povremeno nabavljao i od Alžira, Kazahstana, Libije, Angole... Često se plaćalo radom domaćih građevinskih preduzeća u zemljama od kojih se dovlači "crno zlato".
Nedavno, kada je nakon agresije SAD na Iran cena nafte sa gotovo 60 skočila i mesecima se održavala na oko 100 dolara za barel, za kupce, tržišno posmatrano, to je bio izdatak od 320 dolara za svaku kupljenu tonu. Kako Srbija u poslednje vreme godišnje uvozi 3,5 miliona tona, trošak je uvećan za gotovo 1,2 milijarde dolara.
Jugoslovensko rešenje
Kada je gas u pitanju, Srbija je još siromašnija i od godišnje potrošnje od tri milijarde kubika, iz domaćih nalazišta je jedva 300 miliona kubika. Nabavka gasa je složenija i, usled potrebe za gasovodima ili posebnim terminalima, manje je tržišna.
Nekadašnja Jugoslavija se odlučila da se gasovodom poveže sa bivšim Sovjetskim Savezom, daleko najvećim izvoznikom gasa, iz koga je plin pristizao za više od polovine žitelja Starog kontinenta. Dugogodišnja saradnja je krunisana aranžmanom u kome je cena gasa fiksna, samo okvirno zavisna od kretanja na tržištu.
Posle krupnih političkih promena i raspada i Sovjetskog Saveza i Jugoslavije, Srbija je gasni aranžman uspostavila sa Rusijom i, uz manje dopune, traje već više od tri decenije. Dugoročnost projekta i vezanost za istog dobavljača iznedrila je i cenu gasa veoma povoljnu po kupca. Unazad nekoliko godina 1.000 kubika Srbija plaća 318, dok se tokom istog perioda cena gasa kretala između 360 i 570 dolara za 1.000 kubika.
Uspešna strategija
Naravno da je posle agresije SAD na Iran skočila i berzanska cena gasa, već duže vreme se vrti između 850 i 950 dolara za hiljadu kubika, s tim da je dopremanje dodatna nabavna stavka.
Neophodno je izgraditi gasovod koristan i za novog dobavljača, kao što je urađeno prilikom nabavke gasa iz Azerbejdžana, odnosno kako se najavljuje radi kupovine američkog gasa iz solunskog terminala. To dodatno utiče na rast troškova, pa ispada da cena gasa dostiže i 1.200 dolara za hiljadu kubika plina.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Kristofer Hil: Srbija posle izbora više neće moći da kupuje vreme za NIS, opcija B je nacionalizacija
11.10.2026.•
48
Srbija uoči predstojećih izbora neće biti pod velikim pritiskom Trampove administracije po pitanju NIS-a, ali nakon izbornog dana treba očekivati drugačiju dinamiku u kojoj više neće biti beskonačnog odlaganja.
Mala statistika: Koliko je registrovano novih vozila ove godine, koja su najprodavanija...
11.10.2026.•
3
U prvih devet meseci ove godine u Srbiji je prvi put registovano 33.448 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila.
Đedović Handanović: Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD
10.10.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3" može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD.
Arsić: Otkazivanje Ekspo izložbe bilo bi politički i ekonomski neprihvatljivo, Srbiji prete i tužbe
10.10.2026.•
24
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Koliko će nas koštati grejanje ove zime: Od 60.000 do 250.000 dinara za stan od 60 kvadrata
10.10.2026.•
16
Grejanje stana od 60 kvadratnih metara tokom šest meseci moglo bi da košta od oko 60.000 do čak 250.000 dinara, u zavisnosti od energenta i načina grejanja, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije.
U Beogradu se okuplja 600 poslovnih ljudi iz regiona: Kako do veće prodaje i novih poslovnih prilika?
09.10.2026.•
0
Kako povećati prodaju, unaprediti poslovne rezultate i pronaći nove partnere neka su od pitanja o kojima će razgovarati direktori i menadžeri kompanija iz Srbije i regiona na 3. SALES kongresu 12. oktobra u Crowne Plaza.
Objavljene nove cene goriva
09.10.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Ministarstvo: Povećava se značaj rudarstva za srpsku privredu
09.10.2026.•
7
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Ivan Janković izjavio je da rudarstvo ima sve veći značaj za srpsku privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj.
Cena nafte pala nakon Trampovih poslednjih izjava o Iranu
09.10.2026.•
8
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni standard za cenu nafte, danas je pala.
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
8
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Paradoks života u Srbiji: Oni koji zarađuju najmanje izdvajaju najveći deo dohotka za poreze i doprinose
08.10.2026.•
11
Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji funkcioniše po jedinstvenoj stopi od 10 odsto koja se obračunava podjednako na sve iznose zarada.
Evro na najnižem nivou za 17 meseci: Raste zabrinutost zbog francuskog duga i političke neizvesnosti
08.10.2026.•
4
Evro je pao na najniži nivo za 17 meseci, dok rastu zabrinutost zbog francuskog duga i tamošnje političke neizvesnosti.
Zašto izvršitelji mogu da uzmu 6.000 dinara samo nekim građanima?
07.10.2026.•
33
Čoveku iz Smedereva uplatu od 6.000 dinara zaplenio je izvršitelj, iako nema nikakav dug. Za sada deluje da je jedini razlog taj što, zakonski, ova isplata nije adekvatno regulisana.
Kako se kretao javni dug Srbije od 2012. i u čijim je on rukama?
07.10.2026.•
14
U odnosu na jul ove godine, javni dug Srbije povećan je u avgustu za 10,5 milijardi dinara.
Za usavršavanje tri dinara po satu: Koliko zaposleni u Srbiji košta poslodavca i koliko se ulaže u njega?
06.10.2026.•
0
Svakog sata prosečni zaposleni svog poslodavca koštao je 1.318 dinara tokom 2024. godine. Svega 11 dinara u tom zbiru nisu osnovni troškovi rada - zarada, porezi i doprinosi i cena neodrađenih dana.
Javni dug Srbije na kraju avgusta bio 41,9 milijardi evra
05.10.2026.•
8
Javni dug Srbije je na kraju avgusta ove godine bio je 41,93 milijarde evra, što je 43,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Nova pomoć za SPC: Vlada Srbije dodelila 72 miliona dinara eparhiji koju vodi Pahomije
05.10.2026.•
15
Vlada Srbije dodelila je 72 miliona dinara Eparhiji vranjskoj kojom rukovodi vladika Pahomije, na ime finansijske pomoći. Ovaj novac biće izdvojen iz tekuće budžetske rezerve.
Novih mesec dana neizvesnosti
05.10.2026.•
5
Gotovo u minut do dvanaest stiglo je odobrenje kojim kancelarija Vlade SAD za kontrolu imovine u inostranstvu dopušta da Naftna industrija Srbije i u narednih 30 dana posluje na međunarodnom tržištu.
Ilon Mask menja naziv svoje kompanije zbog Trampovog predloga
05.10.2026.•
3
Izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask objavio je da će AI jedinicu te kompanije preimenovati u SpaceXSI.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar