Koliko jednokratna pomoć države zaista doprinosi životnom standardu građana, a koliko samo kratkoročno podstiče potrošnju i zašto mere kojima država pokušava da podstakne privredu ponekad imaju i neželjene posledice?
Kako prenosi
Insajder, to su neka od pitanja koja otvaraju istraživanja dobitnika ovogodišnje Nobelove nagrade za ekonomske nauke.
Dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju, Robert E. Hol sa Univerziteta Stanford i Majkl Vudford sa Univerziteta Kolumbija, unapredili su razumevanje načina na koji države i centralne banke mogu da ublaže privredne uspone i padove, a njihov rad povezuje makroekonomske modele sa odlukama domaćinstava i preduzeća, ali i njihovim očekivanjima od budućnosti.
Pre skoro jednog veka, britanski ekonomista Džon Majnard Kejnz postavio je temelje modernog pristupa ekonomskoj stabilizaciji delom "Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca" iz 1936. godine.
Prema tom pristupu, država tokom recesije može da podstakne aktivnost povećanjem javne potrošnje, dok centralna banka to može da učini smanjenjem kamatnih stopa.
Naftne krize sedamdesetih godina prošlog veka, međutim, dovele su u pitanje tadašnje ekonomske modele. Zapadne ekonomije suočile su se sa stagflacijom, istovremenim rastom inflacije i nezaposlenosti, uz usporavanje privredne aktivnosti.
Pokazalo se da mere za podsticanje privrede ne daju uvek očekivane rezultate i da mogu dodatno da pojačaju inflatorne pritiske.
Važan deo savremenih makroekonomskih modela zato čine očekivanja građana i privrede. Kada centralna banka najavi promenu kamatnih stopa ili vlada predstavi plan budžetske potrošnje, domaćinstva i preduzeća mogu da prilagode svoje ponašanje i pre nego što se najavljene mere sprovedu.
Koliko su ovi principi važni za razumevanje ekonomskih prilika u Srbiji? Kako se odluke države o javnoj potrošnji, jednokratnoj pomoći i investicijama odražavaju na privredni rast, inflaciju i životni standard?
Radosavljević: Ponašanje domaćinstava i privrede može imati veći uticaj na ekonomiju od odluka centralnih vlasti
Ekonomista profesor dr Goran Radosavljević objašnjava da su očekivanja građana i privrede jedan od ključnih faktora koji utiču na ekonomska kretanja, bez obzira na odluke koje se donose na nivou države i centralne banke.
"Mi smo to osetili i devedesetih godina, možda najbolje slikovito, kada izađe država i kaže: 'Kurs je toliki i toliki', ali na ulici je veći, jer su očekivanja drugačija", kaže Radosavljević.
On ističe da, kada građani očekuju rast inflacije, povećanje cena ili promenu kursa, njihovo ponašanje može da usmeri ekonomiju u tom pravcu, bez obzira na odluke monetarne politike.
"Ako kompanije ovde ne vide da je u ovoj zemlji dobro investirati, odnosno ako očekuju da će biti krize, one neće investirati, bez obzira na to što su možda neke kratkoročne performanse države dobre", navodi Radosavljević.
Zbog toga je, kako objašnjava, očekivanja neophodno uključiti u ekonomske modele i pokušati predvideti njihovo kretanje. To, međutim, nije moguće bez poznavanja načina na koji se ponašaju privreda i građani, ističe Radosavljević.
Efekat cvrčka i mrava
Navodi da je za razumevanje ekonomije važno posmatrati kako građani i preduzeća reaguju na odluke države, a kao primer navodi odnos prema poreskim obavezama.
"Postoji čuveni primer u ekonomiji, efekat cvrčka i mrava: ako imate stanovništvo koje će da radi koliko god da mu povećate porez, na primer neke Japance, vi možete da mu povećate porez i napunite budžet. Ali ako imate Balkance koji, kad im povećate porez, beže u sivu ekonomiju, džaba povećavate porez. Prihodi od poreza biće nula, odnosno čak će i da se smanje", objašnjava Radosavljević.
On ističe da je upravo posmatranje ponašanja domaćinstava i privrede postalo osnova za izradu makroekonomskih modela.
Radosavljević objašnjava da savremeni makroekonomski modeli sve više uzimaju u obzir ponašanje građana i privrede, a ne samo odluke državnih institucija.
"Ranije je bilo jednostavno: kažete da će inflacija ići u jednom pravcu, BDP u drugom i to je to - imate neki model. Danas se to menja. Ljudi postaju pismeniji, imaju sve više informacija o tome šta se dešava na tržištu i ne možete lako da ih prevarite", kaže Radosavljević.
On ističe da su dobitnici Nobelove nagrade matematički dokazali da reakcije domaćinstava i privrede mogu imati veći uticaj na makroekonomske pokazatelje nego same odluke centralnih vlasti.
Navike i očekivanja građana mogu da ograniče efekte državnih mera
Ako pogledamo aktuelne mere države, poput jednokratne novčane pomoći građanima ili subvencija stranim investitorima, otvara se pitanje da li je reč o održivoj ekonomskoj politici ili o potezima koji pre svega imaju kratkoročan politički efekat.
Radosavljević navodi da se uprkos porukama vlasti o ekonomskoj stabilnosti, smanjenje stranih direktnih investicija može posmatrati kao pokazatelj da investitori drugačije procenjuju poslovno okruženje u Srbiji.
"Vlast već godinama govori o stabilnosti, ali su strane kompanije prepoznale da se ovde ipak nešto loše dešava, a strane direktne investicije su u prethodnih nekoliko godina drastično pale. To je baš dobar primer. Džaba propagirate subvencije, koje su među najvećima u Evropi, i pričate o stabilnosti ako privreda to više ne prepoznaje na taj način", kaže Radosavljević.
Radosavljević ocenjuje da je odnos građana prema ekonomskoj politici složeniji, ali da njihove navike i očekivanja mogu da ograniče efekte državnih mera.
"Što se tiče stanovništva, tu je situacija možda malo drugačija. Deo stanovništva uvek poveruje u različitu propagandu, ali je zanimljivo da se u Srbiji prethodnih decenija dosta radilo na dinarizaciji privrede, odnosno kreditnog portfolija. Kurs je stabilan, ili relativno stabilan, već dugo vremena, a stanovništvo i dalje voli da štedi i troši u evrima. To pokazuje da, bez obzira na mere koje donosite, morate da pratite ponašanje stanovništva, jer u suprotnom te mere neće uroditi plodom", kaže Radosavljević.
Navodi da se i u Srbiji prilikom kreiranja ekonomskih prognoza prate očekivanja građana i privrede, kao i njihova reakcija na ekonomske mere.
"Znam da Narodna banka Srbije prilikom prognoza inflacije i kretanja kursa koristi slične modele i prati očekivanja. Izveštaj o inflaciji koji NBS objavljuje, u suštini, pokazuje i kakva su očekivanja privrede. Privredna komora Srbije takođe izrađuje konjunkturni barometar. Dakle, prati se kako na mikro nivou reaguju domaćinstva i privreda", kaže Radosavljević.
Ceo tekst pročitajte
OVDE.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar