Profesor srpskog: Učenici sve manje razumeju pročitano jer ne čitaju knjige

Skromno ću dodati samo to, da ni odrasli, u velikoj meri, ne razumeju pročitano.

како и шта их учите, још су и добри

Контролно питање да ли сам прочитао књигу "Чича Горио" било је: Које је јело ручао Чича Горио у пансиону? Одговор је био пасуљ са ребрима, уз подпитање које врсте ребара. Са овчијим ребрима и ту је био крај пропитивања. Тако је мој професор српског језика пропитивао да ли смо прочитали дело. Тога више нема, нажалост.

Profesore nema se vremena, citanje knjiga je luksuz i niko ne razvlači pitu. Ukucaš i sve ukratko i potrebno izadje za prelaznu ocenu. Ako dozivis neku penziju ili lagodan posao. mozes citati, ako imas potrebe

Pa kako to, zar nisu to naši genijalci? O da, nama koji radimo sa studentima je već godinama jasno da oni ne mogu da razumeju iole komplikovaniju rečenicu.

А шта сад?

Pre samo 25 godina na času srpskog jezika profesor je pitao detalje iz lektire, da vidi ko je čitao a ko nije.

knjige nisu uslov da budes drug clan bagra partije
oni sto ne znaju sva slova u partiji brzo napreduju
a omladinici kopiraju starije

Postovani, gospodine, profesore Vase opservacije na odsustvo citalacke kulture su potpuno tacne. Pozivam celu naciju da se zapita kako ucenici dobijaju diplome, a da nisu procitalu ni jednu lektiru! Pod kakvim su pritiskom profesori knjizevnosti koji takvim ucenicima daju pozitivne, a neretko i visoke ocene. Postovanje svim profesorima koji na to ne pristaju. Kada se bude islo na popravni i kada se budu ponavljali razredi, bice drugacije. Biti lojalan direktoru skole, znaci, izmedju ostalog, i zakljucivati pozitivne ocene po svaku cenu. To je dokaz, da sustinski znanje, odgovornost, radne navike i kriticko misljenje nikoga ne interesuju, osim deklarativno!

@Knjigolistac

Dansa manje citaju nego pre 20 30 ili 40 godina.
Isto je. Potpisujem.
Nego je razlika u tome sto tada si bio mlad pa nisi video ili te nije interesovalo.


Upravo tako, da se vise citalo pre, mozda i ne bi bili danas gde jesmo. Ali to je realnost, jednostavno 90% ljudi knjige ne interesuju.

Mada uvek ima ljudi i omladine u ovim veci lancima knjizara, Laguna, Vulkan, tako da kupuje se i cita.

Cestitke profesoru, Redakciji takodje. Na nasu nesrecu, nasoj mlafosti ce, dok citaju Andica, Cfnjanskog, biti potreban prevodilac. Vofitelji, politicari...unakazise srpski jezik. On preferira, umesto da vise voli, kaze benefit, a nikad cuo za dobrobit, povoljnost, korist, zaradu... Kazu level, umesto stepen, iako se izgovara levl. Anglicizmi mi usi probise. Brine li ko o ovoj posasti, za ime Gospoda? U mom.gradu nema pet.naziva cirilicom, na srpskom jeziku... Ponosni grade Lazarevog gospodstva , sta si doziveo?

Nije problem tehnologija,nikad nije lakse bilo doci do informacije.Tako klasika bilo kog skinuti u pdf sa interneta i citati na bilo kom mestu u billo koje vreme sa male sprave zvane mobilni telefon. Vukovac bez knjige procitane ,gimnazijalac takodje,kakav apsurd! Dakle ,ko o tom odlucuje,svodeci deci na neki nemusti jezik ,i na misljenje kao napor . Ko su uzori ,idoli,zasto je takav obrazovni sistem i kulturna politika? Gospodin profesor je sve objasnio ali daj narodu hleba i igara i radi sa njim sta hoces . I na kraju dosli smo i do dece???

Ако професор мисли да је читање књига једини начин да се стекне знање и обогати речник питам се какав је то професор!
Много је мудраца било који су били потпуно неписмени што значи да никада нису прочитали нити слово а камили књигу. Школовање је један од начина да се стекне знање и то је присутно у последњих стотину година а људи су учили од памтивека и увек је било и паметних и глупих, и зналаца и незналица.
Проблем са данашњом омладином је што у школи не научи скоро ништа а у приватном животу се друже и размењују мишљења само са вршњацима који знају колико и они. У таквим животу наравно да не могу научити много и њихове шансе у животу су све мање јер свака нова генерација има све мање знања а и способности су им мање јер не раде скоро ништа ни физички ни умно што би их развило као личности и оспособили за живот!

Nama sa "južne pruge" je oduvek bio problem književni jezik, a svi užbenici su na tom jeziku, koji se na silu koristi u svim školama južno od Jagodine, a čim se izađe iz škole, 99% ljudi koristi taj južnjački govor.

da li se sećate u kojoj novosadskoj knjižari devedesetih je mogla da se kupi cinična razglednica na kojoј je pisalo: čitaње kњiга je opaсно за vaше duхovno zdravље ?

sve je do srbije.
omladina se regrutuje u tituske a ne u obrazovane. juce su se svi iscudjavali na premlacivanje maloletnika.

da je do srba knjige se vise ne bi stampale u svetu.
sednete u neciji javni prevoz na zapadu i uvek cete videti da neko nesto cita.

Dansa manje citaju nego pre 20 30 ili 40 godina.
Isto je. Potpisujem.
Nego je razlika u tome sto tada si bio mlad pa nisi video ili te nije interesovalo.

Deca se uce citanju, ne nastaje u vecini slucajeva ta navika sama. Ja svako vece citam svom detetu, zastanem i objasnim svaku rec za koju mislim da mu je nova i on je par puta izgovori. Nekada zastanemo, jer nas knjiga podstakne na razgovor i razmisljanje. Ima bogat vokabular i sam trazi da mu se cita. Nekada nije lako, od umora se mesaju slova, ali da zivi sutra bez knjiga prazne glave, da ne zna da kriticki misli, ne!

Пре неколико дана сам пошао у огранак Градске библиотеке на Лиману, па сам изашао из градског аутобуса на линији бр. 4. Онда сам, пошто не познајем тај део града, питао десетак случајних пролазника, где се налази та библиотека. Потом и њих петоро-шесторо који су седели у неком кафићу, близу саме библиотеке. Нико није знао где се налази, нити су чули да ту негде близу постоји библиотека. Верујем да су сви знали све адресе кафића у граду, места за ноћни провод, или сличних места у граду.
Сад се сетих да сам једном читао интервју с познатим фудбалером, голманом, идолом многих дечака. Први пут у животу је сада прочитао неку књигу. Била је то књига познатог глумца Жарка Лаушевића, чини ми се да је наслов био "Дан прође, година никако", у којој је описивао године проведене у затвору због убитства у неком кафићу. Узор многих дечака први пут у 3о. години живота прочитао једну књигу.
Стога није чудно што млади данас имају фонд од око сто речи и што не умеју да јасно искажу своје мисли. Дигитализација, мобилни телефони, друштвене мреже, таблоиди, остављају последице. Оне се већ виде, и видеће се још више.