Bogdanović: Smanjenjem stočnog fonda Srbija gubi prehrambenu nezavisnost

Zatiranje domaće proizvodnje, uvoz proizvoda sumnjivog kvaliteta je uništavanje zdravlja sopstvenog naroda!!!!

dobro odradjeno, ovi rade na veliko
ko ce ih zaustaviti

dolazi najveci broj problema i to je kancer naseg drustva. Prisutna je u ministarstvima pa sve do mesnih zajednica. Uvoznicki lobi, povezan sa ministarstvom poljoprivrede, uvozi zaledjeno meso pred sam istek upotrebe, po niskim cenama, ovde ga prodaje jos tri meseca, kod nas je rok drzanja mesa u hladnjacama sest u zemljama iz koje dolazi tri. Cena GMO hrane u inostranstvu niza je, verujem 30-40%, dok je kod nas zabranjena. To su glavni razlozi sto nasi proizvodjaci ne mogu da budu konkutentni na nasrm trzistu, posledica toga je smanjenje stocnog fonda. Kada bi drzava izjednacila trzisne uslove u nas, da rok upotrebe zaledjejog mesa bude isti kao u inostranim zemljama izvoznicama, tri meseca i da se kod nas dozvoli GMO hrana, spasili bi stocarstvo u nasoj zemlji. Ali drzava tonece decenijama. Profesor je mnogo bolje upoznat sa ovim problemima, statistika koju iznosi je porazavajuca. Od ukupnog uvoza, 60% uvezenog mleka je iz Bosne, 20% iz slivenije, ostalih 20% iz drugih zemalja EU. Nasi mlekari nemaju kome da prodaju, krave zavrsavaju na klanicama. U Ministarstvu poljoprivrede sve to dobro znaju i nista ne preduzimaju, sa druge strane, isto Ministarrsvo koje sa uvoznickim lobijima upropscava poljoprivredu daje podsticajna stedsva i subvencije za razvoj poljoprivtede, zns se da se dobijaju sekektivno, pa mladi farmeri nece ni da konkurisu.

Уништили су они и Институт за ратарство и повртарство, институцију која је деценијама стварала, чувала и унапређивала домаће сорте и хибриде, знање и генетички потенцијал наше пољопривреде. А семе није само почетак производње хране – оно је носилац и чувар генетичког потенцијала, темељ биљне производње и једна од кључних карика прехрамбене сигурности. Уништити сопствено семенарство значи угрозити сопствену способност да производимо храну и одлучујемо о сопственој пољопривреди. Семе није роба. Семе је стратешки ресурс и питање будућности.“

Mi smo viđeni za odstrel uništavanjem bilo kakvih uslova za život. Beskrupulozno rudarenje će uništiti plodno zemljište i zagaditi vodotokove, a onda nas više nema. Trenutna namesnička uprava države preduzima sve korake koji vode ka tome.

Србији је намењено да буде рударски басен од истока до запада. Никаква производња хране ту није запланирана. Повртарске културе се увелико увозе из миле нам албаније, месо из Аргентине а млеко у праху и мед из такође миле нам кине!

Smanjenje stocnog fonda u Srbiji je obrnuto srazmerno porastu broja doktora nauka u istoj.
Nesto ne vidim napredak ni u jednoj ni u drugoj oblasti.

To je i cilj. Burazeri uvoze djubre od hrane i prodaju po paprenoj ceni.