Kristof Leribo izjavio je za Figaro da će muzej tražiti privatna sredstva za radove, ali da će značajno izdvajanje javnog novca morati da bude odobreno nakon nacionalnih izbora u Francuskoj sledeće godine.
"Ko god bude formirao sledeću vladu, mora da ima na umu da će Luvr, ako ne bude popravljen, modernizovan i transformisan, veoma brzo početi da zaostaje i da će na kraju morati da zatvori vrata za javnost. To bi bila katastrofa", rekao je on.
Uzastopne manjinske vlade godinama imaju poteškoća sa usvajanjem godišnjih budžeta, a premijer Sebastijen Lekorni pokušava da ograniči javnu potrošnju kako bi smanjio ogroman francuski deficit, piše
Euronews.
Godinu dana nakon pljačke
Leribo, istoričar umetnosti koji je prethodno vodio Muzej Orse, preuzeo je dužnost u februaru, nakon što je Lorans de Kar podnela ostavku zbog posledica prošlogodišnje krađe nakita.
Dana 19. oktobra 2025. godine, četvoročlana banda upotrebila je platformu za podizanje montiranu na kamion kako bi provalila u Apolonovu galeriju i usred bela dana odnela osam komada francuskog krunskog nakita, procenjene vrednosti od 88 miliona evra. Naknadna istraga Senata utvrdila je da je radila samo jedna od dve kamere koje su pokrivale mesto provale. Nakit nikada nije pronađen.
Govoreći za AFP uoči godišnjice pljačke, Leribo je rekao da se realizacija sveobuhvatnog plana za unapređenje bezbednosti, vrednog 83 miliona evra, "odvija velikom brzinom".
Mere uključuju uvođenje nove funkcije rukovodioca bezbednosti, unapređenje mreže nadzornih kamera, za koju je utvrđeno da sadrži zastarele kamere i velike nepokrivene zone, kao i bolji nadzor oko muzeja i na ulaznim tačkama.
Nema "magičnog" rešenja
Leribo smatra da se trajna poboljšanja mogu postići samo u okviru šire obnove muzeja, koji je prošle godine posetilo oko devet miliona ljudi.
"Radovi potrebni da bi se obezbedila sigurnost muzeja zahtevaju intervencije na istorijskoj zgradi i njenoj infrastrukturi. Ne postoji jednostavno, čudesno, površinsko rešenje. Sve je međusobno povezano, sve je vezano jedno za drugo", napisao je.
Problemi muzeja uključuju stare vodovodne instalacije, loše izolovane galerije i skučene prostore za posetioce.
U internom dopisu Lorans de Kar iz januara 2025. godine, koji je procureo u javnost, navedeno je da neki delovi muzeja "više nisu vodonepropusni“ i da je „poseta Luvru fizičko iskušenje".
U februaru je pucanje cevi za grejanje oštetilo plafon koji je 1819. godine oslikao Šarl Menije.
Obim i cena radova postali su izrazito političko pitanje.
Predsednik Emanuel Makron podržava projekat "Luvr - Nova renesansa", koji uključuje novi ulaz, a čiju je vrednost vlada procenila na između 700 i 800 miliona evra tokom deset godina. Projekat bi delimično bio finansiran povećanjem cena ulaznica od 45 odsto za većinu posetilaca izvan Evrope.
Sindikati su kritikovali Makrona i Lorans de Kar zbog toga što su prednost dali grandioznim planovima arhitektonske obnove umesto skromnijim promenama koje bi poboljšale iskustvo posetilaca.
Muzej je prvi put otvorio vrata javnosti 1793. godine, a ovog leta proslavio je 233. rođendan.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar