Možda otkriven potpuno novi tip svemirskog objekta - zvezde sa crnim rupama u sebi
Neke od misterioznih sićušnih treperećih svetlosnih tačaka na praskozorju univerzuma mogle bi biti tip svemirskih objekata koji nikada ranije nije viđen.
Foto: Pixabay
Nova analiza "male crvene tačke" (LRD – little red dot), po nadimku Litica (The Cliff), pokazuje da bi ovi neobjašnjivi objekti mogli da budu supermasivne crne rupe umotane u ogromne, guste oblake gasa, poput atmosfere koja okružuje zvezdano jezgro, prenosi RTS.
To je objašnjenje koje rešava problem s kojim se astronomi bore - "prelom" u svetlosti LRD-ova koji galaksije u ranom univerzumu čini starijim nego što je moguće.
"Zaključujemo da optički i blisko-infracrveni kontinuum Litice ne može poticati od masivne, evoluirane populacije zvezda sa izuzetno visokom gustinom. Umesto toga, tvrdimo da je najverovatniji model onaj svetlog jonizujućeg izvora pocrvenelog zbog gustog, apsorbujućeg gasa u njegovoj bliskoj okolini. Trenutno je jedini model sposoban da proizvede i jačinu i oblik posmatranog Balmerovog preloma onaj zvezde crne rupe", piše tim koji predvodi astrofizičarka Ana de Graf iz Instituta Maks Plank za astronomiju u Nemačkoj.
Balmerov prelom je nagla promena u spektru nekog objekta u svemiru koja se javlja u ultraljubičastom delu spektra, gde je intenzitet svetlosti kraćih talasnih dužina znatno manji od intenziteta na dužoj strani linije. Ovu karakteristiku izaziva apsorpcija svetlosti kraćih talasnih dužina od strane atoma vodonika.
Snažan Balmerov prelom povezan je sa galaksijama u kojima dominiraju zvezde tipa A, koje imaju upravo onu temperaturu koja im omogućava da apsorbuju svetlost na traženoj talasnoj dužini. Ali, da bi se takav prelom uopšte pojavio, galaksije moraju biti dovoljno stare da su najranije zvezde tipova O i B već uglavnom izumrle, ostavljajući A-zvezde kao glavni izvor svetlosti, uz malo ili nimalo novog stvaranja zvezda.
Mnogi LRD-ovi pokazuju snažan Balmerov prelom u epohi koja je počela samo 600 miliona godina nakon Velikog praska, pre 13,8 milijardi godina. Naučnici smatraju da je to previše rano u životnom veku kosmosa da bi galaksija mogla dostići fazu dominacije A-zvezda.
Zbog toga se istražuje šta bi ove male crvene tačke na praskozorju prostor-vremena mogle biti – od primordijalnih crnih rupa do semena supermasivnih zvezda.
Litica predstavlja potpuno novi nivo izazova - njena svetlost putovala je 11,9 milijardi godina, a Balmerov prelom koji prikazuje najizrazitiji je do sada viđen za jedan LRD.
"Ekstremna svojstva Litice naterala su nas da se vratimo na početak i osmislimo potpuno nove modele", objasnila je de Graf.
Pročitaj još
Galaksije nisu jedini objekti koji pokazuju Balmerov prelom. Ako čitav skup zvezda može da proizvede prelom u spektru galaksije, logično je da i svaka pojedinačna zvezda nosi tu osobinu. Istraživači su primetili da spektar Litice više liči na ono što bi očekivali od jedne zvezde, nego od cele galaksije.
Sa tom neobičnošću na umu, razvili su model koji su nazvali zvezda crne rupe - supermasivna crna rupa koja aktivno usisava materijal iz akrecionog diska, okružena i pocrvenela ne prašinom, već debelim omotačem vodonikovog gasa.
Struktura donekle podseća na zvezdu umotanu u užarenu plazmu, ali umesto jezgra koje spaja atome, kao kod zvezda, u centru zvezde crne rupe nalazi se… crna rupa - slična aktivnom galaktičkom jezgru u srcu galaksije, koja zagreva nemirni vodonik koji ključa oko nje.
To je za sada samo model, ali simulacija tima pokazala je da zvezda crne rupe odlično reprodukuje spektar viđen kod Litice. Ovo sugeriše da bi bar neki od LRD-ova u ranom Univerzumu mogli biti ove čudne crne rupe koje se pretvaraju u galaksije.
Trenutno je teorija upravo to - teorija. Biće potrebna dalja istraživanja kako bi se utvrdilo ne samo da li zvezde crnih rupa zaista postoje, već i kako nastaju i evoluiraju, kao i koje druge osobine njihovog spektra mogu biti značajne. Ipak, deluje uverljivo i bar delimično bi pomoglo u rešavanju problema LRD-ova bez rušenja našeg razumevanja evolucije univerzuma.
"Litica predstavlja najjači direktni dokaz do sada da Balmerov prelom i spektralna raspodela energije od optičkog do blisko-infracrvenog dela u LRD-ovima može poticati od emisije iz aktivnog galaktičkog jezgra, a ne od evoluirane populacije zvezda, iako mnoga otvorena pitanja oko crne rupe i osobina galaksije-domaćina ostaju", pišu istraživači.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija
Meta testira aplikaciju za pravljenje priča za decu uz pomoć veštačke inteligencije
23.07.2026.•
0
Američka tehnološka kompanija "Meta" počela je da testira novu aplikaciju StoryKit, koja uz pomoć veštačke inteligencije generiše personalizovane priče za decu.
Sve više studenata koristi veštačku inteligenciju
23.07.2026.•
2
Sve veći broj studenata u Nemačkoj koristi alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji, poput ChatGPT-a, tokom studiranja, pokazalo je istraživanje Centra za razvoj visokog obrazovanja (CHE).
Kada bi Mesec iznenada nestao - evo šta bi se dogodilo
23.07.2026.•
0
Mesec je mnogo više od običnog ukrasa na noćnom nebu. Kada bi iznenada nestao, to bi imalo dalekosežne posledice po Zemlju - uticalo bi na plimu i oseku, klimu i ekosisteme.
Modeli veštačke inteligencije OpenAI samostalno probili ograničenja i izveli sajber napad
22.07.2026.•
2
Kompanija OpenAI saopštila je da su njeni napredni modeli AI tokom bezbednosnog testiranja samostalno zaobišli ograničenja testnog okruženja, ostvarili pristup internetu i izveli hakerski napad na platformu Hugging Face.
NASA će uložiti više od dve milijarde dolara u misiju na Mars
22.07.2026.•
3
Američka Nacionalna administracija za aeronautiku i svemir (NASA) saopštila je da planira da potroši nešto više od dve milijarde dolara za razvoj i slanje svemirske letelice na nuklearni pogon na Mars.
Koliko "gigabajta" ima ljudska memorija?
21.07.2026.•
13
Ljudski mozak je sposoban da skladišti količine informacija uporedive sa sadržajem 20.000 pametnih telefona kapaciteta 128 gigabajta svaki.
Deo rakete SpaceX možda će udariti u Mesec
21.07.2026.•
0
Deo rakete SpaceX-a mogao bi slučajno da udari u Mesec početkom avgusta.
Uprkos eksploziji rakete - NASA ne odustaje od slanja ljudi na Mesec
21.07.2026.•
1
Američka svemirska agencija NASA nastavlja prema planu sa misijom Artemis III, zakazanom za 2027, koja je ključni test orbitalnog spajanja modula za sletanje na Mesec, neophodnih za buduća sletanja ljudskih posada.
Mogu li ljudi da hiberniraju na putu do Marsa - naučnici proveravaju
20.07.2026.•
2
Dugotrajna putovanja kroz svemir loša su po zdravlje. Veoma loša. Boravak u svemiru izlaže ljude opasno visokim nivoima zračenja.
Napravio "minijaturni svemir" kako bi istražio pitanje pojma vremena
20.07.2026.•
0
Fizičar Đovani Barontini je u okviru najnovije studije u laboratoriji stvorio "minijaturni svemir".
Jedna zemlja planira da do 2040. uposli 10 miliona robota-radnika
20.07.2026.•
2
Nestašica radne snage (kako stručne, tako i nekvalifikovane) predstavlja globalni problem, ali je u Japanu ova situacija dostigla kritičnu tačku.
Sletanja na Mesec mogla bi da unište tragove o poreklu života
20.07.2026.•
1
Sletanja svemirskih letelica na Mesec mogla bi da kontaminiraju drevne tragove koji bi naučnicima mogli pomoći da otkriju kako je nastao život na Zemlji, pokazuje novo istraživanje.
VIDEO Roboti dostupni za iznajmljivanje: Ali šta oni zapravo mogu da rade?
19.07.2026.•
0
U bolnicama širom SAD pacijenti i osoblje navikli su da viđaju prijateljski nastrojenog belog robota sa jednom rukom, visokog oko 120 centimetara, kako obavlja svoje zadatke.
VIDEO: Meteorit koji je pao na kuću u Nju Džersiju sadrži "vanzemaljske" aminokiseline
19.07.2026.•
1
Meteorit težak više od dva kilograma, koji je pre dve godine probio krov jedne kuće u američkoj saveznoj državi Nju Džersi, mogao bi da rasvetli kakva je drevna voda postojala u Sunčevom sistemu.
Istraživanje: Veštačka inteligencija neće potisnuti starije radnike s posla ako primene iskustvo
19.07.2026.•
1
Veštačka inteligencija neće nužno potisnuti starije zaposlene sa tržišta rada, ali će od njih zahtevati prilagođavanje i usvajanje novih digitalnih veština kako bi ostali konkurentni.
Prvi dijagnostički rendgenski snimci napravljeni tokom svemirskog leta
19.07.2026.•
0
Članovi posade jednog komercijalnog svemirskog leta prvi put su napravili dijagnostičke rendgenske snimke u orbiti, koristeći uređaj koji bi mogao da unapredi zdravstvenu zaštitu tokom dugotrajnih svemirskih misija.
Prvi put otkrivena atmosfera oko stenovite planete u nastanjivoj zoni druge zvezde
19.07.2026.•
0
Zvezde na noćnom nebu vekovima su pratile čovečanstvo, a zahvaljujući savremenim astronomskim otkrićima danas se postavlja jedno od najvećih pitanja - da li pod tim istim zvezdama postoji i vanzemaljski život?
Srbija među 29 zemalja koje su osnovale Svetsku organizaciju za AI
19.07.2026.•
1
U Šangaju je 29 zemalja, među kojima su Kina, Rusija i Srbija, potpisalo sporazum o osnivanju Svetske organizacije za saradnju u oblasti veštačke inteligencije.
Više od 75 odsto mladih u EU ima osnovne digitalne veštine, Srbija iznad proseka
19.07.2026.•
4
Skoro tri četvrtine mladih u Evropskoj uniji uzrasta od 16 do 24 godine, konkretno 74,6 odsto, ima bar osnovne digitalne veštine, a Srbija je sa 77,1 odsto iznad evropskog proseka, objavio je Evrostat.
VIDEO Prvo svetsko takmičenje u borbi humanoidnih robota: Borili se i kad su im otpali delovi
19.07.2026.•
4
Prvo svetsko takmičenje u borbi humanoidnih robota održano je u kineskom gradu Šenžen, a roboti su odmerili snage u udarcima pesnicama i nogama, pa čak i nastavili borbu nakon gubitka delova tela.
Britanske vlasti će istražiti TikTok zbog mera za bezbednost dece
17.07.2026.•
0
Britanski regulator medija Ofkom pokrenuo je istragu o TikToku kako bi utvrdio da li je njegova britanska podružnica propustila ili nastavlja da propušta da zaštiti decu od štetnog sadržaja.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar