Šta bi se dogodilo ako bi Mesec bio 20 puta bliže Zemlji

Autor: Forbes Srbija

Info

12.04.2026.

13:00 > 16:45

Šta bi se dogodilo ako bi Mesec počeo da se približava Zemlji. Posebno ako bi se približio 20 puta u odnosu na sadašnju razdaljinu.

Šta bi se dogodilo ako bi Mesec bio 20 puta bliže Zemlji

Foto: Beta/AP

Astrofizičar Nil Degras Tajson u svom podkastu StarTalk objasnio je da je francuski astronom iz XIX veka Eduard Roš pokazao, radeći proračune na osnovu Njutnovih zakona gravitacije i kretanja, šta bi se dogodilo objektu u svemiru u zavisnosti od njegovog položaja u odnosu na drugi objekat, prenosi Forbes Srbija.

Šta bi se desilo da se Mesec približi Zemlji?

Ako Mesec približimo Zemlji, šta će se desiti? Ukoliko bi orbitirao sve bliže i bliže, došlo bi do većih plima na našoj planeti.

"Roš nam je pokazao šta bi zapravo trebalo da se desi", objasnio je Degras Tajson.

Naime, plimske sile rastu sa smanjenjem razdaljine između dva objekta. I to značajno. Kada bi se Mesec približio na trećinu sadašnje distance, plimske sile koje deluju u oba smera bi porasle 27 puta. Takođe, kada bi došao na jednu desetinu sadašnje razdaljine, sile bi bile 1.000 puta jače.

"Roš je primetio da postoji rastojanje unutar kog objekat, npr. Mesec, ako se približi previše, plimske sile koje deluju na njega prelaze snagu njegove gravitacije. Rezultat? Mesec bi počeo da se raspada. Stene ne bi bile povezane, jer ih plimske sile 'vuku'. Praktično bi ga rastrgle", ističe Degras Tajson.

Kako je nastao Mesec?

Kada je objekat Teja udario u Zemlju u ranim fazama Sunčevog sistema, njegov materijal je formirao prsten oko Zemlje koji se s vremenom spojio i stvorio Mesec. Ali, to nije moglo da se desi unutar Rošove granice, već odmah izvan nje, gde gravitacija može da nadvlada plimske sile.

"Za sistem Zemlja-Mesec, Rošova granica je otprilike 1/20 trenutne udaljenosti Meseca. Mesec bi danas nastao izvan tog limita i bio bi 20 puta veći na noćnom nebu nego sada. Ipak, vremenom je počeo da se udaljava od nas - otprilike tri-četiri centimetra godišnje", navodi Degras Tajson.

Rošova zona i binarni sistemi

Rošovo otkriće se koristi i kod razumevanja binarnih sistema, gde su dve zvezde jedna pored druge. Ako jedna ima veću masu, razvija se brže. I brže će postati crveni džin.

Ona se ne približava drugoj zvezdi, ali njeni spoljašnji slojevi jesu bliži jer se širi. Tokom rasta popunjava prostor izvan kog će njen materijal početi da prelazi na drugu zvezdu. Taj prostor se naziva Rošova zona (ili šupljina).

Degras Tajson objašnjava da to stvara "ples" između zvezda. Jedna postaje masivnija, evoluira brže i puni svoju Rošovu zonu. Posle čega vraća materijal drugoj zvezdi.

Poznavanje Rošove zone korisno je i za razumevanje binarnog sistema T Korona Borealis. U njemu crveni džin dostiže svoju Rošovu zonu i prebacuje materijal na drugu manju zvezdu, belog patuljka. Na belom patuljku u jednom trenutku dolazi do eksplozije primljenog vodonika što će učiniti da znatno jače sija na nebu. Eksplozija ne uništava celu zvezdu kako kod supernove već je reč o pojavi koja se naziva - nova. U ovom slučaju ciklus se ponavlja svakih 80 godina.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

MESEC

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.