Ovo su zemlje koje troše najviše struje na data centre

Autor: Forbes Srbija

Info

30.08.2026.

07:10 > 18:37

Potrošnja električne energije u data centrima širom sveta raste neverovatnom brzinom. Nijedna zemlja ne doprinosi tom rastu više od Sjedinjenih Američkih Država.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Ovo su zemlje koje troše najviše struje na data centre

Foto: 021.rs (ilustracija/AI)

Statistički pregled svetske energije za 2026. godinu Instituta za energetiku pomaže da se sagledaju razmere te promene. Prvi put u 75-godišnjoj istoriji Statističkog pregleda, objavljeni su podaci o globalnoj potrošnji električne energije u data centrima, na osnovu podataka kompanije S&P Global Energypiše Forbes Srbija.

Potrošnja data centara gotovo se udvostručila za pet godina

Prema novim podacima, globalna potrošnja električne energije u data centrima dostigla je 787,8 teravat-sati (TWh) u 2025. godini, u odnosu na 658,2 TWh u 2024. To predstavlja izuzetan rast od gotovo 20 odsto za samo godinu dana.

Ako se vratimo u 2020. godinu, kada je globalna potrošnja iznosila 410,8 TWh, razmere širenja postaju još upečatljivije. Potrošnja električne energije data centara porasla je za oko 92 odsto za samo pet godina, što predstavlja prosečnu godišnju stopu rasta od gotovo 14 odsto.

Za poređenje, kada bi se svi svetski data centri posmatrali kao jedna država, njihova potrošnja električne energije svrstala bi ih među najveća tržišta na svetu. To više nije mala potrošnja koju postojeći elektroenergetski sistemi mogu da apsorbuju usput. Ona postaje veliki novi izvor potražnje koji elektrodistributivne kompanije, operatori mreža, regulatori i proizvođači struje moraju da uzimaju u obzir prilikom planiranja.

Rast je takođe veoma geografski koncentrisan. Sjedinjene Države i Kina dominiraju u globalnoj potrošnji električne energije data centara, dok je Evropa daleko iza njih na trećem mestu. Ta raspodela je važna zato što dodavanje velike količine nove potražnje na zrelu elektroenergetsku mrežu koja je decenijama beležila vrlo mali rast predstavlja sasvim drugačiji izazov od dodavanja potražnje ekonomiji u kojoj se proizvodnja i prenos električne energije već brzo šire.

SAD čine gotovo 40 odsto globalne potrošnje

Data centri u SAD potrošili su procenjenih 312,6 TWh električne energije u 2025. godini, što predstavlja 39,7 odsto ukupne svetske potrošnje. Kina je bila druga sa 205,7 TWh, odnosno 26,1 odsto, dok je Evropa činila 144,6 TWh, odnosno 18,4 odsto. Druge zemlje azijsko-pacifičkog regiona potrošile su još 63,2 TWh, dok je preostala potrošnja raspoređena na Latinsku Ameriku, Bliski istok, Afriku i ostatak Severne Amerike.

To znači da su SAD i Kina zajedno činile gotovo dve trećine ukupne svetske potrošnje električne energije data centara. Međutim, udeo SAD u prošlogodišnjem rastu još je upečatljiviji. Američka potrošnja porasla je sa 249 TWh u 2024. na 312,6 TWh u 2025, što je povećanje od 63,5 TWh. Pošto je globalna potražnja data centara porasla za oko 129,6 TWh, same SAD su bile odgovorne za približno 49 odsto ukupnog svetskog povećanja.

Potrošnja električne energije američkih data centara porasla je za oko 81 odsto od 2020. godine, ali rast od 25,5 odsto u 2025. predstavlja značajno ubrzanje. To pomaže da se objasni zašto je priča o veštačkoj inteligenciji tako brzo postala i priča o energiji. Iz perspektive elektrodistributera, AI data centar je pre svega ogroman potrošač električne energije koji mora pouzdano da bude snabdeven svakog sata u danu.

Završava se duga era stagnacije potrošnje struje u Americi

Takva potražnja dolazi nakon dugog perioda tokom kojeg se potrošnja električne energije u SAD gotovo nije menjala. Američka Uprava za energetske informacije (EIA) navodi da je potrošnja električne energije od 2005. do 2019. rasla za svega 0,1 odsto godišnje.

Od 2020. godine, međutim, potražnja raste prosečnom godišnjom stopom od oko 1,7 odsto, a EIA upravo potrošnju data centara navodi kao jedan od glavnih pokretača te promene.

Savezna država Virdžinija možda najjasnije pokazuje šta to može da znači za pojedinačno tržište električne energije. Prodaja električne energije komercijalnim korisnicima tamo je između 2019. i 2025. porasla za gotovo 30 miliona megavat-sati. EIA veliki deo tog povećanja pripisuje ogromnoj koncentraciji data centara u toj saveznoj državi.

Na delu elektroenergetske mreže PJM koji pokriva kompanija Dominion, maksimalna letnja potražnja 2025. bila je 23 odsto veća nego 2019. Zimski maksimum u sezoni 2025-2026. bio je 45 odsto veći nego šest godina ranije. PJM trenutno očekuje da će maksimalna letnja potražnja u tom regionu tokom naredne decenije rasti prosečno 5,4 odsto godišnje, uglavnom zbog nastavka razvoja data centara.

Takav rast ima posledice koje sežu daleko izvan samih elektrana. Električna energija mora da prođe kroz dalekovode, transformatore, trafostanice i lokalnu distributivnu opremu pre nego što stigne do servera koji je troše. Tokom prve polovine 2026. godine, troškovi zagušenja na mreži PJM porasli su za 43 odsto, na šest milijardi dolara. Pri čemu je Severna Virdžinija bila među područjima sa značajnim ograničenjima. Data centri nisu jedini uzrok tih troškova, ali brzorastuća potražnja dodatno opterećuje mrežu na kojoj za dobijanje dozvola i izgradnju velikih prenosnih projekata mogu biti potrebne godine.

Prognoze su ogromne, ali i neizvesne

Malo je neslaganja oko toga da će potrošnja električne energije data centara nastaviti da raste, mada postoje velika neslaganja oko toga koliko brzo će se to dogoditi. S&P Global Energy procenjuje da bi globalna potražnja između 2025. i 2030. mogla da raste po godišnjoj stopi od 12 do 16 odsto. Prema njihovom scenariju za elektroenergetski sektor, potrošnja bi do 2030. dostigla oko 1.550 Twh. To je gotovo dvostruko više nego 2025. i približno jednako projektovanoj potrošnji električne energije cele Latinske Amerike. Prema tom scenariju, data centri bi trošili oko šest odsto ukupne svetske električne energije.

Raspon prognoza za SAD takođe je veoma širok. Analiza podržana od strane Ministarstva energetike SAD procenila je da su data centri 2023. trošili oko 4,4 odsto električne energije u SAD i da bi njihov udeo do 2028. mogao da poraste na između 6,7 i 12 odsto, u zavisnosti od brzine izgradnje novih kapaciteta i napretka u efikasnosti računarskih sistema.

Tu se priča o veštačkoj inteligenciji sudara sa fizičkom stvarnošću. Neko mora da izgradi proizvodne kapacitete potrebne za snabdevanje tih objekata. Neko mora da izgradi i dalekovode i trafostanice koji će dovesti električnu energiju do njih.

Elektrane na prirodni gas često mogu da se izgrade brže od nuklearnih elektrana. Međutim, lanci snabdevanja gasnim turbinama su postali opterećeni. Kapaciteti iz obnovljivih izvora mogu se dodavati relativno brzo. Ipak, njihova promenjiva proizvodnja povećava potrebu za skladištenjem energije, stabilnim izvorima proizvodnje i prenosnom mrežom. Nuklearne elektrane za koje se nekada činilo da su predodređene za zatvaranje odjednom postaju atraktivan izvor neprekidnog snabdevanja električnom energijom za tehnološke kompanije koje traže velike količine pouzdane energije.

Energija bi mogla da postane ograničavajući faktor za razvoj AI

Tehnološka industrija prirodno stavlja fokus na računarske kapacitete. Ali, ograničavajući faktor razvoja veštačke inteligencije sve više bi mogao da bude izvan samog data centra. Kompanija može da naruči napredne čipove i projektuje ogroman računarski kompleks, ali ti serveri nisu od velike koristi bez pristupa stotinama megavata pouzdane električne energije. Kod najvećih predloženih kompleksa potreba može da dostigne gigavatne razmere. Time se jedan kompleks data centara po potrošnji električne energije približava nivou velikog grada.

To takođe znači da se ekonomski uticaj AI širi na sektore koji imaju malo veze sa softverom. Elektrodistributeri menjaju prognoze potrošnje. Proizvođači električne energije planiraju nove kapacitete. Kompanije iz sektora gasovoda mogle bi da imaju koristi od dodatne potražnje za prirodnim gasom, dok proizvođači turbina, transformatora, rasklopne opreme, sistema za hlađenje i drugih električnih komponenti beleže novi izvor narudžbina.

Baterijsko skladištenje energije i obnovljivi izvori imaće svoju ulogu, kao i nuklearne elektrane i postojeći kapaciteti na fosilna goriva. Revolucija veštačke inteligencije sve više zahteva kombinovani odgovor energetskog sektora. Razmere i brzina rasta potražnje ostavljaju malo prostora za oslanjanje na samo jednu tehnologiju.

Šira slika

Tokom većeg dela prethodne dve decenije, elektroenergetski sektor SAD razvijao se uz pretpostavku da će potražnja za električnom energijom ostati relativno stagnirajuća. Ta pretpostavka brzo postaje zastarela. Data centri nisu jedini razlog za to. Ali postaju jedna od najmoćnijih sila koje pokreću promenu. Za samo pet godina globalna potrošnja električne energije data centara gotovo se udvostručila. SAD su 2025. činile gotovo polovinu ukupnog svetskog povećanja.

Rasprava o veštačkoj inteligenciji obično je usredsređena na softver, čipove, produktivnost, zapošljavanje i pitanje da li su vrednovanja tehnoloških kompanija otišla predaleko u odnosu na realnost. Međutim, iz energetske perspektive, ispod te digitalne revolucije odvija se nešto veoma fizičko.

SAD sada troše gotovo 40 odsto električne energije koju koriste data centri širom sveta. Infrastruktura potrebna za dalji rast moraće da bude finansirana. Za nju će morati da se dobiju dozvole, moraće da bude proizvedena i izgrađena. AI možda živi u oblaku, ali taj oblak sve više zavisi od elektrana, gasovoda, dalekovoda, transformatora, sistema za hlađenje i elektroenergetske mreže koja nikada nije bila projektovana za ovako brz rast potražnje.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

data centri

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.