Članom 19 predloženih izmena i dopuna predviđa se brisanje članova 61, 62, 63 i 64 Zakona.
"Odredbama iz navedenih članova je, protivno Ustavu, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorima i zakonskim propisima, propisano da je država vlasnik verskih objekata i zemljišta zaključno sa 1. decembrom 1918. godine. Materija iz oblasti državne imovine je regulisana Zakonom o državnoj imovini. Odredbom iz člana 63 Zakona je propisana upravna procedura za utvrđivanje prava svojine na verskim objektima i zemljištu i to na način koji je protivan Mišljenju Venecijanske komisije od 21-22. juna 2019. godine", piše u obrazloženju izmena Zakona u koje su "Vijesti" imale uvid.
Navodi se da je pitanje utvrđivanja svojinskih prava regulisano zakonskim propisima u pravnom poretku Crne Gore, a naročito Zakonom o svojinsko-pravnim odnosima i Zakonom o parničnom postupku.
Odredbom iz člana 64 Zakona je, kako se dodaje, bio propisan način korišćenja verskih objekata i zemljišta verskih zajednica posle upisa prava državne svojine bez obzira što je važećim zakonskim propisima regulisano pitanje načina korišćenja i raspolaganja nepokretnostima u državnoj svojini.
"Odredbe iz članova 62, 63 i 64 Zakona grubo krše ustavno načelo jedinstva pravnog poretka (čl. 145 Ustava) koje je Ustavni sud, u svojim odlukama, definisao kao obavezu 'usklađenosti svih pravnih propisa u Crnoj Gori', a što 'isključuje mogućnost da se zakonom, kojim se uređuje jedna oblast, menjaju pojedina zakonska rešenja sadržana u sistemskom zakonu koji uređuje tu ili neku drugu oblast", piše u izmenama koje je potpisao ministar pravde Vladimir Leposavić.
Navodi se da sporne odredbe nisu u saglasnosti sa nizom Ustavom zagarantovanih prava i standardima, kao što su zabrana diskriminacije, jednakost svih pravnih subjekata pred zakonom i jednakost zaštite pred sudom, načelo odvojenosti crkava i verskih zajednica i njihove međusobne ravnopravnosti, sloboda misli, savesti i veroispovesti.
U obrazloženju izmena se podseća da je Parlamentarna skupština Saveta Evrope, u svom Izveštaju o postmonitoring dijalogu sa Crnom Gorom od 22. juna 2020. godine, posebno analizirala krizu koju je izazvalo usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti navodeći da bi najbolje rešenje bilo da sporne odredbe o tzv. imovinskom pitanju budu izostavljene.
"Vijesti" podsećaju da je Skupština Crne Gore 27. decembra 2019. godine, usvojila Zakon o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica i tom prilikom "dogodio se presedan u parlamentarnom životu Crne Gore budući da su narodni poslanici, koji su se protivili usvajanju predloženog Zakona, uhapšeni i fizički uklonjeni iz zgrade Skupštine".
Nakon toga su, kako se dodaje, usledili masovni protesti više stotina hiljada građana koji su trajali mesecima.
"Reč je o najmasovnijim protestima u istoriji Crne Gore i prvim takvim mirnim protestima na Balkanu, ali i u Evropi - uprkos činjenici da su brojni građani-učesnici protesta bili privođeni i hapšeni, neosnovano lišavani slobode, drakonski kažnjavani i fizički progonjeni ili zastrašivani. Izborom nove, 42. Vlade Crne Gore, stvoreni su uslovi da se značajno unapredi stanje prava i sloboda građana", piše u obrazloženju predloženih izmena.
Jedan od prvih koraka na tom putu je, kako je ocenjeno, usvajanje izmena i dopuna Zakona o slobodi veroispovesti, kojim se u, oblasti verskih prava i sloboda, uspostavlja vladavina prava i usaglašenost Zakona sa Ustavom Crne Gore i prihvaćenim međunarodnim konvencijama.
Dodaje se da se izmenama i dopunama uvažavaju postojeće verske zajednice i njihov stečeni i prepoznati pravni subjektivitet, ali i stvara pravni okvir za sticanje pravnog subjektiviteta budućih verskih zajednica u Crnoj Gori bez ikakve diskriminacije između ovih verskih zajednica.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar