Sve o Hamasu - najvećoj palestinskoj ekstremističkoj islamskoj grupi koja je napala Izrael
Hamas je najveća palestinska ekstremistička islamska grupa, koju veći deo Evrope, ali brojne druge zemlje karakterišu kao terorističko udruženje.
1.jpg "Sve o Hamasu - najvećoj palestinskoj ekstremističkoj islamskoj grupi koja je napala Izrael")
Foto: Beta/AP
Sada je ponovo došla u prvi plan nakon što je u subotu, 7. oktobra ujutru ušla u južni Izrael u iznenadnom napadu koji u ovom trenutku u dalje traje, piše N1.
Hamas ili "Islamski pokret otpora" je palestinska sunitsko-islamistička i fundamentalistička organizacija, nastala 1987. godine, posle početka prve palestinske intifade, iliti pobune, protiv izraelske okupacije Zapadne obale i pojasa Gaze.
Hamasov osnivač bio je šeik Ahmed Jasin, vođa palestinskog Muslimanskog bratstva stacioniran u Gazi.
Ova ekstremistička grupa prvobitno je imao dvostruki cilj – da vodi oružanu borbu protiv Izraela, predvođenu vojnim krilom, brigadama "Izedin Al Kasam" i da sprovodi programe socijalne pomoći.
Hamas ceo Izrael označava kao "veštačku cionističku tvorevinu" i kao "islamsku kolevku".
Ta pozicija je radikalnija od "svetovne" pozicije Palestinske oslobodilačke organizacije, koja je 1988. priznala suverenitet državi Izrael.
Pri svojoj borbi (asimetrično vođenje rata) protiv izraelskih civila, Hamas upotrebljava i atentatore samoubice. Mirovne inicijative i pregovore, Hamas odbija kao "čisto gubljenje vremena" i "beskoristan napor".
Tokom ovog hladnoratovskog perioda Hamas je bio politički marginalizovan, a Izrael ga zajedno sa sličnim religioznim organizacijama nije smatrao pretnjom za razliku od aktivnijeg socijalističkog i sekularnog Fataha na čelu sa Jaserom Arafatom.
Do prvog okršaja između pristalica Hamasa i Izraela došlo je 1989. za vreme Intifade, prilikom čega su dva izraelska vojnika zarobljena i likvidirana.
Izrael je na to odgovorio zarobljavanjem Jasina i njegovom osudom na doživotni zatvor te progonom 400 Hamasovih pripadnika u južni Liban koji je tada bio pod izraelskom okupacijom.
Amnesti Internešenal je 2014. godine objavio šokantan izveštaj o Hamasovim snagama u Gazi, u kojem se navodi da su počinjene "ozbiljne povrede ljudskih prava, uključujući otmice, mučenja i vansudska pogubljenja Palestinaca".
Ideologija Hamasa
Hamasova osnivačka povelja iz 1988. godine definiše istorijsku Palestinu – uključujući današnji Izrael – kao islamsku zemlju i isključuje bilo kakav trajni mir sa jevrejskom državom.
U dokumentu se takođe Jevreji uporno napadaju kao narod, dovevši do optužbi da je pokret antisemitski.
Hamas je 2017. godine proizveo novi dokument o sopstvenoj politici koji je ublažio neke od izloženih stavova i koristio umereniji rečnik.
Nije bilo priznanja Izraela, ali jeste zvanično prihvaćeno stvaranje prelazne palestinske države u Gazi, na Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu – poznatim kao granice od pre 1967. godine.
U dokumentu se ističe i da se Hamas ne bori protiv Jevreja već "okupatorskih cionističkih agresora".
Izrael je saopštio da grupa "pokušava da obmane svet".
Kao posledica ovoga, novoj vladi predvođenoj Hamasom Izrael i njegovi saveznici na Zapadu uveli su stroge privredne i diplomatske sankcije, prenosi portal Danas.
Kada su Izraelci 1989. godine uhapsili vođu šeika Ahmeda Jasina, taj potez je naveo Hamas da promeni način funkcionisanja i centralu izmesti u Jordan, koji je deset godina kasnije proterao lidere te organizacije tvrdeći da su sa jordanske teritorije organizovali akcije na Zapadnoj obali.
Od 2001. do 2012. godine, centrala Hamasa nalazila se u Damasku, odakle se preselila u Dohu, nakon sukoba oko odgovora Bašara el Asada na pobunu u Siriji.
Iako je načelno odbijao mirno rešenje sukoba sa Izraelom, Hamas je postepeno ublažavao stavove, pa je 2006. godine učestvovao u izborima na palestinskim teritorijama i nagovestio da bi mogao da podrži rešenje koje bi obuhvatalo palestinsku državu u granicama od 1967. godine.
Takođe, Hamas je podržao sporazum koji su predsednik Palestine Mahmud Abas i tadašnji izraelski premijer Arijel Šaron postigli 2005. godine i pristao na prekid vatre, mada su sporadični sukobi nastavljeni.
Godinu dana kasnije, Hamas je odneo ubedljivu pobedu nad Fatahom na izborima u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali, ali su sukobi dve frakcije naterali Abasa da suspenduje palestinske vlasti i uvede vanredno stanje.
Primirje, pa ponovo sukobi
Primirje koje je usledilo posle tih sukoba trajalo je sve do 2014. godine, kada je izraelski premijer Benjamin Netanjahu okrivio Hamas za otmicu trojice izraelskih dečaka na Zapadnoj obali.
Tela dečaka pronađena su nedaleko od Hebrona, a Izraelci su uhapsili nekoliko stotina aktivista i lidera Hamasa.
Islamski džihad je na hapšenja odgovorio novim raketnim napadima, a dve godine kasnije raketnim napadima se priključio i Hamas, pa je Izrael pokrenuo opsežnu operaciju vazdušnih udara, a ubrzo zatim i kopnenu ofanzivu kako bi uništio Hamasove položaje. Iako je ubijeno više od 2.000 Palestinaca, Hamas je proglasio pobedu, prenosi RTS.
Izrael smatra Hamas odgovornim za sve napade koji potiču iz pojasa, i poveo je tri velike vojne kampanje u Gazi kojima su prethodile eskalacije u prekograničnim borbama.
U decembru 2008. godine, izraelska vojska pokrenula je operaciju Kovano gvožđe da bi zaustavila raketiranja.
Tokom dvadesetdvodnevnog sukoba ubijeno je više od 1.300 Palestinaca i 13 Izraelaca.
Izrael je kao isti razlog naveo pokretanje operacije Stub odbrane u novembru 2012. godine, koja je započela vazdušnim napadom u kom je stradao Ahmed Džabari, komandant brigada "Kasam".
U osam dana borbi poginulo je okoh 170 Palestinaca – uglavnom civila – i šest Izraelaca.
Hamas je iz oba sukoba izašao vojno oslabljen, ali sa obnovljenom podrškom među Palestincima zato što se suprotstavio Izraelu i preživeo.
Raketiranje iz Gaze pojačalo se još jedom sredinom juna 2014. godine, kad je Izrael uhapsio mnoge članove Hamasa na Zapadnoj obali dok je tražio tri ubijena izraelska tinejdžera.
Početkom jula, Hamas je preuzeo odgovornost za ispaljivanje raketa na Izrael prvi put za dve godine.
Od 2014. godine, redovno je izbijalo nasilje koje se završavalo primirjima uz posredovanje Egipta, Katara i Ujedinjenih nacija i nije eskaliralo u otvoreni rat.
Uprkos pritisku blokade, Hamas je održao moć u Gazi i nastavio da gradi arsenal raketa.
Pokušaji pomirenja sa Fatahom (najvećom frakcijom palestinske oslobodilačke organizacije) takođe nisu uspeli.
Pročitaj još
.jpg "MUP: Nema Srba među stradalima u Izraelu, naši državljani tamo da prate instrukcije nadležnih")
_beta_ap.jpg "FOTO Izraelska vojska pogodila višespratnice u Gazi: Stanari ranije upozoreni, Hamas preti Tel Avivu")
Hamas – teroristi ili ne?
Hamas su na liste terorističkih organizacija uvrstile vlade Izraela i Sjedinjenih Država, zajedno sa bliskim zapadnim saveznicima kao što su Kanada, Japan i Evropska unija, odnosno arapskim poput Jordana i Egipta. Druge zapadnjačke države kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija i Novi Zeland na popisu terorističkih skupina drže samo brigade al-Kasam, Hamasovo vojno krilo, prenosi Nova.rs.
S druge strane, istočne sile poput Rusije, Kine, Irana i Turske odbacuju takvu klasifikaciju i priznaju Hamas kao legitimnog i demokratski izabranog predstavnika Palestinaca. Analitičari su saglasni da Hamas ima terorističku prošlost, ali da je takva praksa odbačena 2006. godine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Zabranjena voda za piće u Gostivaru nakon što je više od 1.000 meštana prijavilo tegobe
17.07.2026.•
0
Agencija za hranu i veterinu (AHV) Severne Makedonije zabranila je upotrebu vode iz vodovoda u Gostivaru za piće zbog sumnje da je zagađena i nebezbedna, nakon što je više od 1.000 meštana prijavilo zdravstve probleme.
EK: Nezavisnost pravosuđa u Crnoj Gori i dalje niska, korupcija u javnom sektoru visoka
17.07.2026.•
1
Percepcija nezavisnosti pravosuđa u Crnoj Gori i dalje je niska među građanima, percipiran nivo korupcije u javnom sektoru ostaje visok, a zabrinutost izaziva i uticaj medija u vlasništvu kompanija osnovanih u Srbiji.
Severna Makedonija za još tri meseca produžava krizno stanje u energetici
17.07.2026.•
0
Vlada Severne Makedonija usvojila je danas odluku o produženju za još tri meseca kriznog stanja zbog mogućnosti poremećaja snabdevanja naftom i naftnim derivatima, koje je uvedeno u martu.
Zemljotres jačine 7,3 pogodio Meksiko
17.07.2026.•
0
Snažan zemljotres jačine 7,3 pogodio je danas obalu južnog Meksika, u blizini granice sa Gvatemalom, a potres se osetio od Meksiko Sitija do Salvadora.
Vesna Medenica oslobođena optužbe da je zloupotrebila službeni položaj
17.07.2026.•
5
Apelacioni sud crne Gore izrekao je oslobađajuću presudu bivšoj predsednici Vrhovnog suda Crne Gore Vesni Medenici.
Tramp želi da ukine licence televizijama koje nisu emitovale njegov govor
17.07.2026.•
4
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, izjavio je da televizijama koje nisu emitovale njegov govor treba oduzeti dozvole za emitovanje.
Slovenac Slavko Vinčić sudiće u finalu Svetskog prvenstva
17.07.2026.•
1
Slovenački sudija, Slavko Vinčić, sudiće u finalu Svetskog prvenstva u fudbalu, prenosi Međunarodna fudbalska federacija (Fifa).
Britanija nacionalizovala kinesku čeličanu Britiš stil
17.07.2026.•
13
Britanska vlada nacionalizovala je čeličanu Britiš stil, nakon što su kineski vlasnici najavili da će ugasiti visoke peći.
SAD tokom noći proširile napade na Iran koji je uzvratio raketama na Katar, Bahrein i Kuvajt
17.07.2026.•
2
SAD su proširile tokom noći vazdušne napade na Iran gađajući mostove u južnoj provinciji Hormozgan i srušivši toranj u luci Čabahar, dok je Iran uzvratio raketnim napadima na Katar, Bahrein i Kuvajt.
Zelenski imenovao Jevgenija Hmaru za ministra odbrane
16.07.2026.•
2
General-major Jevgenij Hmara, šef Službe bezbednosti Ukrajine (SBU), biće privremeni ministar odbrane umesto Mihaila Fedorova, izjavio je danas ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Zatvorena glavna plaža u Portorožu zbog izlivanja goriva, kupačima zabranjen ulazak u more
16.07.2026.•
3
Glavna plaža u Portorožu zatvorena je zbog izlivanja, kak je saopšteno 50 litara goriva, koje se zbog vetra vetra širi ka obali, pa se ulazak u more na celom području portoroške plaže ne savetuje do daljeg.
Autobus u Kini sleteo sa puta i upao u reku, šestoro poginulih
16.07.2026.•
0
U padu autobusa u reku u provinciji Sečuan u Kini šest ljudi je poginulo, a 11 povređeno, saopštile su danas lokalne vlasti.
Bivši direktor italijanskih autoputeva osuđen na 12 godina zatvora zbog pada mosta u Đenovi
16.07.2026.•
7
Bivši izvršni direktor italijanske kompanije koja upravlja autoputevima "Autostrade per l'Italia" (ASPI), Đovani Kasteluči osuđen je na 12 godina zatvora zbog pada mosta Morandi u Đenovi 2018. godine.
Potvrđena optužnica protiv Ivice Todorića
16.07.2026.•
0
Veće Županijskog suda u Zagrebu potvrdilo je optužnicu protiv nekadašnjeg čelnika koncerna Agrokor Ivice Todorića, potvrdio je Todorićev advokat Fran Olujić.
Vozaču autobusa osumnjičenom za izazivanje nesreće u kojoj je poginula devojka kod Risna određen pritvor
16.07.2026.•
0
Sudija Osnovnog državnog tužilaštva u Kotoru odredio je pritvor Lj. M, osumnjičenom da je kao vozač izazvao saobraćajnu nezgodu u mestu Lipci, saopšteno je danas.
Po prvi put Kina popularnija širom sveta od Amerike
16.07.2026.•
1
U mnogim zemljama širom sveta Kina se prvi put doživljava pozitivnije nego Sjedinjene Američke Države, pokazala je nova studija vašingtonskog istraživačkog centra Pju.
Hegset: Američki vojnici će biti testirani da li imaju manjak testosterona
16.07.2026.•
5
Ministar odbrane SAD Pit Hegset najavio je uvođenje godišnjeg programa testiranja pripadnika oružanih snaga SAD na nedostatak testosterona, navodeći da je cilj da vojnici budu u najboljoj fizičkoj i psihičkoj spremnosti.
Počinje izrada zlatnika sa Trampovim likom: "Simbol patriotizma i slobode za sve"
16.07.2026.•
3
Američka kovnica novca počeće izradu novog zlatnog novčića od jednog dolara sa likom predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, saopštio je ministar finansija SAD Skot Besent.
Misteriozni Orbanov projekat u Jerusalimu odneo više stotina miliona forinti
15.07.2026.•
1
Pod novom mađarskom vladom počeli su da se pojavljuju detalji misterioznog jerusalimskog projekta bivšeg premijera Viktora Orbana za koji je potrošeno više stotina miliona forinti, a da se ne vidi za šta.
Istraga u Nemačkoj: Kako je nestalo 20 tona sira
15.07.2026.•
8
Nemačka policija istražuje kako i gde je nestalo 20 tona sira, vrednog desetine hiljada evra, na putu iz Bavarske ka kupcu u Francuskoj.
Turski sud izdao nalog za hapšenje Netanjahua
15.07.2026.•
3
Viši krivični sud u Istanbulu doneo je odluku o izdavanju naloga za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.
Komentari 3
Mare
Мира Левица
Ha
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar