Sve o Hamasu - najvećoj palestinskoj ekstremističkoj islamskoj grupi koja je napala Izrael
Hamas je najveća palestinska ekstremistička islamska grupa, koju veći deo Evrope, ali brojne druge zemlje karakterišu kao terorističko udruženje.
Sada je ponovo došla u prvi plan nakon što je u subotu, 7. oktobra ujutru ušla u južni Izrael u iznenadnom napadu koji u ovom trenutku u dalje traje, piše N1.
Hamas ili "Islamski pokret otpora" je palestinska sunitsko-islamistička i fundamentalistička organizacija, nastala 1987. godine, posle početka prve palestinske intifade, iliti pobune, protiv izraelske okupacije Zapadne obale i pojasa Gaze.
Hamasov osnivač bio je šeik Ahmed Jasin, vođa palestinskog Muslimanskog bratstva stacioniran u Gazi.
Ova ekstremistička grupa prvobitno je imao dvostruki cilj – da vodi oružanu borbu protiv Izraela, predvođenu vojnim krilom, brigadama "Izedin Al Kasam" i da sprovodi programe socijalne pomoći.
Hamas ceo Izrael označava kao "veštačku cionističku tvorevinu" i kao "islamsku kolevku".
Ta pozicija je radikalnija od "svetovne" pozicije Palestinske oslobodilačke organizacije, koja je 1988. priznala suverenitet državi Izrael.
Pri svojoj borbi (asimetrično vođenje rata) protiv izraelskih civila, Hamas upotrebljava i atentatore samoubice. Mirovne inicijative i pregovore, Hamas odbija kao "čisto gubljenje vremena" i "beskoristan napor".
Tokom ovog hladnoratovskog perioda Hamas je bio politički marginalizovan, a Izrael ga zajedno sa sličnim religioznim organizacijama nije smatrao pretnjom za razliku od aktivnijeg socijalističkog i sekularnog Fataha na čelu sa Jaserom Arafatom.
Do prvog okršaja između pristalica Hamasa i Izraela došlo je 1989. za vreme Intifade, prilikom čega su dva izraelska vojnika zarobljena i likvidirana.
Izrael je na to odgovorio zarobljavanjem Jasina i njegovom osudom na doživotni zatvor te progonom 400 Hamasovih pripadnika u južni Liban koji je tada bio pod izraelskom okupacijom.
Amnesti Internešenal je 2014. godine objavio šokantan izveštaj o Hamasovim snagama u Gazi, u kojem se navodi da su počinjene "ozbiljne povrede ljudskih prava, uključujući otmice, mučenja i vansudska pogubljenja Palestinaca".
Ideologija Hamasa
Hamasova osnivačka povelja iz 1988. godine definiše istorijsku Palestinu – uključujući današnji Izrael – kao islamsku zemlju i isključuje bilo kakav trajni mir sa jevrejskom državom.
U dokumentu se takođe Jevreji uporno napadaju kao narod, dovevši do optužbi da je pokret antisemitski.
Hamas je 2017. godine proizveo novi dokument o sopstvenoj politici koji je ublažio neke od izloženih stavova i koristio umereniji rečnik.
Nije bilo priznanja Izraela, ali jeste zvanično prihvaćeno stvaranje prelazne palestinske države u Gazi, na Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu – poznatim kao granice od pre 1967. godine.
U dokumentu se ističe i da se Hamas ne bori protiv Jevreja već "okupatorskih cionističkih agresora".
Izrael je saopštio da grupa "pokušava da obmane svet".
Kao posledica ovoga, novoj vladi predvođenoj Hamasom Izrael i njegovi saveznici na Zapadu uveli su stroge privredne i diplomatske sankcije, prenosi portal Danas.
Kada su Izraelci 1989. godine uhapsili vođu šeika Ahmeda Jasina, taj potez je naveo Hamas da promeni način funkcionisanja i centralu izmesti u Jordan, koji je deset godina kasnije proterao lidere te organizacije tvrdeći da su sa jordanske teritorije organizovali akcije na Zapadnoj obali.
Od 2001. do 2012. godine, centrala Hamasa nalazila se u Damasku, odakle se preselila u Dohu, nakon sukoba oko odgovora Bašara el Asada na pobunu u Siriji.
Iako je načelno odbijao mirno rešenje sukoba sa Izraelom, Hamas je postepeno ublažavao stavove, pa je 2006. godine učestvovao u izborima na palestinskim teritorijama i nagovestio da bi mogao da podrži rešenje koje bi obuhvatalo palestinsku državu u granicama od 1967. godine.
Takođe, Hamas je podržao sporazum koji su predsednik Palestine Mahmud Abas i tadašnji izraelski premijer Arijel Šaron postigli 2005. godine i pristao na prekid vatre, mada su sporadični sukobi nastavljeni.
Godinu dana kasnije, Hamas je odneo ubedljivu pobedu nad Fatahom na izborima u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali, ali su sukobi dve frakcije naterali Abasa da suspenduje palestinske vlasti i uvede vanredno stanje.
Primirje, pa ponovo sukobi
Primirje koje je usledilo posle tih sukoba trajalo je sve do 2014. godine, kada je izraelski premijer Benjamin Netanjahu okrivio Hamas za otmicu trojice izraelskih dečaka na Zapadnoj obali.
Tela dečaka pronađena su nedaleko od Hebrona, a Izraelci su uhapsili nekoliko stotina aktivista i lidera Hamasa.
Islamski džihad je na hapšenja odgovorio novim raketnim napadima, a dve godine kasnije raketnim napadima se priključio i Hamas, pa je Izrael pokrenuo opsežnu operaciju vazdušnih udara, a ubrzo zatim i kopnenu ofanzivu kako bi uništio Hamasove položaje. Iako je ubijeno više od 2.000 Palestinaca, Hamas je proglasio pobedu, prenosi RTS.
Izrael smatra Hamas odgovornim za sve napade koji potiču iz pojasa, i poveo je tri velike vojne kampanje u Gazi kojima su prethodile eskalacije u prekograničnim borbama.
U decembru 2008. godine, izraelska vojska pokrenula je operaciju Kovano gvožđe da bi zaustavila raketiranja.
Tokom dvadesetdvodnevnog sukoba ubijeno je više od 1.300 Palestinaca i 13 Izraelaca.
Izrael je kao isti razlog naveo pokretanje operacije Stub odbrane u novembru 2012. godine, koja je započela vazdušnim napadom u kom je stradao Ahmed Džabari, komandant brigada "Kasam".
U osam dana borbi poginulo je okoh 170 Palestinaca – uglavnom civila – i šest Izraelaca.
Hamas je iz oba sukoba izašao vojno oslabljen, ali sa obnovljenom podrškom među Palestincima zato što se suprotstavio Izraelu i preživeo.
Raketiranje iz Gaze pojačalo se još jedom sredinom juna 2014. godine, kad je Izrael uhapsio mnoge članove Hamasa na Zapadnoj obali dok je tražio tri ubijena izraelska tinejdžera.
Početkom jula, Hamas je preuzeo odgovornost za ispaljivanje raketa na Izrael prvi put za dve godine.
Od 2014. godine, redovno je izbijalo nasilje koje se završavalo primirjima uz posredovanje Egipta, Katara i Ujedinjenih nacija i nije eskaliralo u otvoreni rat.
Uprkos pritisku blokade, Hamas je održao moć u Gazi i nastavio da gradi arsenal raketa.
Pokušaji pomirenja sa Fatahom (najvećom frakcijom palestinske oslobodilačke organizacije) takođe nisu uspeli.
Pročitaj još
Hamas – teroristi ili ne?
Hamas su na liste terorističkih organizacija uvrstile vlade Izraela i Sjedinjenih Država, zajedno sa bliskim zapadnim saveznicima kao što su Kanada, Japan i Evropska unija, odnosno arapskim poput Jordana i Egipta. Druge zapadnjačke države kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija i Novi Zeland na popisu terorističkih skupina drže samo brigade al-Kasam, Hamasovo vojno krilo, prenosi Nova.rs.
S druge strane, istočne sile poput Rusije, Kine, Irana i Turske odbacuju takvu klasifikaciju i priznaju Hamas kao legitimnog i demokratski izabranog predstavnika Palestinaca. Analitičari su saglasni da Hamas ima terorističku prošlost, ali da je takva praksa odbačena 2006. godine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Konaković: Poslaću kući osoblje srpske ambasade u BiH ako organizuju izbore bez dozvole
19.10.2026.•
1
Ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković kaže da je obavestio vlasti u Beogradu da će, ako Srbija odluči da bez dozvole organizuje izbore na teritoriji BiH, sve iz Ambasade Srbije koji to budu radili poslati kući.
Rama policiji: Strpljenje s mladima, odlučno s onima koji pale
19.10.2026.•
3
Premijer Albanije Edi Rama ponovo je reagovao na nasilne incidente tokom protesta u Tirani i drugim gradovima proteklih sedam dana.
Sutra odluka da li će državljanima Srbije biti omogućeno da glasaju u BiH
19.10.2026.•
0
Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine (BiH) Staša Košarac (SNSD) objavio je da je na njegov zahtev za sutra zakazana vanredna telefonska sednica Saveta ministara BiH.
Svetski program za hranu smanjuje humanitarnu pomoć Gazi
19.10.2026.•
2
Jedan od glavnih snabdevača Pojasa Gaze humanitarnom pomoći u hrani, Svetski program za hranu, saopštio je da je zbog nedostatka finansijskih sredstava primoran da "drastično smanji pomoć" na toj teritoriji.
Alberta danas glasa da li će se odvojiti od Kanade
19.10.2026.•
9
Birači u kanadskoj pokrajini Alberta, bogatoj naftom, glasaće danas o pokretanju procesa za sticanje nezavisnosti.
Ministar policije Francuske ponudio ostavku usred masovnih protesta i nereda: Makron ga odbio
19.10.2026.•
1
Predsednik Francuske Emanuel Makron odbio je ostavku ministra unutrašnjih poslova Lorana Nunjeza.
VIDEO Više od 200 ljudi uhapšeno u neredima u Milanu: Većina privedenih maloletnici - danas zaseda vlada
19.10.2026.•
0
Više od 200 osoba, među kojima 80 odsto maloletnika, uhapšeno je u nedelju tokom drugog dana nereda u Milanu.
Ko koga blokira na putu ka EU i zašto?
19.10.2026.•
7
Pojedine članice Evropske unije sve češće koriste pravo veta u pristupnom procesu zemalja kandidata. Pritom se često radi o interesima unutrašnje politike.
Mađar: Orban govorio o nasilnoj promeni ustavnog poretka, preti mu do 20 godina zatvora
19.10.2026.•
1
Mađarski premijer Peter Mađar izjavio je da je lider opozicione stranke Fides Viktor Orban kroz smeh govorio o oružanoj pobuni i nasilnoj promeni ustavnog poretka.
Tramp podržao Netanjahua pred izbore za premijera Izraela
19.10.2026.•
0
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp podržao je kandidaturu Benjamina Netanjahua za reizbor na mestu premijera Izraela.
Avion iz Tel Aviva prinudno sleteo u Sofiju zbog pretnje bombom
19.10.2026.•
0
Avion koji je leteo iz Tel Aviva prinudno je sleteo sinoć u Sofiju, nakon pretnje bombom, javila je bugarska državna televizija.
Makron: Svi koji su pljačkali tokom demonstracija moraće da nadoknade štetu
18.10.2026.•
2
Predsednik Fancuske Emanuel Makron izjavio je danas da će svi koji su pljačkali tokom demonstracija u Francuskoj morati da nadoknade štetu.
Četvoro mrtvih u požaru u vojnoj bazi u Kanadi
18.10.2026.•
0
Kanadski premijer Mark Karni izjavio je danas da su četiri pripadnika oružanih snaga poginula, a na desetine drugih teško povređeno u požaru u vojnoj bazi u Alberti.
Zabranjen skup podrške "Studentskoj listi" u Banjaluci
18.10.2026.•
44
Policijska uprava Banjaluka donela je rešenje, u koje je redakcija portala Buka imala uvid, kojim se zabranjuje održavanje javnog skupa pod nazivom "Skup podrške Banjalučana Studentskoj listi u Srbiji".
Edi Rama o protestima u Tirani i drugim gradovima: Ovo je strana ruka
18.10.2026.•
23
Premijer Albanije Edi Rama odbacio je danas zahteve da podnese ostavku usled sve masovnijih protesta širom zemlje i ocenio da oni ne predstavljaju pretnju njegovoj vladi, već napretku ka članstvu u Evropskoj uniji.
Kamionetom uletela na dečiju utakmicu u Kanzasu: Dečak i muškarac poginuli, još 10 osoba povređeno
18.10.2026.•
0
Vozilo kojim je upravljala 34-godišnja žena iz Garden Sitija u Kanzasu pokosilo je 12 osoba u tom gradu u američkoj saveznoj državi Teksas.
Stanovnici Litvanije sat vremena proveli u skloništima zbog nepoznatog letećeg objekta
18.10.2026.•
1
Građani centralnih i severnih delova Litvanije bili su jutros oko sat vremena u skloništima zbog neidentifikovanog letećeg objekta.
Izjava japanske premijerke o šminkanju izazvala raspravu o rodnim ulogama
18.10.2026.•
0
Izjava japanske premijerke Sanae Takaiči da zbog kućnih poslova i šminkanja radi tri do četiri sata duže od svojih muških prethodnika izazvala je raspravu o rodnim ulogama u Japanu, javlja AP.
VIDEO: 1.200 demonstranata uhapšeno zbog nasilja u Francuskoj, povređeno 150 policajaca
18.10.2026.•
2
Francuski premijer Sebastijen Lekorni potvrdio da je u nemirima širom Francuske uhapšeno 1.200 demonstranata i ocenio da se tokom protesta dogodio "neprihvatljiv nivo nasilja".
Hrvatska od Crne Gore zatražila osam stvari pred ulazak u EU: Šta je moguće ispuniti?
18.10.2026.•
6
Procesuiranje ratnih zločina, promena imena bazena u Kotoru, vraćanje broda i isplata odšteta logorašima su među zahtevima kojima Hrvatska uslovljava ulaz Crne Gore u Evropsku uniju.
Vlasnici vrtića u Kini doživotna robija jer je otrovala više od 200 dece i zaposlenih
18.10.2026.•
0
Vlasnica vrtića u kineskoj provinciji Gansu osuđena je na doživotni zatvor zbog trovanja više od 200 dece i zaposlenih hranom zagađenom olovom, dok je još petoro zaposlenih dobilo zatvorske kazne.
Komentari 3
Mare
Мира Левица
Ha
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar