Nemačka planira izgradnju novih bunkera za zaštitu od rata
Nemački gradovi zalažu se za izgradnju bunkera za zaštitu u slučaju rata. Pitanje je kolika bi bila korist od njih, imajući u vidu destruktivnu moć modernog oružja i eventualnog nuklearnog rata.
Foto: Pixabay
Možda ne postoji bolji način da se proceni koliki je strah u nekoj zemlji nego da se baci pogled na firme koje grade privatne bunkere.
Na primer, BSSD Defense, kompaniji sa sedištem u Berlinu koja gradi "sisteme zaštitnih prostorija" za privatnu, poslovnu i vojnu upotrebu – u poslednje vreme posao ide dobro, piše DW.
Pored razne kućne sigurnosne opreme, kompanija nudi sve, od "prostorija za privremenu izolaciju i zaštitu" za oko 20.000 evra, do pravih bunkera za skoro 200.000 evra.
Tehnički direktor BSSD-a Mario Piejde kaže da su poslednjih godina imali povećan broj poziva privatnih lica, vatrogasnih službi i lokalnih vlasti. Interesovanje je počelo da raste tokom pandemije kovida, a zatim je ponovo pojačano 2022. kada je Rusija napala Ukrajinu.
"Postoji aktivna potražnja i aktivno interesovanje, jer nema toliko firmi koje se time bave. Niko nije mogao da očekuje da će se u Evropi ponovo voditi konvencionalni rat, ali nažalost, istorija se ponavlja. Ljudi koji su o tome ranije razmišljali sada su počeli da sprovode svoje planove", rekao je Piejde za DW.
U Nemačkoj nema funkcionalnih bunkera
Čini se da je slično i u političkim krugovim: početkom juna, na konferenciji ministara unutrašnjih poslova u Potsdamu, Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke predstavilo je svojim pokrajinskim kolegama "izveštaj o stanju razvoja modernog koncepta skloništa" za nemačko stanovništvo.
Taj izveštaj se pojavio tri meseca nakon što je Nemačko udruženje gradova i opština, koje predstavlja 14.000 lokalnih vlasti, pozvalo saveznu vladu da u narednih deset godina uloži 10 milijardi evra u civilnu zaštitu i da to iskoristi za osposobljavanje 2.000 bunkera iz doba Hladnog rata.
Nemačkoj bi trebalo više od 200.000 bunkera
To nije mali poduhvat. Savezna kancelarija za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama (BBK) kaže za DW da je samo 579 tih bunkera još uvek određeno kao javna skloništa, i da imaju mesta za oko 478.000 ljudi (ili 0,56 odsto nemačke populacije). Čak ni ti bunkeri nisu "ni funkcionalni ni spremni za upotrebu" nakon što je 2007. napušten prethodni sistem skloništa.
Novi koncept bunkera je u fazi planiranja, kaže BBK, ali izveštaj savezne vlade, koji je procurio u razne nemačke medije, kaže da bi za zaštitu celokupnog stanovništva bilo potrebno izgraditi još oko 210.100 bunkera, što bi trajalo 25 godina i koštalo 140,2 milijarde evra.
"Izgradnja zaštite stanovništva je svakako bila zanemarena u poslednjih 35 godina“, rekao je Piejde, ali bi oživljavanje ovakvih skloništa trebalo da bude izvodljivo: “Nije se mnogo promenilo u izgradnji u poslednjih 50 godina. Postoji određena čvrstoća zidova, debljina zidova, sistemi filtera. Sve što se promenilo su napajanje i efikasnost baterija".
Kolika je uopšte korist od bunkera?
Hans-Valter Boris, direktor Instituta za ekonomske i bezbednosne studije FIRMITAS na Univerzitetu u Vitenu, slaže se da je pitanje zaštite stanovništva veoma zanemareno.
Ali, on postavlja pitanje kolika bi zapravo bila korist od bunkera, s obzirom na vojnu moć u ratu između NATO-a i Rusije (ako je to zaista scenario za koji se sprema): na primer, Rusija ima hipersonične rakete koje bi za dva do pet minuta iz Kalinjingrada mogle da dosegnu praktično bilo koji evropski grad.
"Nije to kao u Drugom svetskom ratu, kada su upozorenja od bombardera koji lete iznad Hanovera ka Berlinu davala ljudima 15 ili 20 minuta da pronađu bunker. Sa sadašnjim vremenima reakcije, ne postoji način da se upozori stanovništvo", rekao je za DW Boris, koji je takođe pukovnik Bundesvera u rezervi.
Nemačka vlada je svesna ovog problema. U slučaju rata, kaže vladin izveštaj, veliki centralni bunkeri bili bi mnogo manje korisni od decentralizovanih zaštićenih prostora unutar stambenih zgrada. Iz tog razloga, vlada planira da preporuči građanima da nabave jeftin i lako dostupan građevinski materijal za izgradnju sigurnih prostorija u svojim podrumima.
Boris nije ubeđen u taj koncept, posebno imajući u vidu da bi takav sukob mogao brzo da eskalira u nuklearni rat, a nuklearno oružje je sada nesagledivo destruktivnije od onog koje su koristile SAD na kraju Drugog svetskog rata.
"Posledice više nisu uporedive sa Hirošimom ili Nagasakijem. Sa modernim oružjem, cela Nemačka bi mogla da se zbriše sa devet do dvanaest raketa", rekao je on.
Bunkeri koji bi mogli da izdrže takvu vrstu napada morali bi da budu ukopani hiljadama metara duboko u švajcarskim Alpima. "A posle toga više uopšte ne biste hteli da izađete napolje", rekao je ovaj stručnjak.
Pročitaj još
Novac bolje uložiti za "normalnu" zaštitu
Umesto da ulaže milijarde u izgradnju mreže bunkera za slučaj rata, Boris tvrdi da bi vladama bilo bolje da ulažu u ono što je on nazvao "normalnom" zaštitom stanovništva. To bi, kako je rekao, mogao biti sistem upozorenja za katastrofe, posebno one prirodne poput poplava, i kreiranje bolje obuke za organizacije za pomoć u katastrofama.
"To znači novac za obuku, vežbe, savremenu opremu. Sve bi to imalo više smisla nego zamišljati ove scenarije nuklearnog rata kada ionako ne možete ništa da uradite", istakao je Boris.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Veliki vojvoda Anri abdicira u korist svog najstarijeg sina: Princ Gijom postaje vladar Luksemburga
02.10.2025.•
1
Veliki vojvoda Anri (70) abdiciraće sutra, posle 25 godina na čelu Luksemburga, u korist svog najstarijeg sina, princa Gijoma (43), saopštila je Velika vojvodska palata.
Slovenija kontrolisala kakva su joj skloništa: Mali broj upotrebljiv, stalo bi samo 40.000 građana
02.10.2025.•
2
Ministarstvo odbrane Slovenije zaključilo je nakon četvoromesečne revizije da situacija sa skloništima za zaštitu od prirodnih i drugih katastrofa nije dobra i da skloništa mogu da prime samo 40.000 ljudi.
VIDEO: Stjuardesa povređena u sudaru dva aviona na pisti u Njujorku
02.10.2025.•
0
Dva regionalna aviona američke kompanije Delta erlajns sudarila su se pri malim brzinama dok su se kretala ka pisti za poletanje na aerodromu La Gvardija u Njujorku, usled čega je stjuardesa zadobila lakšu povredu.
Preminula Džejn Gudol: Naučnica koja je život posvetila izučavanju šimpanzi
02.10.2025.•
2
Džejn Gudol, jedna od najpoznatijih svetskih primatologa i zaštitnica životne sredine, preminula je u Los Anđelesu, u 92. godini, saopštio je Institut Džejn Gudol.
Italija dobija još jedan neradan dan
02.10.2025.•
0
Italijanski parlament izglasao je vraćanje nacionalnog praznika sv. Franje Asiškog, jednog od zaštitnika zemlje, gotovo pola veka nakon što je ukinut.
VIDEO Izrael presreo flotilu koja prevozi humanitarnu pomoć za Gazu
01.10.2025.•
1
Izraelska vojska presrela je u sredu uveče flotilu Global Sumud, koja je prevozila humanitarnu pomoć za Gazu, dok se približavala palestinskoj teritoriji.
Konstrukcija u crkvi u Etiopiji se srušila na vernike: Najmanje 25 ljudi poginulo, više od 100 povređenih
01.10.2025.•
0
Najmanje 25 osoba je poginulo kada se u sredu urušila crkva u izgradnji u etiopskoj regiji Amhara, saopštile su lokalne vlasti.
Američka vlada se zatvara: Tramp i Kongres nisu postigli dogovor
01.10.2025.•
1
Sjedinjene Američke Države su posle sedam godina ponovo u budžetskoj blokadi.
Zbog promovisanja ilegalnog kockanja Epl, Gugl i Meta biće optuženi u SAD
01.10.2025.•
1
Američki savezni sudija danas nije prihvatio zahteve kompanija Epl, Gugl i Meta da se odbace tužbe u kojima se tvrdi da su promovisale ilegalno kockanje.
VIDEO: Eksplozija i požar u stambenoj zgradi u Minhenu, zatvoren ulaz na Oktoberfest
01.10.2025.•
0
Jedna osoba je teško povređena, a prema nepotvrđenim podacima, jedna je poginula u eksploziji i požaru u stambenoj zgradi u Minhenu, oko koje je jutros razmešten veliki broj policajaca.
VIDEO: Najmanje 69 mrtvih u jakom zemljotresu na Filipinima
01.10.2025.•
0
Broj poginulih u zemljotresu jačine 6,9 stepeni koji je pogodio centralni deo Filipina porastao je na 69, objavile su jutros lokalne vlasti.
Grčka u novom 24-časovnom generalnom štrajku: Zahtevi da se smanji radna nedelja i vrate 13. i 14. plata
01.10.2025.•
2
Grčka je danas u 24-časovnom generalnom štrajku koji su proglasile dve najveće sindikalne centrale, GSEE i ADEDY, u znak protesta protiv novog zakona o radu.
Šta predviđa Trampov plan za Pojas Gaze i kakve veze sa tim ima Toni Bler?
01.10.2025.•
2
Mirovni plan za kraj rata u Pojasu Gaze koji je Bela kuća objavila uključuje iznenadne uloge posle rata za dve poznate političke ličnosti: bivšeg britanskog premijera Tonija Blera i američkog predsednika Donalda Trampa.
Ministar odbrane SAD: Komandanti ne smeju da budu debeli, žene moraju da ispune muški standard
01.10.2025.•
2
Ministar odbrane SAD Pit Hegset izjavio je da će u američkoj vojsci i muškarci i žene morati da ispunjavaju muški nivo fizičke spremnosti.
Kriza u SAD: Savezna vlada obustavila rad
01.10.2025.•
1
Savezna vlada SAD zvanično je obustavila rad u ponoć po lokalnom vremenu, prvi put od 2019. godine, nakon što Kongres nije uspeo da usvoji meru finansiranja neophodnu za nastavak funkcionisanja, objavio je CNN.
Lažni diplomata Stevan Stiv Simijanović uhapšen u Italiji - a nije mu prvi put
01.10.2025.•
3
Lažni diplomata Stevan Stiv Simijanović (38) uhapšen je u Italiji po poternici koju je za njim raspisala crnogorska policija, rečeno je Vijestima iz Uprave policije.
Španija predlaže zakon - kazna za povređivanje ili ubistvo osobe bliske žrtvi
01.10.2025.•
0
Vlada Španije predstavila je predlog zakona kojim bi se u krivično pravo uvelo posebno delo poznato kao vikarijsko nasilje.
Bivši predsednik Konga osuđen na smrt zbog izdaje i ratnih zločina
30.09.2025.•
0
Bivši predsednik Demokratske Republike Kongo (DR Kongo) Žozef Kabila (Joseph) osuđen je danas na smrt posle suđenja u odsustvu zbog "izdaje i ratnih zločina" pred vojnim sudovima zemlje u kojoj nije boravio dve godine.
Svinjske glave ispred džamija u Parizu: Postaje li Srbija baza za ruske hibridne operacije na Zapadu?
30.09.2025.•
18
Ruske službe, po svemu sudeći, koriste srpske državljane za prašinarske operacije na Zapadu. A Vučićeva vlast sada ih hapsi - šaljući tako poruku kome treba.
Maduro spreman da proglasi vanredno stanje u slučaju agresije SAD
30.09.2025.•
4
Predsednik Venecuele Nikolas Maduro spreman je da proglasi vanredno stanje na celoj teritoriji u slučaju "agresije" SAD koje su rasporedile ratne brodove u Karibima.
Talibani isključili internet i mobilne mreže u Avganistanu
30.09.2025.•
1
Avganistan se suočava sa gotovo potpunim prekidom interneta nakon što su vlasti pod kontrolom talibana naredile gašenje mreža širom zemlje.
Komentari 1
Ružica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar