Nemačka planira izgradnju novih bunkera za zaštitu od rata
Nemački gradovi zalažu se za izgradnju bunkera za zaštitu u slučaju rata. Pitanje je kolika bi bila korist od njih, imajući u vidu destruktivnu moć modernog oružja i eventualnog nuklearnog rata.
Foto: Pixabay
Možda ne postoji bolji način da se proceni koliki je strah u nekoj zemlji nego da se baci pogled na firme koje grade privatne bunkere.
Na primer, BSSD Defense, kompaniji sa sedištem u Berlinu koja gradi "sisteme zaštitnih prostorija" za privatnu, poslovnu i vojnu upotrebu – u poslednje vreme posao ide dobro, piše DW.
Pored razne kućne sigurnosne opreme, kompanija nudi sve, od "prostorija za privremenu izolaciju i zaštitu" za oko 20.000 evra, do pravih bunkera za skoro 200.000 evra.
Tehnički direktor BSSD-a Mario Piejde kaže da su poslednjih godina imali povećan broj poziva privatnih lica, vatrogasnih službi i lokalnih vlasti. Interesovanje je počelo da raste tokom pandemije kovida, a zatim je ponovo pojačano 2022. kada je Rusija napala Ukrajinu.
"Postoji aktivna potražnja i aktivno interesovanje, jer nema toliko firmi koje se time bave. Niko nije mogao da očekuje da će se u Evropi ponovo voditi konvencionalni rat, ali nažalost, istorija se ponavlja. Ljudi koji su o tome ranije razmišljali sada su počeli da sprovode svoje planove", rekao je Piejde za DW.
U Nemačkoj nema funkcionalnih bunkera
Čini se da je slično i u političkim krugovim: početkom juna, na konferenciji ministara unutrašnjih poslova u Potsdamu, Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke predstavilo je svojim pokrajinskim kolegama "izveštaj o stanju razvoja modernog koncepta skloništa" za nemačko stanovništvo.
Taj izveštaj se pojavio tri meseca nakon što je Nemačko udruženje gradova i opština, koje predstavlja 14.000 lokalnih vlasti, pozvalo saveznu vladu da u narednih deset godina uloži 10 milijardi evra u civilnu zaštitu i da to iskoristi za osposobljavanje 2.000 bunkera iz doba Hladnog rata.
Nemačkoj bi trebalo više od 200.000 bunkera
To nije mali poduhvat. Savezna kancelarija za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama (BBK) kaže za DW da je samo 579 tih bunkera još uvek određeno kao javna skloništa, i da imaju mesta za oko 478.000 ljudi (ili 0,56 odsto nemačke populacije). Čak ni ti bunkeri nisu "ni funkcionalni ni spremni za upotrebu" nakon što je 2007. napušten prethodni sistem skloništa.
Novi koncept bunkera je u fazi planiranja, kaže BBK, ali izveštaj savezne vlade, koji je procurio u razne nemačke medije, kaže da bi za zaštitu celokupnog stanovništva bilo potrebno izgraditi još oko 210.100 bunkera, što bi trajalo 25 godina i koštalo 140,2 milijarde evra.
"Izgradnja zaštite stanovništva je svakako bila zanemarena u poslednjih 35 godina“, rekao je Piejde, ali bi oživljavanje ovakvih skloništa trebalo da bude izvodljivo: “Nije se mnogo promenilo u izgradnji u poslednjih 50 godina. Postoji određena čvrstoća zidova, debljina zidova, sistemi filtera. Sve što se promenilo su napajanje i efikasnost baterija".
Kolika je uopšte korist od bunkera?
Hans-Valter Boris, direktor Instituta za ekonomske i bezbednosne studije FIRMITAS na Univerzitetu u Vitenu, slaže se da je pitanje zaštite stanovništva veoma zanemareno.
Ali, on postavlja pitanje kolika bi zapravo bila korist od bunkera, s obzirom na vojnu moć u ratu između NATO-a i Rusije (ako je to zaista scenario za koji se sprema): na primer, Rusija ima hipersonične rakete koje bi za dva do pet minuta iz Kalinjingrada mogle da dosegnu praktično bilo koji evropski grad.
"Nije to kao u Drugom svetskom ratu, kada su upozorenja od bombardera koji lete iznad Hanovera ka Berlinu davala ljudima 15 ili 20 minuta da pronađu bunker. Sa sadašnjim vremenima reakcije, ne postoji način da se upozori stanovništvo", rekao je za DW Boris, koji je takođe pukovnik Bundesvera u rezervi.
Nemačka vlada je svesna ovog problema. U slučaju rata, kaže vladin izveštaj, veliki centralni bunkeri bili bi mnogo manje korisni od decentralizovanih zaštićenih prostora unutar stambenih zgrada. Iz tog razloga, vlada planira da preporuči građanima da nabave jeftin i lako dostupan građevinski materijal za izgradnju sigurnih prostorija u svojim podrumima.
Boris nije ubeđen u taj koncept, posebno imajući u vidu da bi takav sukob mogao brzo da eskalira u nuklearni rat, a nuklearno oružje je sada nesagledivo destruktivnije od onog koje su koristile SAD na kraju Drugog svetskog rata.
"Posledice više nisu uporedive sa Hirošimom ili Nagasakijem. Sa modernim oružjem, cela Nemačka bi mogla da se zbriše sa devet do dvanaest raketa", rekao je on.
Bunkeri koji bi mogli da izdrže takvu vrstu napada morali bi da budu ukopani hiljadama metara duboko u švajcarskim Alpima. "A posle toga više uopšte ne biste hteli da izađete napolje", rekao je ovaj stručnjak.
Pročitaj još
Novac bolje uložiti za "normalnu" zaštitu
Umesto da ulaže milijarde u izgradnju mreže bunkera za slučaj rata, Boris tvrdi da bi vladama bilo bolje da ulažu u ono što je on nazvao "normalnom" zaštitom stanovništva. To bi, kako je rekao, mogao biti sistem upozorenja za katastrofe, posebno one prirodne poput poplava, i kreiranje bolje obuke za organizacije za pomoć u katastrofama.
"To znači novac za obuku, vežbe, savremenu opremu. Sve bi to imalo više smisla nego zamišljati ove scenarije nuklearnog rata kada ionako ne možete ništa da uradite", istakao je Boris.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Papa osudio upotrebu vojne sile za postizanje diplomatskih ciljeva
09.01.2026.•
0
Poglavar Rimokatoličke crkve, papa Lav XIV, osudio je upotrebu vojne sile za postizanje diplomatskih ciljeva, pozivajući na zaštitu ljudskih prava u Venecueli.
Poslanici EP posle posete Turskoj: Potrebne demokratske reforme i oslobađanje političkih zatvorenika
09.01.2026.•
0
Članovi delegacije Pododbora Evropskog parlamenta (EP) za ljudska prava, koji su ove nedelje boravili u Turskoj, zaključili su da vlast te zemlje treba hitno da preokrene demokratsko nazadovanje zemlje.
Tramp se sastaje sa američkim naftašima povodom ulaganja u Venecueli
09.01.2026.•
0
Predsednik Donald Tramp sastaje se sa rukovodiocima naftnih kompanija od kojih se nada investicijama od 100 milijardi dolara kako bi se Venecuela osposobila da u potpunosti iskoristi svoje ogromne rezerve nafte.
Kalas: Nasilje nad mirnim demonstrantima u Iranu neprihvatljivo
09.01.2026.•
2
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je danas da slike iz Teherana pokazuju "nesrazmeran i grub odgovor snaga bezbednosti" Irana.
Komandant snaga NATO u Evropi: Daleko smo od krize s Grenlandom, branićemo svoje članice
09.01.2026.•
1
Vrhovni komandant snaga NATO u Evropi, Aleksus Grinkevič izjavio je da je "NATO daleko od krizne situacije" posle pretnje predsednika SAD da će zauzeti Grenland, autonomnu teritoriju Danske - članice NATO.
Američke snage zaplenile još jedan tanker
09.01.2026.•
1
Američke snage zaplenile su peti tanker za naftu povezan s Venecuelom, preneo je danas američki list Volstrit žurnal.
Vlasniku i menadžeru bara u Kran Montani određen pritvor
09.01.2026.•
2
Švajcarske vlasti odredile su pritvor Žaku Moretiju, suvlasniku bara "Le Konstelasion" u Kran Montani u kome je u novogodišnjoj noći poginulo 40, a povređeno 116 osoba.
Tramp razmatra opciju plaćanja stanovnicima Grenlanda da se pripoje SAD
09.01.2026.•
3
Američki zvaničnici su razgovarali o mogućnosti paušalnih isplata stanovnicima Grenlanda kao jednom od načina da ih ubede da se odvoje od Danske i potencijalno pridruže Sjedinjenim Američkim Državama.
Makron: Odbacujemo novi kolonijalizam i novi imperijalizam
09.01.2026.•
3
Francuski predsednik Emanuel Makron je u vreme ofanziva predsednika SAD Donalda Trampa širom sveta rekao da "odbacuje novi kolonijalizam i nemoć i vazalstvo".
Ko je ICE agent koji je ubio ženu u Mineapolis: Veteran kojeg su vukli kolima
09.01.2026.•
3
Agent Službe za imigraciju i carine (ICE) koji je upucao ženu u automobilu usred dana u Mineapolisu teško je bio povređen prošle godine u sličnom incidentu.
Svečani defile danas u Banjaluci povodom Dana Republike Srpske
09.01.2026.•
9
Nakon sinoćne svečane akademije, danas će u Banjaluci biti održan i svečani defile povodom Dana Republike Srpske.
Rio Tinto potvrdio preliminarne razgovore o mogućem spajanju sa Glenkorom
09.01.2026.•
2
Rudarska kompanija Rio Tinto potvrdila je da vodi preliminarne razgovore sa firmom Glenkor o mogućem objedinjavanju dela poslovanja ili celokupnog biznisa, uključujući opciju spajanja kroz razmenu akcija.
.jpg "Masovni protesti širom Irana: Ubijeno najmanje 30 ljudi")
Masovni protesti širom Irana: Ubijeno najmanje 30 ljudi
09.01.2026.•
5
Talas antivladinih demonstracija u Iranu traje već 12 dana, dok princ Reza Pahlavi iz egzila poziva građane da izađu na ulice i zahtevaju povratak monarhije.
Đurić otkazao prisustvo komemoraciji u Švajcarskoj zbog lošeg vremena
09.01.2026.•
5
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić, zbog loših vremenskih uslova, otkazao je prisustvo komemoraciji žrtvama požara u Kran Montani, koja će biti održana danas u Martiniju u Švajcarskoj.
Tramp: Moju moć ograničava moj moral, međunarodno pravo nije potrebno
09.01.2026.•
16
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da su njegova ovlašćenja kao vrhovnog komandanta oružanih snaga SAD ograničena isključivo njegovim "ličnim moralom".
Ko je žena koju je ubio zloglasni ICE: Trampovci je nazivaju teroristom, ona majka troje dece bez dosijea
09.01.2026.•
19
Savezni agent za imigraciju (ICE) ubio je tridesetsedmogodišnji Rene Nikol Meklin Gud u četvrtak, u Mineapolisu, što je dovelo do niza protesta širom SAD.
Razmena zatvorenika: Francuski politikolog razmenjen za ruskog košarkaša
08.01.2026.•
2
Loran Vinatje, francuski politikolog koji je služio trogodišnju zatvorsku kaznu u Rusiji zbog optužbi za špijunažu, oslobođen je u razmeni zatvorenika sa Francuskom, saopštila je ruska bezbednosna agencija FSB.
Hiljade na protestu u Teheranu posle poziva princa Reze Pahlavija iz egzila
08.01.2026.•
11
Brojni građani Teherana večeras su izašli na ulične proteste ili su skandirali sa prozora, pošto ih je na to iz egzila pozvao princ Reza Pahlavi.
Održana svečana akademija povodom Dana Republike Srpske
08.01.2026.•
2
Vršiteljka dužnosti predsednika Republike Srpske Ana Trišić Babić izjavila je na svečanosti povodom Dana RS da je Republika Srpska "birala teži, ali ispravan put - put političke zrelosti i zdravog razuma".
Senat želi da ograniči Trampova ratna ovlašćenja
08.01.2026.•
1
Senat, gornji dom Kongresa SAD, danas je, sa 52 glasa za i 47 protiv, stavio u proceduru tekst rezolucije kojom bi se ograničile mogućnosti predsednika SAD Donalda Trampa da izvodi dalje napade na Venecuelu.
Vlast Venecuele najavila oslobađanje značajnog broja zatvorenika
08.01.2026.•
2
Vlasti Venecuele će osloboditi "značajan broj" zatvorenih državljana te zemlje i stranaca, izjavio je danas predsednik parlamenta Horhe Rodriges.
Komentari 1
Ružica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar