"Rupe" na vazdušnoj mapi sveta: Kako ratovi utiču na avio-kompanije?
Na karti sveta koja pokazuje trenutni položaj aviona koji su trenutno u vazduhu, ono što upada u oči jesu ogromne "rupe" na nebu iznad pojedinih regiona gde se ne mogu videti letovi.
Zone zabrane leta obično se javljaju tamo gde postoji rizik po bezbednost letelica zbog događaja na zemlji. Eskalacija sukoba na Bliskom istoku je najnovija globalna situacija koja probija rupe u protocima vazdušnog saobraćaja, situacija za koju stručnjaci za avijaciju kažu da košta komercijalne avio-kompanije vremena i novca jer preusmeravaju ili otkazuju letove.
To je podsetnik da, čak i kada su zatvoreni u metalnoj cevi na 12.000 metara, gledaju film, pijuckaju piće ili večeraju, putnici u avionu ostaju neizbežno vezani za događaje koji se dešavaju daleko ispod njih. Globalna putovanja su podložna hirovima međunarodne geopolitike u većini slučajeva, ali nigde više nego u vazduhu, prenosi RTS.
Međutim, nakon suočavanja sa nizom sukoba koji datiraju još od rata u Ukrajini i nadalje, prekidi rata postali su životna činjenica sa kojom su se avio-kompanije vešto nosile.
A prirodne katastrofe, poput trenutne vulkanske erupcije blizu Balija, u Indoneziji, mogu biti mnogo problematičnije za avio-prevoznike, napominje jedan analitičar.
"Zatvaranje vazdušnog prostora postalo je prilično uobičajeno", kaže za CNN Brendan Sobi, konsultant za avijaciju sa sedištem u Singapuru.
"Skoro je postala nova normalnost za avio-kompanije da se nose sa ovakvim stvarima", pominjući nedavno pogoršanje tenzija između Indije i Pakistana, prošlogodišnje napade Izraela i Irana i rat u Ukrajini kao samo neke od događaja izazvanih ljudskim delovanjem koji su poremetili vazdušni saobraćaj poslednjih godina.
Pročitaj još
Kao što pokazuju mape za praćenje vazdušnog saobraćaja uživo sa veb-sajtova poput FlightRadar24, sada postoje ogromne rupe iznad Izraela, Iraka, Irana i Ukrajine, a većina saobraćaja je stisnuta u koridore koji okružuju te zemlje.
I dalje postoji izvesni međunarodni vazdušni saobraćaj iznad Rusije, ali on uglavnom čine kineski prevoznici poput Air China, Xiamen Air ili Cathay Pacific. Ruski vazdušni prostor koji se graniči sa Ukrajinom zatvoren je za sve komercijalne avio-kompanije od početka invazije, tako da evropske rute Kine uglavnom ulaze ili odlaze iznad Baltičkog mora, blizu Sankt Peterburga.
"Avio-kompanije imaju odeljenja ljudi koja stalno prate probleme vazdušnog prostora i procenjuju rizik", objašnjava Sobi, dodajući da svaka avio-kompanija ima različite varijable u načinu na koji funkcioniše.
"Čak i vazdušni prostor koji je otvoren, neke avio-kompanije mogu smatrati da nije bezbedan" i preusmeriti svoje avione u skladu sa tim.
Često to preusmeravanje uključuje značajna skretanja. Piloti moraju biti u mogućnosti da lete dovoljno daleko od opasnih zona, a da ih neočekivani vremenski uslovi slučajno ne gurnu preko linije ili da ih krize u avionu primoraju da izvrše hitna sletanja na pogrešno mesto.
Sve češće, u doba sajber ratovanja, postoji i potencijalna opasnost od ometanja ili lažnog prikazivanja GPS signala oko borbenih zona – sa satelitskim navigacionim sistemima koji su u opasnosti da budu prevareni da prikazuju lažne lokacije.
Cena sukoba
Bez obzira na avio-kompaniju, poremećaji letova koštaju – i to mnogo, ističe Toni Stanton, konsultant direktora kompanije Strategic Air u Australiji. Na primer, navodi da trenutni sukob Irana i Izraela primorava avioprevoznike da dodaju dva sata na direktne letove od Londona do Hong Konga.
Čak i za relativno efikasne avione za duge relacije poput Boingovog 777 ili Erbasovog A350, to znači potrošnju znatno više goriva.
"Da bismo to stavili u perspektivu, iako mnogi faktori utiču na potrošnju goriva, B777 troši po gruboj proceni oko 7.000 dolara goriva na sat", dodaje Stenton.
Pored goriva, avio-kompanije mogu da se suoče sa povećanim troškovima za posade, novim naknadama za prelet različitih vazdušnih prostora, kao i izgubljenim prihodima od kašnjenja i otkazivanja. I ti gubici se ne mogu brzo nadoknaditi jer je većina putnika rezervisala karte nedeljama ili mesecima pre događaja koji uzrokuje probleme.
Foto: Pixabay
Dodavanje tih troškova u buduću prodaju karata možda neće biti moguće jer su se ponuda i potražnja na rutama možda promenile od početka sukoba, napominjeu analitičari.
"Posao vođenja profitabilne avio-kompanije nije lak", primetio je Stenton.
Dok je trenutni bliskoistočni sukob doveo do potpunog zaustavljanja komercijalnih letova za Iran i Izrael, avio-kompanije koje bi nekada letele preko tih destinacija moraju da promene rute. Sobi kaže da je najveći efekat proporcionalno bio na kratkim letovima između Centralne Azije i bliskoistočnih destinacija poput Dubaija ili Dohe. Ti letovi su uglavnom provodili u iranskom vazdušnom prostoru dva sata od tročasovnog ili četvoročasovnog leta pre nego što su počele borbe.
Mnogi letovi koji bi prešli iranski, irački, jordanski ili izraelski vazdušni prostor preusmeravaju se na letne koridore iznad Saudijske Arabije, Egipta i gore u Tursku, kaže Stenton.
"FlightRadar24 jasno pokazuje kako je vazdušni saobraćaj trenutno pritisnut u dva uska koridora, posebno koridor južno od zona sukoba", rekao je.
To može da znači više posla za kontrolore leta, koji smeštaju više aviona u manje prostore, ističu stručnjaci.
Situaciji se može prilagoditi stvarima poput promene visine leta i vremena poletanja – međutim, i ovi faktori mogu uticati na cenu, pri čemu glavni „slotovi“ na aerodromima za poletanje i sletanje koštaju avio-kompanije još više novca.
Analitičari su takođe primetili da danas leti više ljudi i aviona nego ikada ranije, a to otežava rešavanje bilo kakvih poremećaja zbog sukoba.
Na primer, vazdušni saobraćaj u regionu Persijskog zaliva je tri puta veći nego što je bio pre samo nekoliko godina, napominje Sobi.
Veće brige za avio-prevoznike
Potencijalno tragični ulozi prelaska određenih regiona vazdušnog prostora bili su jasno istaknuti u julu 2014. godine kada je let 17 kompanije Malezija erlajns, na putu od Amsterdama do Kuala Lumpura, nestao. U incidentu je poginulo svih 298 ljudi u avionu. Dodatnu zabrinutost avio-prevoznika pojačava nedostatak sigurnosti oko toga kada će se sukobi završiti. Na primer, rat u Ukrajini je počeo u februaru 2022. godine, a promene ruta i otkazivanja koja su nastala kao rezultat toga su i dalje na snazi.
Ograničenja letova uvedena nakon pojačanja sukoba između Irana i Izraela prošle godine bila su kratkotrajna, rekao je Sobi.
Čak i uz neizvesnost rata, Stanton je primetio da postoje veće brige za avio-prevoznike, poput vulkana.
"Najčešći drugi fenomen koji utiče na vazdušne rute su vulkanske erupcije poput one koju danas vidimo na Baliju", ističe Stanton.
Oblaci vulkanskog pepela sadrže silicijum dioksid, koji se može spojiti sa delovima mlaznih motora sa katastrofalnim posledicama, može se nositi na velike udaljenosti vetrovima na velikim visinama, objašnjava Stanton, napominjući da je erupcija Ejafjalajokula na Islandu 2010. godine pogodila više od 10 miliona putnika i koštala avio-kompanije preko 1,7 milijardi dolara.
Kako su se gusti oblaci nadvijali iz Ejafjalajokula, nebo iznad Severnog Atlantika – jedne od najprometnijih vazduhoplovnih ruta na svetu – utihnulo je, a vazdušni saobraćaj je opao na nivoe koji se neće ponovo videti sve do pandemije kovida deceniju kasnije.
"Erupcija vulkana može imati mnogo veći uticaj od zone sukoba", zaključuje Stanton.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Fon der Lajen: Granice Crne Gore postaće granice EU
02.10.2026.•
0
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je, povodom otvaranja novog Nacionalnog koordinacionog centra Granične policije u Podgorici, izjavila da taj događaj predstavlja važan korak ka evropskoj budućnosti CG.
Mediji: Eksploziv kojim je napadnut aerodrom u Lajpcigu dopremljen preko Srbije i Bugarske
02.10.2026.•
0
Eksploziv korišćen u neuspelom pokušaju napada na aerodrom Lajpcig-Hale u Nemačkoj dopremljen je preko Bugarske i Srbije, objavilo je više evropskih medija.
Fon der Lajen u Severnoj Makedoniji: Očekuje se "par reči o problemu sa Bugarskom"
02.10.2026.•
0
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen doputovala je u Severnu Makedoniju u okviru svoje turneje Zapadnim Balkanom.
Poslednji dan izborne kampanje u BiH, sutra izborna tišina
02.10.2026.•
0
U Federaciji BiH i Republici Srpskoj u nedelju, 4. oktobra, se održavaju 10. Opšti izbori za predstavnike u zajedničkim, entitetskim i kantonalnim institucijama.
Robotska ruka počela da izvlači ostatke nuklearnog goriva iz Fukušime
02.10.2026.•
0
Japanska kompanija za snabdevanje električnom energijom TEPCO započela je radove na izvlačenju ostataka otopljenog nuklearnog goriva u havarisanoj elektrani "Fukušima Daiči".
Tramp pozvao republikance u Senatu da podrže ukidanje pomeranja sata
02.10.2026.•
2
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp pozvao je republikance u Senatu da pokrenu proceduru za usvajanje Zakona o zaštiti sunčeve svetlosti.
Kos: Nema mesta glorifikaciji ratnih zločina u zemlji EU kandidatu
02.10.2026.•
4
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je u Crnoj Gori da glorifikaciji ratnih zločinaca nema mesta ni u Evropskoj uniji ni u zemljama kandidatima.
Vlada češkog premijera Babiša preživela glasanje o nepoverenju
02.10.2026.•
0
Češka vlada je preživela glasanje o nepoverenju u parlamentu, nakon što je opozicija osporila rastući budžetski deficit i izrazila zabrinutost zbog sukoba interesa vezanog za premijera Andreja Babiša.
Gari Kasparov upozoren da mu je život u opasnosti
01.10.2026.•
6
Ruski opozicionar i bivši svetski šahovski šampion Gari Kasparov izjavio je da su ga bezbednosne službe SAD i Litvanije upozorile da mu je život u opasnostii, na osnovu praćenja navodne zavere protiv kritičara Kremlja.
Mediji u Sarajevu o smrti Biljane Plavšić: Dodikova politička majka i osuđenica za ratne zločine
01.10.2026.•
6
Vest o smrti Biljane Plavšić, nekadašnje predednice RS, objavljena je u sarajevskim medijima uz opasku da je preminula "osuđenica za ratne zločine", kao i propratne tekstove koji govore o njenoj političkoj prošlosti.
Moskva proteruje mađarske diplomate kao odgovor na potez Budimpešte
01.10.2026.•
5
Rusija će proterati više mađarskih diplomata iz Ambasade Mađarske u Moskvi i generalnih konzulata te zemlje u Kazanju i Sankt Peterburgu, kao odgovor na proterivaje ruskih diplomata iz Mađarske.
Tramp okrivio Ukrajinu za cenu nafte: Oni su problem, ne rat na Bliskom istoku
01.10.2026.•
6
Američki predsednik Donald Tramp ponovo je okrivio ukrajinske napade na ruske rafinerije nafte za rast cena dizela u Sjedinjenim Državama.
Operacija "Čistilište" u Mađarskoj: Prva hapšenja Orbanovih ministara
01.10.2026.•
9
Nova mađarska vlada obećala je obračun s korupcijom iz Orbanove ere, a posle meseci iščekivanja, usledila su prva velika hapšenja.
Fon der Lajen u Tirani: Albanija među predvodnicima u procesu pristupanja EU
01.10.2026.•
4
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u Tirani da je Albanija među predvodnicima u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU) i dodala da je taj "cilj na vidiku".
Preminula Biljana Plavšić
01.10.2026.•
2
Biljana Plavšić, bivša predsednica Republike Srpske i osuđenica za ratne zločine, umrla je u 96. godini u Beogradu.
Rusija upozorila NATO da je spremna da upotrebi nuklearno oružje dok rastu tenzije na Baltiku
01.10.2026.•
13
Moskva je upozorila NATO da je spremna da upotrebi nuklearno oružje ukoliko bi pokušao da odseče Kalinjingrad, rusku eksklavu koja izlazi na Baltičko more.
Ambasadorka Izraela: Pokušaj obaranja aviona mogao je biti najveći teroristički napad od 11. septembra
30.09.2026.•
4
Ambasadorka Izraela u Srbiji Avivit Bar-Ilan izjavila je da je pokušaj da se obori avion kompanije Flajdubai, koji je leteo iz Dubaija za Tel Aviv, mogao da bude najveći teroristički napad od 11. septembra 2001. godine.
Moskva preti evropskim fabrikama koje proizvode oružje za Ukrajinu
30.09.2026.•
9
Fabrike u Evropi koje proizvode oružje namenjeno Ukrajini predstavljaju potencijalne vojne ciljeve, izjavila je danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
U Rumuniji nije izglasana vlada: Murešan nije dobio poverenje parlamenta
30.09.2026.•
0
Mandatar za sastav vlade Rumunije Zigfrid Murešan nije dobio poverenje parlamenta na današnjem glasanju, prenosi agencija Rojters.
Sud u Zagrebu proglasio nezakonitim štrajk u gradskom prevozu
30.09.2026.•
2
Županijski sud u Zagrebu proglasio je nezakonitim i štrajk zaposlenih u gradskom prevozniku, Zagrebačkom električnom tramvaju (ZET), nakon što je prethodno istu odluku doneo i u slučaju štrajka u Zagrebačkom holdingu.
Više od 400 privedenih tokom protesta učenika u Francuskoj
30.09.2026.•
3
Više od 400 ljudi, uglavnom maloletnika, privedeno je u Francuskoj zbog učeničkih protesta u srednjim školama širom zemlje, saopštio je francuski ministar unutrašnjih poslova.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar