Pušteni su dok predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko pokušava da poboljša odnose sa zvaničnim Vašingtonom.
U zamenu za ublažavanje sankcija, Lukašenko je pomilovao 123 zatvorenika, javila je državna novinska agencija Belta.
SAD su ranije danas najavile ukidanje sankcija Belorusiji na trgovinu potašom, smesom jedinjenja kalijuma koja se koristi kao poljoprivredno đubrivo.
Belorusija, bliski saveznik Kremlja, godinama se suočava sa izolacijom i sankcijama zapadnih zemalja.
Lukašenko duže od tri decenije vlada Belorusijom, a zapadne države su joj više puta uvodile sankcije, zbog kršenja ljudskih prava i dozvole Moskvi da koristi njenu teritoriju u invaziji na Ukrajinu.
Belorusija je od jula 2024. oslobodila stotine zatvorenika.
Džon Koul, specijalni izaslanik SAD za Belorusiju, najavio je ukidanje sankcija na potašu nakon sastanaka sa Lukašenkom u Minsku danas i u petak.
Koul je naveo da su dvodnevni razgovori bili "veoma produktivni" i da je cilj Vašingtona normalizacija odnosa sa Minskom.
"Ukidamo sankcije, oslobađamo zatvorenike. Stalno razgovaramo jedni s drugima", rekao je Koul.
Naveo je da se odnos između zemalja kreću od "malih ka sigurnijim koracima" kako se dijalog razvija.
Prema rečima Pavla Sapelke iz najstarije i najistaknutije beloruske grupe za ljudska prava Vjasna, Bjaljacki i Kolesnikova pušteni su iz zatvora danas nakon Koulovih izjava.
Borac za ljudska prava Bjaljacki, osnivač Vjasne, Nobelovu nagradu za mir dobio 2022. godine, zajedno sa istaknutom ruskom grupom za ljudska prava Memorijal i ukrajinskim Centrom za građanske slobode.
Bjaljacki, kome je nagrada dodeljena dok je u zatvoru čekao suđenje, kasnije je osuđen za šverc, kao i za finansiranje radnji koje krše javni red i 2023. godine osuđen na 10 godina zatvora. Optužbe protiv njega osuđivane su kao politički motivisane.
On je bio u kaznenoj koloniji u Gorkom, u objektu poznatom po prebijanjima i teškom radu.
Kolesnikova je bila ključna figura u masovnim protestima koji su potresli Belorusiju 2020. godine, i bliska je saveznica opozicione liderke u egzilu Svjatlane Tihanovskaje.
Kolesnikova je postala još veći simbol otpora kada su beloruske vlasti pokušale da je deportuju u septembru 2020. godine. Kada je dovezena je do ukrajinske granice, nakratko se odvojila od snaga bezbednosti na granici, pocepala pasoš i vratila se peške u Belorusiju.
Ona je 2021. osuđena pod optužbama koje uključuju zaveru za preuzimanje vlasti i izrečena joj je kazna od 11 godina zatvora. U zatvoru se teško razbolela i bila je operisana.
Poslednji put kada su se američki zvaničnici sastali sa Lukašenkom u septembru 2025. godine, Vašington je najavio ublažavanje nekih sankcija protiv Belorusije, dok je Mink pustio više od 50 političkih zatvorenika u Litvaniju.
Sa tim puštanjem, broj zatvorenika koje je Belorusija oslobodila od jula 2024. godine premašio je 430, što je u javnosti ocenjeno kao pokušaj približavanja Zapadu.
"Oslobađanje političkih zatvorenika znači da Lukašenko razume težinu zapadnih sankcija i nastoji da ih ublaži", rekla je danas Tihanovskaja agenciji AP.
Dodala je da ne treba biti naivan, da Lukašenko nije promenio politiku i da se njegova represija nastavlja, kao i podrška ruskoj invaziji Ukrajine.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar