MMF o Zapadnom Balkanu: Pristupanje EU nudi ubrzanje rasta i bolji životni standard

Autor: Beta

Info
09.09.2026.
07:01 > 06:06
Direktorka MMF Kristalina Georgijeva izjavila je da je proširenje EU ponovo na dnevnom redu, od čega će koristi imati i MMF, kao i postojeće i buduće članice Unije.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
MMF o Zapadnom Balkanu: Pristupanje EU nudi ubrzanje rasta i bolji životni standard
Foto: 021.rs
Ona je dodala da se uskoro u Rimu otvara centar za zemlje Zapadnog Balkana i Moldaviju - Centar za tehničku pomoć Jugoistočne Evrope (SEETAC).
 
"Oduševljeni smo što je proširenje ponovo na dnevnom redu EU, a brojne zemlje žele da se pridruže u narednim godinama. Ovo je izuzetno pozitivno. U MMF-u smo videli ogromne koristi od proširenja, kako za nove tako i za postojeće članice EU. Zaista, možemo reći da proširenje aktivira motor konvergencije (usklađivanja), što je, po mom mišljenju, najvažniji izum 20. veka", rekla je Georgijeva u Centru za evropske političke studije (CEPS) u Briselu.
 
Ona je u tom centru predstavila novi izveštaj posvećen pristupu EU i Zapadnom Balkanu u kojem se navodi da članstvo u EU nudi jedinstvenu priliku za ubrzanje rasta i podizanje životnog standarda zemljama kandidatima.
"Danas pokrećemo novi dokument koji se posebno fokusira na Zapadni Balkan i Moldaviju, zemlje u procesu pridruživanja koje dele određene ekonomske karakteristike. Istovremeno, prepoznajemo važnost kontinuiranog angažovanja sa drugim zemljama koje žele da se pridruže, uključujući Ukrajinu", rekla je Georgijeva.
 
Ona je dodala da MMF pomaže svim ovim zemljama, kroz savete o politikama i razvoj kapaciteta.
 
Prema njenim rečima, za nekoliko nedelja, uz podršku razvojnih partnera (Italije, Evropske komisije, Grčke i Luksemburga) i zemalja korisnika, MMF pokreće novi centar za razvoj kapaciteta u Rimu za zemlje Zapadnog Balkana i Moldaviju - Centar za tehničku pomoć Jugoistočne Evrope (SEETAC).
SEETAC će se pridružiti drugom centru MMF-a u Beču koji pruža obuku zemljama poput Ukrajine. Zajedno, ovi centri MMF-a dopunjuju rad Fonda za razvoj kapaciteta Ukrajine, kao i program Fonda za Ukrajinu MMF-a.
 
"Za mene je proširenje više od političkog pitanja. To je lično. Odrastajući u Bugarskoj, znam kakvu priliku donosi evropska integracija. Jer je pridruživanje EU učinilo život opipljivo boljim za ljude moje zemlje", rekla je Georgijeva.
 
Najveći talas proširenja do sada dogodio se 2004. godine, a zatim je usledilo proširenje 2007. godine. Svetski rast je 2004. godine dostigao 5,3 procenta. Trgovina je cvetala, a globalni lanci snabdevanja su postajali sve integrisaniji, na veliku korist evropskih firmi.
 
"Sada je projektovano da će globalni rast ove godine biti oko tri procenta. Trgovinska ograničenja i geopolitičke tenzije su visoke i rastu, a Evropa se suočava sa značajnim demografskim i fiskalnim pritiscima. Ako proširenje EU bude dobro sprovedeno, ono može da pružiti prekopotreban podsticaj rastu u Evropi - i za zemlje kandidate i za postojeće članice", rekla je ona.
 
Georgijeva je ocenila da svet postaje sve teže mesto, a proširenje i produbljivanje jedinstvenog tržišta EU učiniće Evropu jačom i otpornijom.
 
Prema njenim rečima, da bi proširenje podiglo životni standard, ono zaista mora biti dobro urađeno - zemlje kandidati moraju da sprovedu smele domaće reforme, a EU mora da pruži razumnu podršku.
 
Zemlje kandidati imaju dobit pristupanjem u EU, jer odgovor uglavnom leži u većoj produktivnosti. Produktivnost čini otprilike dve trećine ukupnog povećanja prihoda od pristupanja, rekla je ona.
 
Ali produktivnost ne dolazi magično sa članstvom u EU. Mora se zaslužiti. Ona nastaje kada lokalni i strani investitori i preduzeća vide nove mogućnosti u zemljama u procesu pristupanja. Ona nastaje kada firme inoviraju, investiraju i takmiče se, dodala je direktorka MMF.
 
Georgijeva je naglasila da zemlje kandidati treba efikasno da primene pravnu tekovinu EU i izbegavaju praznine i nepotrebno prilagođavanje ili prekoračenje jer to umanjuje koristi od integracije.
 
"Ali i EU ima mnogo posla. Dobici od pristupanja biće veći – za sve – ako jedinstveno tržište postane dublje i besprekornije. Proširenje i produbljivanje jedinstvenog tržišta treba posmatrati kao dopune - veća Evropa može biti jača Evropa - ali mnogo više ako je integrisanija Evropa", dodala je Georgijeva.
 
MMF o Zapadnom Balkanu: Pristupanje EU nudi ubrzanje rasta i bolji životni standard
 
Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je u novom izveštaju posvećenom pristupu Evropskoj uniji (EU) i Zapadnom Balkanu da članstvo u EU nudi "jedinstvenu priliku za ubrzanje rasta i podizanje životnog standarda" zemljama kandidatima.
 
U izveštaju "Premošćavanje granica: Maksimalno iskorišćavanje pristupanja EU" (Bridging Borders: Making the Most of EU Accession), MMF navodi da bi Bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika u zemljama Zapadnog Balkana mogao da poraste za oko jednu trećinu u roku od jedne decenije pod određenim uslovima.
 
Ostvarivanje ovog potencijala zahtevaće tri međusobno pojačavajuće sile: domaće strukturne reforme utemeljene u pravnim tekovinama EU, dublju integraciju u jedinstveno tržište i efikasno korišćenje sredstava EU, što bi u velikoj meri slično doprinelo ukupnom dobitku, navodi se u izveštaju i dodaje da ke put ka prosperitetu je rast produktivnosti, koji čini dve trećine povećanja prihoda, vođen jačim institucijama, boljim upravljanjem i dinamičnijim privatnim sektorom.
 
MMF navodi da će postojeće članice EU takođe će imati koristi, posebno ako Evropa nastavi da produbljuje svoje jedinstveno tržište i omogući sve prednosti trgovine robom i uslugama, kapitalom, radom i integracijom tržišta energije.
 
Šest zemalja Zapadnog Balkana i Moldavija produbile su veze sa EU i napreduju na putu pristupanja, mada različitim brzinama. Zemlje kandidati pokazuju značajne razlike u prihodima u odnosu na članice EU, što ukazuje na značajan neostvareni potencijal rasta i usklađivanje.
 
Tokom proteklih 25 godina, usklađivanje prihoda u EU je bila brza, uglavnom vođena zemljama koje su se pridružile EU od 2004. godine pa nadalje. Nasuprot tome, zemlje Zapadnog Balkana i Moldavija su postigle lošije rezultate.
 
Da bi se ojačala institucionalna spremnost i podržala usklađenost, EU je uvela Planove rasta za Zapadni Balkan i Moldaviju.
 
Institucionalni fond za reforme i rast Zapadnog Balkana obezbeđuje šest milijardi evra, odnosno 3,3 odsto BDP-a regiona za 2025. godinu - u vidu grantova i povlašćenih kredita za period 2024-27, navodi se u izveštaju.
Za Moldaviju, finansiranje iznosi 1,9 milijardi evra (10,5 odsto BDP-a za 2025. godinu) za period 2025-27.
 
Pristupanje može ubrzati usklađivanje kroz nekoliko međusobno pojačavajućih kanala.
 
Integracija u jedinstveno tržište - kroz slobodno kretanje robe, usluga, kapitala i radne snage - proširuje veličinu tržišta proizvoda i faktora, jača konkurenciju i olakšava transfer tehnologije.
 
Usvajanje pravnih tekovina EU poboljšava upravljanje, regulatorni kvalitet i kredibilitet politike, smanjujući neizvesnost i snižavajući premije rizika, što zauzvrat može podržati priliv kapitala.
 
Pristup finansiranju EU za infrastrukturu i institucionalni razvoj povećava javni kapital i privlači privatne investicije.
 
Jače investicije i usvajanje tehnologije povećavaju produktivnost rada i rast plata, poboljšavajući rezultate na tržištu rada i pomažući u ublažavanju spoljnih migracija čineći domaće mogućnosti atraktivnijim, dodaje se u opširnom izveštaju.
 
Razlike trenutnih kandidata uglavnom se podudaraju sa onima iz rundi pristupanja 2007. i 2013. godine. Međutim, zemlje koje su pristupile 2004. godine imale su bolje rezultate u upravljanju, posebno za kontrolu korupcije i vladavinu prava, i nastavile su da postižu neke od najjačih rezultata produktivnosti i usklađivanja nakon pristupanja.
 
Trenutni okviri monetarne politike i deviznog kursa, posebno relevantni za upravljanje dinamikom tranzicije – uglavnom odražavaju one iz prethodnih rundi pristupanja. Među trenutnim kandidatima, Albanija, Moldavija, Severna Makedonija i Srbija održavaju režime deviznog kursa koji se kreću od plutajućeg do de fakto stabilizovanog, dok Bosna i Hercegovina, Kosovo i Crna Gora nemaju nezavisnu monetarnu politiku.
 
Slična podela karakterisala je ranije runde pristupanja: neke zemlje su zadržale monetarnu nezavisnost čak i nakon pristupanja EU (na primer, Češka, Mađarska, Poljska i Rumunija), dok su je druge odustale pre pristupanja (na primer, baltičke zemlje i Bugarska), dodaje se u izveštaju MMF-a.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

SRBIJA I EU

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Počela prijava za državnu pomoć od 6.000 dinara
Počela prijava za državnu pomoć od 6.000 dinara
Još troje profesora dalo otkaz u Jovinoj gimnaziji, podnete krivične prijave protiv direktora
Još troje profesora dalo otkaz u Jovinoj gimnaziji, podnete krivične prijave protiv direktora
BIRODI: SNS 1,6 miliona glasova nije dovoljno za pobedu na izlaznost od 65 odsto
BIRODI: SNS 1,6 miliona glasova nije dovoljno za pobedu na izlaznost od 65 odsto

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Počele da važe carine koje je Kanada uvela SAD

Počele da važe carine koje je Kanada uvela SAD

08.09.2026.• 0
Kanada je uvela carine Sjedinjenim Američkim Državama koje se odnose na uvoz američke robe u vrednosti od oko 20 milijardi američkih dolara (17,2 milijardi evra), saopštilo je kanadsko Ministarstvo finansija.
Hiljade prijava u BiH zbog veličanja Ratka Mladića

Hiljade prijava u BiH zbog veličanja Ratka Mladića

07.09.2026.• 3
Tužilaštvu Bosne i Hercegovine (BiH) stiglo je nekoliko hiljada elektronskih poruka građana zbog objava i komentara na društvenim mrežama i u medijima koji se odnose na veličanje Ratka Mladića, prenosi Dojče vele.
Najkomentarisanije