MMF o Zapadnom Balkanu: Pristupanje EU nudi ubrzanje rasta i bolji životni standard
Direktorka MMF Kristalina Georgijeva izjavila je da je proširenje EU ponovo na dnevnom redu, od čega će koristi imati i MMF, kao i postojeće i buduće članice Unije.
Foto: 021.rs
Ona je dodala da se uskoro u Rimu otvara centar za zemlje Zapadnog Balkana i Moldaviju - Centar za tehničku pomoć Jugoistočne Evrope (SEETAC).
"Oduševljeni smo što je proširenje ponovo na dnevnom redu EU, a brojne zemlje žele da se pridruže u narednim godinama. Ovo je izuzetno pozitivno. U MMF-u smo videli ogromne koristi od proširenja, kako za nove tako i za postojeće članice EU. Zaista, možemo reći da proširenje aktivira motor konvergencije (usklađivanja), što je, po mom mišljenju, najvažniji izum 20. veka", rekla je Georgijeva u Centru za evropske političke studije (CEPS) u Briselu.
Ona je u tom centru predstavila novi izveštaj posvećen pristupu EU i Zapadnom Balkanu u kojem se navodi da članstvo u EU nudi jedinstvenu priliku za ubrzanje rasta i podizanje životnog standarda zemljama kandidatima.
"Danas pokrećemo novi dokument koji se posebno fokusira na Zapadni Balkan i Moldaviju, zemlje u procesu pridruživanja koje dele određene ekonomske karakteristike. Istovremeno, prepoznajemo važnost kontinuiranog angažovanja sa drugim zemljama koje žele da se pridruže, uključujući Ukrajinu", rekla je Georgijeva.
Ona je dodala da MMF pomaže svim ovim zemljama, kroz savete o politikama i razvoj kapaciteta.
Prema njenim rečima, za nekoliko nedelja, uz podršku razvojnih partnera (Italije, Evropske komisije, Grčke i Luksemburga) i zemalja korisnika, MMF pokreće novi centar za razvoj kapaciteta u Rimu za zemlje Zapadnog Balkana i Moldaviju - Centar za tehničku pomoć Jugoistočne Evrope (SEETAC).
SEETAC će se pridružiti drugom centru MMF-a u Beču koji pruža obuku zemljama poput Ukrajine. Zajedno, ovi centri MMF-a dopunjuju rad Fonda za razvoj kapaciteta Ukrajine, kao i program Fonda za Ukrajinu MMF-a.
"Za mene je proširenje više od političkog pitanja. To je lično. Odrastajući u Bugarskoj, znam kakvu priliku donosi evropska integracija. Jer je pridruživanje EU učinilo život opipljivo boljim za ljude moje zemlje", rekla je Georgijeva.
Najveći talas proširenja do sada dogodio se 2004. godine, a zatim je usledilo proširenje 2007. godine. Svetski rast je 2004. godine dostigao 5,3 procenta. Trgovina je cvetala, a globalni lanci snabdevanja su postajali sve integrisaniji, na veliku korist evropskih firmi.
"Sada je projektovano da će globalni rast ove godine biti oko tri procenta. Trgovinska ograničenja i geopolitičke tenzije su visoke i rastu, a Evropa se suočava sa značajnim demografskim i fiskalnim pritiscima. Ako proširenje EU bude dobro sprovedeno, ono može da pružiti prekopotreban podsticaj rastu u Evropi - i za zemlje kandidate i za postojeće članice", rekla je ona.
Georgijeva je ocenila da svet postaje sve teže mesto, a proširenje i produbljivanje jedinstvenog tržišta EU učiniće Evropu jačom i otpornijom.
Prema njenim rečima, da bi proširenje podiglo životni standard, ono zaista mora biti dobro urađeno - zemlje kandidati moraju da sprovedu smele domaće reforme, a EU mora da pruži razumnu podršku.
Zemlje kandidati imaju dobit pristupanjem u EU, jer odgovor uglavnom leži u većoj produktivnosti. Produktivnost čini otprilike dve trećine ukupnog povećanja prihoda od pristupanja, rekla je ona.
Ali produktivnost ne dolazi magično sa članstvom u EU. Mora se zaslužiti. Ona nastaje kada lokalni i strani investitori i preduzeća vide nove mogućnosti u zemljama u procesu pristupanja. Ona nastaje kada firme inoviraju, investiraju i takmiče se, dodala je direktorka MMF.
Georgijeva je naglasila da zemlje kandidati treba efikasno da primene pravnu tekovinu EU i izbegavaju praznine i nepotrebno prilagođavanje ili prekoračenje jer to umanjuje koristi od integracije.
"Ali i EU ima mnogo posla. Dobici od pristupanja biće veći – za sve – ako jedinstveno tržište postane dublje i besprekornije. Proširenje i produbljivanje jedinstvenog tržišta treba posmatrati kao dopune - veća Evropa može biti jača Evropa - ali mnogo više ako je integrisanija Evropa", dodala je Georgijeva.
MMF o Zapadnom Balkanu: Pristupanje EU nudi ubrzanje rasta i bolji životni standard
Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je u novom izveštaju posvećenom pristupu Evropskoj uniji (EU) i Zapadnom Balkanu da članstvo u EU nudi "jedinstvenu priliku za ubrzanje rasta i podizanje životnog standarda" zemljama kandidatima.
U izveštaju "Premošćavanje granica: Maksimalno iskorišćavanje pristupanja EU" (Bridging Borders: Making the Most of EU Accession), MMF navodi da bi Bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika u zemljama Zapadnog Balkana mogao da poraste za oko jednu trećinu u roku od jedne decenije pod određenim uslovima.
Ostvarivanje ovog potencijala zahtevaće tri međusobno pojačavajuće sile: domaće strukturne reforme utemeljene u pravnim tekovinama EU, dublju integraciju u jedinstveno tržište i efikasno korišćenje sredstava EU, što bi u velikoj meri slično doprinelo ukupnom dobitku, navodi se u izveštaju i dodaje da ke put ka prosperitetu je rast produktivnosti, koji čini dve trećine povećanja prihoda, vođen jačim institucijama, boljim upravljanjem i dinamičnijim privatnim sektorom.
MMF navodi da će postojeće članice EU takođe će imati koristi, posebno ako Evropa nastavi da produbljuje svoje jedinstveno tržište i omogući sve prednosti trgovine robom i uslugama, kapitalom, radom i integracijom tržišta energije.
Šest zemalja Zapadnog Balkana i Moldavija produbile su veze sa EU i napreduju na putu pristupanja, mada različitim brzinama. Zemlje kandidati pokazuju značajne razlike u prihodima u odnosu na članice EU, što ukazuje na značajan neostvareni potencijal rasta i usklađivanje.
Tokom proteklih 25 godina, usklađivanje prihoda u EU je bila brza, uglavnom vođena zemljama koje su se pridružile EU od 2004. godine pa nadalje. Nasuprot tome, zemlje Zapadnog Balkana i Moldavija su postigle lošije rezultate.
Da bi se ojačala institucionalna spremnost i podržala usklađenost, EU je uvela Planove rasta za Zapadni Balkan i Moldaviju.
Institucionalni fond za reforme i rast Zapadnog Balkana obezbeđuje šest milijardi evra, odnosno 3,3 odsto BDP-a regiona za 2025. godinu - u vidu grantova i povlašćenih kredita za period 2024-27, navodi se u izveštaju.
Pročitaj još
Za Moldaviju, finansiranje iznosi 1,9 milijardi evra (10,5 odsto BDP-a za 2025. godinu) za period 2025-27.
Pristupanje može ubrzati usklađivanje kroz nekoliko međusobno pojačavajućih kanala.
Integracija u jedinstveno tržište - kroz slobodno kretanje robe, usluga, kapitala i radne snage - proširuje veličinu tržišta proizvoda i faktora, jača konkurenciju i olakšava transfer tehnologije.
Usvajanje pravnih tekovina EU poboljšava upravljanje, regulatorni kvalitet i kredibilitet politike, smanjujući neizvesnost i snižavajući premije rizika, što zauzvrat može podržati priliv kapitala.
Pristup finansiranju EU za infrastrukturu i institucionalni razvoj povećava javni kapital i privlači privatne investicije.
Jače investicije i usvajanje tehnologije povećavaju produktivnost rada i rast plata, poboljšavajući rezultate na tržištu rada i pomažući u ublažavanju spoljnih migracija čineći domaće mogućnosti atraktivnijim, dodaje se u opširnom izveštaju.
Razlike trenutnih kandidata uglavnom se podudaraju sa onima iz rundi pristupanja 2007. i 2013. godine. Međutim, zemlje koje su pristupile 2004. godine imale su bolje rezultate u upravljanju, posebno za kontrolu korupcije i vladavinu prava, i nastavile su da postižu neke od najjačih rezultata produktivnosti i usklađivanja nakon pristupanja.
Trenutni okviri monetarne politike i deviznog kursa, posebno relevantni za upravljanje dinamikom tranzicije – uglavnom odražavaju one iz prethodnih rundi pristupanja. Među trenutnim kandidatima, Albanija, Moldavija, Severna Makedonija i Srbija održavaju režime deviznog kursa koji se kreću od plutajućeg do de fakto stabilizovanog, dok Bosna i Hercegovina, Kosovo i Crna Gora nemaju nezavisnu monetarnu politiku.
Slična podela karakterisala je ranije runde pristupanja: neke zemlje su zadržale monetarnu nezavisnost čak i nakon pristupanja EU (na primer, Češka, Mađarska, Poljska i Rumunija), dok su je druge odustale pre pristupanja (na primer, baltičke zemlje i Bugarska), dodaje se u izveštaju MMF-a.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Kako su Slovenci glasali na referendumima: Tri podržali, jedan odbacili
12.10.2026.•
0
Građani Slovenije odbacili su na zakonodavnom referendumu zakon o parlamentarnoj istrazi, kojim je prema rečima levo-liberalne opozcije vladajuća desničarska koalicija pokušala da uvede "političku policiju".
U Hrvatskoj sudski postupci protiv mladića koji izbegavaju preglede za vojni rok
12.10.2026.•
0
Nekoliko mladića iz Hrvatske, među kojima su i srednjoškolci, poslednjih nedelja se suočilo sa sudskim postupcima jer se nisu odazvali na pozive za pregled radi utvrđivanja sposobnosti za služenje vojnog roka.
Trampova administracija pokrenula istragu protiv najvećih tv mreža
11.10.2026.•
0
Američko Ministarstvo pravosuđa pokrenulo je istragu o tome da li su tv mreže prekršile zakone o zaštiti tržišnog nadmetanja kada su zajednički delimično obustavile izveštavanje o predsedniku Donaldu Trampu iz Bele kuće.
Izlila se reka u Nepalu, vlasti upozorile građane da se sklone na bezbedno
11.10.2026.•
0
Nepalske vlasti pozvale su danas meštane sela u centralnom delu zemlje da se sklone na bezbedno nakon što je reka koja se izlila odnela nekoliko kuća i delove infrastrukture.
Papa Lav XIV mora na operaciju pluća
11.10.2026.•
0
Poglavar rimokatoličke crkve papa Lav XIV izjavio je da će morati da ide na operaciju pluća zbog nepravilnosti koja mu je nedavno otkrivena tokom lekarskog pregleda.
Tramp hoće da preminuje Atlantski ili Tihi okean
11.10.2026.•
9
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da razmišlja o tome da preimenuje Atlantski ili Tihi okean u "Trampov" ili "Okean Amerike" pre nego što napusti dužnost.
Aerodrom u Rijadu ostaje zatvoren zbog novih pretnji Huta
11.10.2026.•
0
Saudijska Arabija produžila je zatvaranje svog glavnog međunarodnog aerodroma u glavnom gradu Rijadu pošto su jemenski pobunjenici Huti zapretili ponovnim vazdušnim napadima širom zemlje.
Slovenci danas glasaju na četiri referenduma, otvoreno oko 3.000 biračkih mesta
11.10.2026.•
0
Birači u Sloveniji danas će glasati na jednom zakonodavnom i tri konsultativna referenduma, a od sedam časova jutros otvoreno je više od 3.000 biračkih mesta.
Muškarca ubio tigar u parku divljih životinja u Britaniji
11.10.2026.•
0
Muškarac je preminuo nakon što ga je napao tigar u Parku divljih životinja Jorkšir, u blizini Donkastera u Velikoj Britaniji, potvrdila je policija.
Tramp: Neprijatelj je svako ko koristi izraz veštačka inteligencija, a ne superinteligencija
11.10.2026.•
15
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je svako ko koristi izraz "veštačka inteligencija" umesto "superinteligencija" neprijatelj.
Krista Pajk vraćena iz bolnice u zatvor posle neuspelog pogubljenja
10.10.2026.•
3
Osuđenica Krista Pajk, koja je preživela dve smrtonosne injekcije tokom neuspelog pogubljenja u američkoj saveznoj državi Tenesi, vraćena je u zatvor, saopštili su danas njeni advokati.
U Poljskoj i treći napad nožem u školi
10.10.2026.•
0
Učenica u školi u Varšavi danas je nožem napala tri devojke i teže povredila jednu, čime se nastavlja serija napada u školama koja je počela krajem septembra, uprkos pojačanim merama poljske policije.
Tramp nezadovoljan jer nije dobio Nobelovu nagradu, poručio Norveškoj da joj to neće zaboraviti
10.10.2026.•
16
Predsednik SAD Donald Tramp je izrazio nezadovoljstvo zbog toga što nije dobio Nobelovu nagradu za mir, ocenivši tu odluku sramnom i neumesnom.
Građani Slovenije u nedelju izlaze na četiri referenduma
10.10.2026.•
0
U Sloveniji se u nedelju održavaju četiri referenduma, tri savetodavna i jedan zakonodavni, što će biti prvi test za desničarsku vladu Janeza Janše otkako je formirana u junu ove godine.
Premijer Republike Srpske: Imamo ugovor s lobističkim kućama u SAD, šta je tu sporno?
10.10.2026.•
10
Premijer Republike Srpske (RS) Savo Minić izjavio je u Banjaluci da RS ima ugovor sa lobističkim kućama u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) koje su legalne, te da stoga takva saradnja nije sporna.
SAD će uživo prenositi pogubljenje napadača iz vojne baze Fort Hud
10.10.2026.•
2
Sjedinjene Američke Države će uživo prenositi pogubljenje Nidala Hasana, koji je 2009. godine ubio 13 ljudi u vojnoj bazi Fort Hud u Teksasu, izjavio je neimenovani zvaničnik Pentagona.
Tramp postigao dogovor sa Putinom o nabavci dizela
10.10.2026.•
12
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je postigao dogovor o nabavci dizela iz Rusije.
Jaka turbulencija primorala avion Avianke da sleti u Majamiju, devetoro povređenih
10.10.2026.•
0
Devet ljudi je povređeno kada je avion kolumbijske aviokompanije Avianka naišao na jaku turbulenciju zbog čega je bio primoran na hitno sletanje u Majami, javili su zvaničnici.
Evropska komisija izabrala 46 novih strateških projekata kritičnih sirovina
09.10.2026.•
1
Evropska komisija saopštila je danas da je radi jačanja lanaca snabdevanja i diversifikacije izvora kritičnih sirovina izabrala 46 novih strateških projekata u 16 članica.
Hitler Musolini pobedio na lokalnim izborima u Peruu: Osvojio 34 odsto glasova
09.10.2026.•
0
Birači u peruanskom gradu Kveropalka izabrali su novog gradonačelnika: Hitlera Musolinija Simeona Floresa.
SAD uvele sankcije Međunarodnom krivičnom sudu
09.10.2026.•
5
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa uvela je sankcije Međunarodnom krivičnom sudu (MKS), uz obrazloženje da neće dozvoliti da taj sud procesuira američke državljane.
Komentari 8
Ciazzo Limanese
Nepripadnik
w/e
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar