Hrvatska od Crne Gore zatražila osam stvari pred ulazak u EU: Šta je moguće ispuniti?
Procesuiranje ratnih zločina, promena imena bazena u Kotoru, vraćanje broda i isplata odšteta logorašima su među zahtevima kojima Hrvatska uslovljava ulaz Crne Gore u Evropsku uniju.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
U dokumentu, u koji je Radio slobodna Evropa imao uvid, navodi se da ključna otvorena pitanja "moraju biti rešena pre nego što Crna Gora pristupi Evropskoj uniji". Zagreb poručuje da je opipljiv napredak presudan za široku javnu, političku i parlamentarnu podršku u Hrvatskoj, uključujući ratifikaciju pristupnog ugovora sa Crnom Gorom.
Deo tih zahteva vezuju se za zatvaranje pregovaračkih poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika). U kojoj fazi su ispunjavanja ovih zahteva i šta je Crna Gora učinila kada se radi o otvorenim pitanjima sa Hrvatskom?
Zahtev 1. Pitanje logora Morinj
Neki poput isplata za žrtve logora Morinj već su u toku. Crna Gora je od 2014. godine počela da isplaćuje odštetu hrvatskim logorašima koji su bili u ratnom logoru Morinj.
Zdravko Begović, koji je bio zastupnik velikog broja morinjskih logoraša, kaže da su svi predmeti pravosnažno okončani po nekoliko osnova.
"Sve je isplaćeno. Oni su dolazili čak u Crnu Goru, svjedočili svemu tome. U iznosima koji su bili neki put manji, neki veći. Neki su tražili zbog relativno manjeg iznosa da pišemo predstavku Strazburu. Napisali smo ih i čekamo odgovor", pojasnio je Begović za Radio slobodna Evropa.
Zbog čega Hrvatska traži odštetu za zatočene u logoru Morinj ne zna. Dodaje da, možda, postoji nekoliko logoraša koje nije on zastupao, da je par procesa još u toku, ali ogroman broj koji je on zastupao svi su pravosnažno okončani.
"U sudskom postupku je sve naplaćeno što je bilo moguće."
Iznosi odštete varirali su od dana provedenih u logoru i povreda koje je osoba zadobila, od deset pa do 40.000 evra.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković je rekao da se u slučaju iznesenih zahteva radi o nerešenim pitanjima koja su, prema njegovim rečima, "vezana za evropske vrednosti", a u vezi sa kojima Crna Gora "do sada nije napravila iskorak".
"Uprkos teškom nasleđu, mi smo Crnoj Gori pristupili vrlo konstruktivno i u tom konstruktivnom procesu izdvojili smo one tačke za koje smatramo da ih Crna Gora treba da ispuni jer su deo onoga što budućim članstvom u Evropskoj uniji treba da preuzmu kao evropske vrednosti", rekao je Plenković.
Zahtev 2. Obeležje za žrtve Morinja
Crnogorski parlament usvojio je 13. oktobra izmene Zakona o spomen-obilježju koje predviđaju mogućnost naknadnog odobravanja spomen-obeležja koja su već podignuta, a za koja prethodno nije sproveden zakonom propisani postupak. Ovim se otvara mogućnost da Vlada donese odluku o naknadnom odobravanju spomen-ploče u Morinju, što je još jedan od zahteva koje je postavila Hrvatska.
Ploču, posvećenu hrvatskim civilima i braniocima koji su tu bili zatočeni tokom opsade Dubrovnika 1991. godine, otkrili su ministar spoljnih poslova Ranko Krivokapić i odbrane Raško Konjević u oktobru 2022. u prisustvu šefa hrvatske diplomatije Gordana Grlića Radmana i ministra hrvatskih branitelja Toma Medveda.
Hrvatska navodi da je oko ploče u međuvremenu postavljen veći metalni okvir, očigledno za panel kojim bi ploča mogla da se prekrije, osim tokom zvaničnih komemoracija.
Spomen-ploču je početkom oktobra posetio i hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman zajedno sa potpredsednikom Vlade i ministrom spoljnjih poslova Crne Gore Ervinom Ibrahimovićem i evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos.
Na ploči piše da je na tom mestu bio logor, u kojem su za vreme "velikosrpske agresije na Hrvatsku" smeštani hrvatski zarobljenici.
"Sećamo se zločina počinjenih da bi se osramotili ime i duh Crne Gore. Izražavamo žaljenje za sve patnje koje su proživeli zatočeni. Da se nikada ne ponovi", ugravirano je na ploči.
Tvrdeći da se radi o lažnoj klasifikaciji, tadašnje otkrivanje spomen-ploče 2022. godine pokušalo je da onemogući desetak meštana.
Zahtev 3. Bazen u Kotoru
Šansa je da će još jedan zahtev Hrvatske uskoro biti usvojen i to promena imena gradskog bazena u Kotoru.
Crnogorski parlament usvojio je 13. oktobra izmene Zakona o sportu koje, između ostalog, predviđaju da se sportski objekti mogu nazivati po osobama od čije je smrti prošlo najmanje 40 godina. Od smrti vaterpoliste Zorana Gopčevića po čijem imenu se zove sporni bazen prošlo je 26 godina.
Gopčević je bio jedan od najuspešnijih crnogorskih vaterpolista koji je tokom ratnih 90-ih bio je čuvar u logoru Morinj. Zbog toga su, kako se navodi, hrvatski klubovi odbijali da igraju na tom bazenu, a reprezentacija je pretila bojkotom Super finala Svetskog kupa 2025.
Gopčević nikada nije procesuiran. Umro je 2000, sedam godina pre nego što je hrvatsko tužilaštvo dostavilo crnogorskim kolegama materijal o osumnjičenima za zločine u Morinju.
Crnogorska Akcija za ljudska prava (HRA) i hrvatska Documenta ranije su saopštili da su saglasni da bazen treba preimenovati zbog poštovanja prava žrtava mučenja i međunacionalnog sklada.
Zahtev 4. Procesuiranje ratnih zločinaca
Hrvatska traži i procesuiranje ratnih zločina. U Crnoj Gori je tokom prethodne tri decenije vođeno devet postupaka za ratne zločine, rekla je ranije za RSE pravna savetnica Akcije za ljudska prava Bojana Malović.
"Od prethodnih devet, do danas je pravosnažno okončano prvih sedam. Klapuh, Štrpci, Morinj i Vlado Zmajević završeni su osuđujućim presudama. U Deportacijama, Bukovici i Kaluđerskom lazu svi su oslobođeni - radi se o predmetima u kojima je i ekspert Evropske komisije rekao da su stavovi suda bili bez presedana i očigledno pogrešni", kazala je Malović.
U toku su dva postupka, a poslednja podignuta optužnica bila je 2024. godine.
Početkom prošle godine glavni specijalni tužilac Vladimir Novović je naložio da se obnovi istraga u slučaju logora Morinj. U kojoj je fazi taj slučaj iz Specijalnog tužilaštva Crne Gore nisu odgovorili Radiju slobodna Evropa.
Kako pojašnjava direktorka Akcije za ljudska prava Tea Gorjanc Prelević, izveštaji Specijalnog državnog tužilaštva pokazuju da napredak koči to što "Hrvatska ne odgovara na zamolnice".
"Očekujemo da Državno tužilaštvo Crne Gore javno saopšti koliko predmeta i koliko dugo čeka na hrvatske odgovore", kaže Gorjanc Prelević.
Dodaje i da se, sa druge strane, u Hrvatskoj "već 19 godina bez ishoda vodi izviđaj u predmetu Lora 3, za zločine nad crnogorskim ratnim zarobljenicima u Splitu".
Zahtev 5. Pitanje nestalih
Rasvetljavanje sudbine 14 nestalih hrvatskih državljana, uz punu saradnju crnogorskih vlasti, razmenu informacija i pristup arhivima. Prema podacima Komisije za nestala lica Vlade Crne Gore, na listi nestalih lica je 50 osoba.
Dve zemlje imaju postignut sporazum o saradnji na rešavanju pitanja nestalih osoba od 2017. godine.
Tea Gorjanc Prelević smatra da su opravdani zahtevi Hrvatske koji se odnose na nestala lica i procesuiranje ratnih zločina na hrvatskom ratištu.
"Crna Gora ih može i mora ispuniti u meri u kojoj to zavisi od nje. Ipak, ova pitanja se ne mogu rešiti bez pune saradnje obe države", dodaje Gorjanc Prelević.
Smatra i da Crna Gora treba da otvori arhive, uključujući i vojnu dokumentaciju, i dostavi podatke o 14 nestalih hrvatskih državljana.
"Istovremeno, u hrvatskim mrtvačnicama nalazi se oko 800 neidentifikovanih posmrtnih ostataka. Ne može se isključiti da su među njima i neki od tih nestalih. I Crna Gora od Hrvatske očekuje informacije o troje nestalih. Porodice nestalih na to čekaju već više od tri decenije", kaže Gorjanc Prelević.
Zahtev 6. Imovinska pitanja Hrvata
Nerešeno je pitanje imovinskih prava hrvatskih porodica, uključujući 51 porodicu iz Tivta i druge iz Boke Kotorske. Iz Hrvatske kažu da njihovi zahtevi nisu rešeni uprkos pravosnažnim presudama ili dugotrajnim postupcima.
Jedna od tih porodica su i Tripkovići koje decenijama pokušavaju da povrate imovinu oduzetu posle Drugog svetskog rata i tokom ratnih devedesetih.
"I dalje kad zatvorim oči čujem šum mora i zrikavce ispred palate. Vidim svice u travi, setim se vrućina, lepeza i popodnevnih odmora. Kao da tamo i dalje sve živi", rekla je u ranijem razgovoru za RSE Mirjana Tripković-Pantar, potomkinja stare pomorske porodice iz Dobrote kod Kotora.
Ona danas živi u Rijeci, a kaže da je porodici od nekadašnjih 500.000 kvadratnih metara zemljišta u kotorskim naseljima Škaljari, Dobrota i Kavač ostalo tek nekoliko parcela.
Od konfiskacije 1945. pa do danas, navodi, postepeno su im oduzimali sve. Prvo je, kaže, bila nacionalizacija, potom eksproprijacija, a od 1991. od 2000. nezakoniti upisi.
"Tim upisima oteto nam je više od 90 odsto imovine koja nam je ostala posle nacionalizacije i eksproprijacije", rekla je ona.
Kaže da devedesetih članovi njene porodice nisu dolazili u Boku, i da je tada došlo do "modernizacije Katastra", tokom koje su se, kaže, menjali brojevi parcela i parcele su se prekrajale, od jedne bi nastajale dve ili tri, deo jedne bi se dodavao drugoj parceli i tako dalje.
"Kada smo 2003. god. došli u Boku videli smo da smo opljačkani, više od 90 odsto imovine više nije bilo upisano na našu porodicu, nego na treća lica (ljudi s imenom i prezimenom, nepoznate osobe, razne firme, Opština...)", rekla je ona.
Palata Tripković danas je vlasništvo crnogorskog preduzetnika Branka Ćupića.
Pročitaj još
Zahtev 7. Pitanje granice
Jedno od otvorenih pitanja na kojem insistira Hrvatska je i granica na poluostrvu Prevlaka. Radi se o poluostrvu na ulazu u Boku kotorsku dugačkom 2,6 kilometara.
Hrvatska traži da Crna Gora potvrdi da poštuje nekadašnju granicu između dve republike, u skladu sa principom prema kojem novonastale države nasleđuju dotadašnje granice koji je potvrdila Badinterova komisija. Traži i da se potpiše ugovor o kopnenoj granici na osnovu tri postojeće karte.
Nakon rešavanja kopnene granice, Hrvatska bi bila spremna da redovno saziva komisije za razgraničenje na moru, bez određivanja rokova.
Nakon ratnih sukoba, Prevlaku koja se nalazi na ulazu u Bokokotorski zaliv, do 2002. su preuzeli posmatrači Ujedinjenih nacija. Tada je Protokolom o privremenom graničnom režimu utvrđeno da Hrvatska ima kopneni deo poluostrva i morski pojas ulaza u Boku, dok je deo akvatorijuma uz levu obalu poluostrva proglašen "ničijim morem".
Taj status je na snazi i danas, iako su vlade dve države još 2008. pristupile traženju trajnog rešenja.
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović rekao je početkom juna da smatra da Rt Oštro koji je deo Prevlake treba da pripadne Crnoj Gori i da je to državni interes "zato što se na taj način čuva ulaz u Boku kotorsku".
Zahtev 8. Brod Jadran
No, pitanja kao što je školski brod Jadran ostaju bez pomaka. Školski brod "Jadran", usidren u Tivtu je pitanje zbog koga je Hrvatska najmanje dva puta upućivala protestnu notu Crnoj Gori.
Dve države su 9. oktobra u Zagrebu održale prvi sastanak mešovitih komisija čime su i zvanično počeli pregovori o rešavanju otvorenih bilateralnih pitanja. Crnogorsku komisiju predvodio je ministar odbrane Dragan Krapović, dok je hrvatsku komisiju predvodio ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman.
No, nakon sastanka je iz crnogorskog Ministarstva odbrane saopšteno da "Crna Gora ostaje pri svom stavu o vlasništvu nad školskim brodom Jadran i očekuje da se ovom pitanju, kao i pitanju sukcesije vojne imovine, pristupi odgovorno, strpljivo i uz uvažavanje argumenata obje strane".
Dodali su i da "dalje konsultacije i razmatranje predstavljene dokumentacije treba da doprinesu pronalaženju održivog rešenja, u duhu dobrosusedskih odnosa i konstruktivnog dijaloga".
Prema navodima Hrvatske, brod je bio u Crnoj Gori na remontu kada je 1991. izbio rat, a pripada Hrvatskoj na osnovu Sporazuma o pitanjima sukcesije iz 2001.
Do raspada Jugoslavije "Jadran" je bio u vlasništvu Ratne mornarice JNA sa bazom u Splitu. Nakon rata je dogovoreno je da se zajednička imovina Jugoslavije može smatrati vlasništvom republike na čijoj teritoriji se zatekla u momentu izbijanja sukoba.
A brod "Jadran" se 1991. zatekao u Tivtu na remontu. Tako je ostao u posedu Crne Gore što Hrvatska osporava jer mu je matična luka bio Split.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Vlasnici vrtića u Kini doživotna robija jer je otrovala više od 200 dece i zaposlenih
18.10.2026.•
0
Vlasnica vrtića u kineskoj provinciji Gansu osuđena je na doživotni zatvor zbog trovanja više od 200 dece i zaposlenih hranom zagađenom olovom, dok je još petoro zaposlenih dobilo zatvorske kazne.
Protesti u Kijevu, demonstranti traže ostavku gradonačelnika Klička
17.10.2026.•
0
Stotine građana okupile su se ispred zgrade Gradskog veća u Kijevu zahtevajući ostavku gradonačelnika Vitalija Klička koga kritikuju zbog neadekvatnih priprema za predstojeću zimu i lošeg upravljanja gradom.
Sukob policije i demonstranata u centru Milana
17.10.2026.•
0
Italijanska policija je danas upotrebila suzavac nakon što su je napali demonstranti, koji su bacali kamenje i druge predmete tokom sukoba na trgu ispred milanske katedrale, preneli su italijanski mediji.
Broj napada na brodove u Ormuskom moreuzu u oktobru već premašio rekord iz marta
17.10.2026.•
1
U oktobru su u Ormuskom moreuzu napadnuta 22 broda.
Ponovo sukobi demonstranata sa policijom u Tirani
17.10.2026.•
1
Nekoliko hiljade mladih Albanaca okupilo se danas ispred Ministarstva prosvete u centru Tirane, tokom petog dana sve masovnijeg pokreta, koji predvode studenti, a čiji je cilj ostavka premijera Edija Rame.
Debakl stranke premijera Babiša na izborima za Senat parlamenta Češke
17.10.2026.•
0
U drugom krugu izbora za trećinu Senata češkog parlamenta, vladajuća stranka ANO premijera Andreja Babiša doživela je juče i danas težak poraz.
Smanjeno krčenje šuma u Amazoniji
17.10.2026.•
1
Krčenje šuma u brazilskom delu Amazonije palo je na najniži nivo od početka merenja 1988. godine, pokazuju novi podaci, koje je saopštila brazilska vlada.
U Francuskoj uhapšeno više od 160 demonstranata širom zemlje
17.10.2026.•
3
Više od 160 ljudi privedeno je danas na demonstracijama širom Francuske.
Nemačka zabranila konzumiranje alkohola na 5.700 železničkih stanica
17.10.2026.•
0
Na oko 5.700 železničkih stanica u Nemačkoj, uključujući perone, stupila je na snagu zabrana konzumiranja alkohola.
Smrtonosna ameba pronađena u šest jezera u Meksiku: Zabranjen kontakt sa vodom nakon smrti muškarca
17.10.2026.•
0
Zdravstvene vlasti meksičke države Jukatan zabranile su kontakt sa vodom u šest od devet veštačkih jezera u gradu Meridi, nakon što je u njima pronađena ameba iz roda Naegleria.
SAD ulažu 4,4 milijarde dolara u obnovu tri nuklearne centrale
17.10.2026.•
0
Administracija Donalda Trampa ulaže milijarde dolara u obnovu tri nuklearne centrale zbog rastuće potražnje za strujom, između ostalog za data centre veštačke inteligencije.
Tramp: Smrtna kazna za svakoga ko ubije vatrogasca, naročito ako se u tom trenutku penjao merdevinama
16.10.2026.•
6
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da želi da se izrekne smrtna kazna svakome ko ubije vatrogasca.
Fifa kaznila Španiju sa 20.000 dolara zbog antiislamskih povika navijača
16.10.2026.•
0
Fudbalska reprezentacija Španije kažnjena je sa 20.000 dolara i moraće da odigra narednu domaću utakmicu uz posebne mere na tribinama, nakon što su njeni navijači uzvikivali antiislamski slogan na meču protiv Egipta.
SAD produžio dozvolu za poslovanje Lukoilovih filijala u Bugarskoj do aprila
16.10.2026.•
0
Američko ministarstvo finansija produžilo je do aprila 2027. godine dozvolu za određene vrste transakcija sa filijalama ruskog Lukoila u inostranstvu, što omogućava i filijalama Lukoila u Bugarskoj da nastave rad.
Evropski savet: I EU i kandidati da nastave reforme i spreme se za proširenje
16.10.2026.•
3
Evropski lideri su u zaključcima sa samita Evropskog saveta ponovo naglasili značaj proširenja EU kao geostrateške investicije.
Troje dece i nastavnik ubijeni u školi u Oregonu
16.10.2026.•
0
Šesnaestogodišnji napadač upao je u osnovnu školu u Bendu u američkoj državi Oregon juče popodne i ubio troje dece i nastavnika pre nego što je njega ubio prolaznik koji je krenuo za njim u školu.
Sudar minibusa i voza u francuskom delu Eurotunela, 19 povređenih
15.10.2026.•
0
U sudaru autobusa i teretnog voza u Pa-de-Kaleu u francuskom delu Eurotunela 19 ljudi je povređeno, saopštile su lokalne vlasti.
Francuski sindikat policije tuži državu zbog kontradiktornih naredbi tokom protesta srednjoškolaca
15.10.2026.•
5
Sindikat francuske policije "Alijansa" najavio je da će podneti tužbu protiv države zbog zbog kontradiktornih naređenja koja su davana policajcima, zbog čega su oni bili podvrgnuti odmazdi na protestima srednjoškolaca.
Hrvatski šef diplomatije: Protestna nota Srbije je bizarna
15.10.2026.•
3
Hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman izjavio je da je protestna nota Ministarstva spoljnih poslova Srbije "bizarna" i da nikad nije dobio "čudniju" notu.
Medvedev: Rusija vidi pokušaje Zapada da se meša u izbore u Srbiji
15.10.2026.•
11
Rusija vidi pokušaje Zapada da se meša u izborne procese u Srbiji i destabilizuje situaciju korišćenjem destruktivnih snaga.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar