Džonatan Edvards: Moj 30-godišnji svetski rekord nije dobrar znak za atletiku

Edvards je 7. avgusta 1995. godine na Svetskom prvenstvu u Geteburgu skočio 18 metara i 29 centimetara i postavio svetski rekord u troskoku.

"Mislim da nije dobar znak za atletiku kao sport da ima svetski rekord koji je aktuelan 30 godina. Kada razmislite o svim dostignućima u sportskoj nauci, metodama treninga i svim tim stvarima, ne mislim da to nužno govori o zaista zdravom i prosperitetnom sportu", rekao je Edvards za BBC.

Osim njega, još samo sedmorica atletičara skočila su preko 18 metara.

Edvards veruje da je on i dalje svetski rekorder delom i zbog toga što atletika "nije pratila profesionalizaciju sporta", što znači da mladi talentovani sportisti biraju druge sportove jer mogu da zarade više novca.

"Atletika ne nudi iste nagrade kao drugi sportovi. Ako ste talentovano dete, ne biste nužno izabrali atletiku. Sigurno ne biste izabrali takmičenje u sportu gde su nagrade manje nego što su na stazi", ocenio je 59-godišnji Edvards.

U muškoj konkurenciji, među pet najdugovečnijih svetskih rekorda, tri su u skokovima.

Pročitaj još

Svetska atletika od 1. septembra uvodi genetski test za atletičarke

Adrijana Vilagoš pobedila na mitingu u Ostravi

Norvežanin Varholm prvi svetski rekorder u trci na 300 metara s preponama

Svetski rekord u bacanju kladiva od 86,74 metra postavio je Jurij Sedih 30. avgusta 1986. godine, a rekord u skoku udalj od 8,95 metara postavio je Majkl Džonson 30. avgusta 1991. godine.

U skoku uvis Havijer Sotomajor postavio je svetski rekord od 2,45 metara 27. jula 1993. godine, a američka štafeta 4 x 400 metara postavila je najbolje vreme od 2:54,29 minuta 22. avgusta 1993. godine. Edvards je skočio 18,29 metara 7. avgusta 1995. godine.

Najbliži Edvardsu bio je Kristijan Tejlor, koji je pre 10 godina skočio 18,21 metar.

Ove godine najbolji rezultat je 17,80 metara, a prošle godine za olimpijsko zlato u Parizu bio je potreban rezultat od 17,86 metara.