Gde su mladi košarkaši u reprezentaciji?

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

04.12.2025.

18:12 > 18:11

Poslednjih dana košarkaška reprezentacija Srbije je pobedila u dva kvalifikaciona susreta za Svetsko prvenstvo u Kataru.

Gde su mladi košarkaši u reprezentaciji?

Foto: 021.rs

Oba puta uspeh je izboren u samom finišu, a nije manjkalo ni sportske sreće. I sam selektor Alimpijević, koji je debitovao u novoj ulozi, mišljenja je da je njegov tim zasluženo pobedio oba puta, ali da bi bilo zasluženo da je pobeda pripala i rivalima.

Švajcarska i BiH su namučili srpsku selekciju i još jednom potvrdili da se košarka brzo razvija, pa su selekcije iz "druge zone" postale i te kako ozbiljni protivnici. Tako je i u ostalim kvalifikacionim grupama bilo velikih iznenađenja, Italija je poražena od autsajdera, dok je za Litvaniju malo reći da se "provukla kroz iglene uši", jer je protiv Velike Britanije osam sekundi pre kraja gubila sa 90:97 da bi učinila čudo i u nepunih devet sekundi postigla osam poena (dve trojke) i meč okončala u svoju korist sa 98:97.

Reprezentativci-rezervisti

Prve kvalifikacione utakmice su nam donele pozitivan rezultat i čini se da nam je plasman na Svetsko prvenstvo na dohvat ruke. Naravno, pod uslovom da ne dođe do opuštanja i da se za sledeće nastupe pripremimo bolje. Jer i u Beogradu i u Sarajevu su bile uočljive krupne slabosti u formiranju i igri državnog tima Srbije.

Bilo je vidljivo da nedostaje bar desetak reprezentativaca, među njima i šestorica koji igraju u američkoj profesionalnoj ligi, ali i srpski igrači sa evropskih terena. Velik broj klubova ne dopušta svojim košarkašima da tokom sezone nastupaju ni za koga drugog, pa ni svoju reprezentaciju. To je problem sa kojim se odavno nose vodeće evropske reprezentacije, a samo povremeno i segmentarno iznađe se poneko dobro rešenje. Poprilično je lakše za samo takmičenje, klubovi pokazuju više razumevanja.

Moglo se, takođe, zapaziti i da su se u oba susreta naši košarkaši, neka vrsta reprezentativaca–rezervista, teže snalazili u trenucima kada treba preuzeti ulogu igrača koji igra veći deo utakmice, bezmalo svih 40 minuta. Kao da su navikli da, bar u reprezentativnoj selekciji, budu zamena koja ulazi u igru kada "prva violina" uzme predah i tada igra odlično, ali samo desetak minuta.

Izostanak naših najboljih košarkaša nije jedino čega nije bilo u našoj reprezentaciji, a moralo je biti. Štaviše, sportska, a pogotovo šira javnost je i očekivala. Dakle, i u Beogradu i u Sarajevu u našem državnom timu mladi jedva da su bili primetni. Bilo ih je tek nekoliko, tačnije dvojica, Marković i Drezgić, s tim da ovaj drugi nije ulazio u igru.

Istina, bilo je još nekoliko momaka, poput Koprivice, u razvojnoj fazi, ali ne u prvoj mladosti. Sve skupa, nedovoljno, a strožiji bi rekli – malo. Tim pre što smo odavno navikli da baš u ovakvim susretima, uvertirama za glavna nadmetanja, priliku dobijaju mlađi, pa i sasvim mlađani košarkaši. Tako je bilo decenijama, nema sportskih razloga da i danas ne bude slično.

Zov iz Amerike

Međutim, mnogo mladića iz naših timova, koji su prethodnih godina imali uspeha u brojnim mlađim selekcijama, sportsku i životnu sredinu su, na određeni period, našli sa druge strane Atlantika. Jednostavno, Amerikanci su odnedavno našli načina da nadarenim košarkašima tokom studiranja i igranja po selekcijama koledža isplaćuju ozbiljne svote novca.

Formalno, to je za nastupe i manekenisanja van sportskog terena, ali je svima jasno da se, zapravo, plaća igra za univerzitetski tim. Godišnje može da se zaradi od sto do pet, šest stotina hiljada dolara, a oni najveštiji prebace i milion.

Tako za četiri godine završiš koledž, maksimalno usavršiš znanje engleskog jezika, sklopiš poznanstva za potonje poslovanje i zaradiš više nego solidnu svotu novca. Ko bi tome odoleo.

Tako darovitih košarkaša iz mladih generacija gotovo da nema u državnom timu, a njihova malobrojnost može da se primeti i u skoro svim ovdašnjim klubovima, kako onima iz ABA lige, tako i onima koji se nadmeću u Košarkaškoj ligi Srbije.

Problem odlaska mladih u SAD Košarkaški savez Srbije teško može sam da reši, problem je evropski i na tom nivou treba otvoriti ovo pitanje. Srbija bi, svakako, trebalo da podstiče evropsku federaciju da se uhvati u koštac sa ovim pitanjem, sve ostalo je na FIBA iz Minhena.

Prava mera

Međutim, na čelnim ljudima ovdašnje košarkaške organizacije je da učine sve kako bi u našim klubovima bilo više mladih igrača. I to ne samo u klubovima poput Mege, Dinamika ili OKK Beograda kojima je u prvom planu razvoj i prodaja mladog igrača, dok im je sportski rezultat sasvim sporedan.

U tom smislu trebalo bi da se zapazi da se za relativno kratko vreme od kako je dopušten nastup stranaca i u domaćem prvoligaškom takmičenju došlo u situaciju da bezmalo svaka ekipa iz KLS u svom sastavu ima tri (maksimalno dozvoljen broj) košarkaša tuđeg državljanstva. Igraju (veoma) dobro i po 35 minuta, a često su i jeftiniji od domaćih momaka iste sportske klase.

Dolazak stranaca prilično je podigao nivo KLS i svakako su momci iz SAD, koji čine gotovo 90 odsto ovdašnjih košarkaša stranaca, doprineli razvoju saigrača, možda ponajviše plejmekera koji, inače, najviše nedostaju kako srpskim klubovima, tako i reprezentaciji.

Međutim, istovremeno i oduzimaju prostor za dužu minutažu upravo mladim saigračima. Simboličan broj mlađanih u dresu reprezentacije, ali i mali broj po srpskim klubovima prirodno otvaraju (staru) dilemu da li je broj dopuštenih stranih igrača prevelik.

Čini se da je došlo vreme da se smanji broj dopuštenih stranih igrača po klubu, i to možda i na samo po jednog. Time bismo istovremeno i zadržali dragocenu direktnu "kopču" sa stranom, poglavito američkom, košarkom, ali i otvorili prostor za razvoj talentovanih mladića iz podmladaka naših klubova.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

KOŠARKAŠI SRBIJE Košarkaška reprezentacija

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.