Kao takva, neplodnost nema onu važnost na političkom i nacionalnom planu, koju bi morala da ima. Ovogodišnja Evropska nedelja (ne)plodnosti, koja se 06-12. novembra obeležava širom Evrope, ima za cilj da približi činjenice o neplodnosti svim Evropljanima, istovremeno pozivajući na veću svest i politiku podrške u zemljama članicama u cilju rešavanja nejednake dostupnosti procedura za lečenje neplodnosti unutar Evrope, piše
Danas.
"Zbog prirode dijagnoze, muškarci i žene koji se bore sa sterilitetom se često ustručavaju da govore o svojim nedaćama. Budući da je neplodnost izuzetno lična za svakog pojedinca, izazov je veoma kompleksan", izjavila je Satu Rautakallio-Hokkanen, predsednica "Plodnosti Evrope", koja organizuje Nedelju (ne)plodnosti.
"Ipak, to ne znači da o tome ne treba razgovarati. Govoreći otvoreno o medicinskim opcijama, ličnoj borbi i istini, Evropa može da preduzme neophodne korake u borbi protiv stigme koja prati sterilitet – zbog toga što se na kraju krajeva neplodnost tiče svih nas, iz prostog razloga što su svi nekome roditelj, sestra, brat ili prijatelj", rečeno je u saopštenju Udruženja Šansa za roditeljstvo.
Evropska nedelja (ne)plodnosti 2017 dolazi u vreme kad plodnost Evrope pati. Ciljna stopa nataliteta po ženi u Evropi bi trebalo da bude 2.1, pa ipak, sudeći po najnovijim istraživanjima, prosek je 1.58, dok u zemljama poput Italije i Grčke dodatno pada čak do 1.4. Ovo znači da će se, po prognozama, radno stanovništvo u EU smanjiti za oko 40 miliona ljudi do 2080. godine. Posledice koje ovi brojevi mogu imati za Evropu su alarmantne. Opadajuća stopa nataliteta u kombinaciji sa starenjem stanovništva znači da je Evropa u opasnosti da u sledećih 50 godina izgubi svoju ekonomsku, kulturnu i ukupnu međunarodnu moć.
Što se tiče situacije u Srbiji, ona nije ništa bolja od evropskog proseka - naprotiv. U Srbiji žene u proseku imaju po 1,5 dete, što je daleko od granice proste reprodukcije, dok svaki treći par nema dece.
"Po dostupnim procenama, oko 400.000 parova u Srbiji ima problema sa neplodnošću. Kao i u EU, stigma i tabu su rasprostranjeni na našim prostorima i veoma je važno raditi na podizanju javne svesti i edukaciji društva o pitanjima i problemima steriliteta", rekla nam je Sandra Jovanović, predsednica "Šanse za roditeljstvo", jedinog domaćeg udruženja koje se zalaže za što bolje uslove lečenja steriliteta i vantelesne oplodnje.
"Sada je pravi trenutak da se govori o neplodnosti. Moramo da iniciramo ovu izuzetno važnu konverzaciju, kao i da smanjimo stigmu i dozvolimo pojedincima, i ženama i muškarcima, da se angažuju u iskazivanju svojih osećanje i stavova. Treba da radimo zajedno, kao udruženja stručnjaka za neplodnost i organizacije pacijenata, da pomognemo da se otvore vrata i promoviše iskren dijalog o sterilitetu i medicinski potpomognutoj reprodukciji", izjavio je dr Roy Farquharson, predsednik "Evropskog udruženja za humanu reprodukciju i embriologiju".
Evropska nedelja (ne)plodnosti je pokrenuta 2016. godine i stvorena je da bi se skrenula pažnja na dilemu o neplodnosti, temu o kojoj se retko govori u Evropi. Prošle godine, "Plodnost Evrope" je kao prioritete postavila razbijanje stigme i tišine koja prati neplodnost u Evropi. Ove godine, cilj organizacije je privući pažnju Evrope podstičući razgovor i obrazloženja zašto je neplodnost važna, naglašavajući #40razloga koji produbljuju dalju priču o njoj.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
.jpg "VIDEO: Priveden kad je pokušao da blokira bus kod centrale SNS, pa izašao na druga vrata policijskih kola")
Komentari 8
@Zeljko Veseljko
wut
U celoj Evropi? Zanimljivo.
Željko Veseljko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar