Aktivnosti su izvedene u okviru četvrtog u ovom veku "Zajedničkog istraživanja reke Dunav" iza koje stoji Međunarodna komisija za zaštitu Dunava kojom u Srbiji koordinira Republička direkcija za vode.
Milica Milenković iz Direkcije za vode pri Ministarstvu poljoprivrede kaže da pored tima od 40 članova sa domaćih fakulteta i instituta u istraživanju učestvuju i biolozi iz Austrije i Nemačke, a da je prisutna i grupa umetnika koja je brodom stigla iz Budimpešte.
Pomoćnik direktora Instituta za biološka istraživanja Univerziteta u Beogradu Miomir Paunović kaže da su istraživanja vrlo kompleksna i da će doneti mnogo više podataka sa boljom analitikom, a da obuhvataju biološka, fizičko-hemijska, hidromorfološka, istraživanja mikroplastike i invazivnih vrsta.
"Meri se više od 500 hemijskih parametara, uključujući antibiotike, hormone, lekove, hemikalije, teške metale, a od bioloških parametara mere se fitopentos, fitoplankton, vodeni beskičmenjaci i ribe - dakle sve ono što obuhvata direktiva o vodama Evropske unije", rekao je on.
Na pitanje kakav je Dunav Paunović kaže da je bolji kada je u pitanju organsko zagađenje koje je na našem delu reke najznačajnije i dodaje da nema poboljšanja kada su u pitanju hidro-morfološki pritisci odnosno ako se govori o branama, ustavama, regulacijama korita.
"To je podjednako veliki pritisak na reku kao i zagađenje, i moramo da shvatimo da se mora raditi na poboljšanju hidromorfoloških uslova u vodi", kaže on i poručuje da valja zaustaviti izgradnju mini-hidroelektrana.
U istraživanju iz zajedničkog evropskog istraživačkog centra ISPRA učestvuje Ana Kristina Kardozo koja radi na službenom informacionom sistemu kojim se prate invazivne vrste u reci Dunav.
"Napravili smo i aplikaciju za praćenje invazivnih vrsta preko smartfona što nam pomaže da pratimo ove 64 vrste koje su pod pažnjom u basenu reke Dunav i nadam će to pomoći u ovom istraživanju", kaže ona i dodaje da aplikaciju mogu da koriste profesionalci ali i obični građani koji bi mogli biti od velike pomoći ako prijavljuju ove vrste.
Mikrobiolog sa Univerziteta u Beču Aleks Kišnjer meri mikrobiološko zagađenje od Regensburga u Nemačkoj do delte u Rumuniji, i kaže da je to posebno važno uraditi u zemljama gde nema odgovarajućeg tretmana otpadnih voda.
"Mi ne tražimo samo količine zagađenja nego i identifikujemo izvore jer smo poslednjih decenija razvili nove metode kojima možemo da utvrdimo odakle zagađenje dolazi, odnosno da li je od ljudi, životinja, ptica", kaže on i dodaje da je vrlo bitno izmeriti i zagađenje antibioticima što se radi po prvi put na Dunavu.
Prvi rezultati ovog istraživanja vode Dunava i njegovog sliva u Srbiji očekuju se krajem oktobra.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 1
Kkomerc
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar