Nadležni upozoravaju na oprez i savetuju da se građani pre puta dobro raspitaju ko je poslodavac i da li nudi ugovore, jer je nedavno jedna hrvatska agencija "izigrala" grupu od 30 sezonaca, među kojima je njih deset iz Srbije, a koji su dobili posao kao sezonci u Termama Čatež u Sloveniji.
Podaci pokazuju da ugostiteljima i hotelijerima na hrvatskom primorju, gde sezona uveliko traje, prema procenama tamošnjih strukovnih udruženja i privredne komore, nedostaje oko pet hiljada radnika, mahom u sektoru turizma.
U Crnoj Gori je, prema izjavama zvaničnika, ove godine angažovano više od 10.000 radnika na sezonskim poslovima, što je povećanje za hiljadu sezonaca u odnosu na godišnji prosek.
Nedostatak radne snage na "letnjim poslovima" u susednim državama godinama unazad popunjavaju radnici iz Srbije i BiH, najčešće na građevinskim poslovima i u restoranima i hotelima, ali i domaći poslodavci zapošljavaju sve više privremenih radnika kako iz zemlje, tako i iz zemalja regiona.
Međutim, kako ne postoji zvanična evidencija angažovanih stranih sezonskih radnika, nije poznato koliko njih radi na srpskim njivama, gradilištima...
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da je od početka januara do druge polovine jula izdato 6.700 radnih dozvola stranim državljanima, ali nepoznato je koliko njih je angažovano na sezonskim poslovima.
U Ministarstvu za rad rekli su Tanjugu da se sezonski poslovi mogu obavljati i na osnovu ugovora o radu na određeno vreme i ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ali se "posebna evidencija o angažovanju sezonskih radnika po ovim ugovorima ne vodi".
S druge strane, od početka primene softvera za prijavljivanje sezonskih radnika u Srbiji prijavljeno je oko 17.000 sezonaca koji su radili 312.000 radnih dana, kaže Tisa Čaušević iz NALED-a.
"U budžet Srbije je na ovaj način uplaćeno više od 600.000 evra na ime poreza i doprinosa, odnosno, nešto više od 70 miliona dinara", navodi Čaušević.
Cilj države je da se 80 do 100 hiljada sezonaca, koliko prema nekim procenama radi tokom godine na sezonski poslovima u Srbiji, izvede iz "sive zone", odnosno uvede u legalne tokove rada.
S obzirom na to da ne postoje podaci o broju prijava sezonskih radnika iz prethodne godine, jer se sa primenom Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima počelo 7. januara ove godine, nije moguće doći do brojke da li je reč o povećanju ili smanjenju broja prijavljenih radnika na sezonskim poslovima u ovoj godini.
Podaci pokazuju da su od 212 poslodavaca u Srbiji koji su do sada koristili ovaj sistem, trećina njih vlasnici poljoprivrednih gazdinstava. Sedamdeset procenata onih koji angažuju radnike ipak su i dalje velika preduzeća, kombinati, koji u svom posedu imaju velike plantaže, najčešće voća i povrća.
Sezonci se najviše angažuju u Vojvodini, ali statistika beleži i da je značajan broj ovih radnika angažovan na jugu, u Leskovcu.
Najveći broj sezonaca koji se angažuju na nekoliko nedelja, bez bilo kakvog ugovora o radu, i tako ostaju i bez svih radnih prava, dnevnice zarađuju kod gazda poljoprivrednih imanja, koje inspektori rada gotovo da ne obilaze.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 1
NS
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar