U Srbiji više od 3.500 divljih deponija, preradi se svega pet odsto otpada

Autor: Tanjug

Info

13.08.2019.

09:31 > 09:32

U Srbiji se organizovano skuplja oko 80 odsto komunalnog otpada dok ostatak završava na divljim deponijama, kojih u Srbiji ima više od 3.500.

Međutim, svega pet odsto komunalnog otpada se preradi, pokazuju podaci Udruženja reciklera Srbije, a stručnjaci ukazuju da je upravljanje otpadom u Srbiji na veoma niskom nivou kada je reč o skoro svim vrstama otpada te da je potrebno organizovano sakupljanje.

"U zemljama EU kroz ove vrste prerade odlazi oko 75 odsto otpada, a u nekim zemljama, poput Danske, Belgije, Finske, Švedske, skoro sav otpad se preradi. Kod nas se najveći deo sakupljenog komunalnog otpada odlaže bez ikakve prerade i to na deponije koje nemaju osnovne ekološke standarde, a preradi se do pet odsto komunalnog otpada", kaže generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije Suzana Obradović.

Ističe da osim problema u sektoru komunalnog otpada, u Srbiji postoji problem sa otpadom iz sektora rudarstva, industrijskim otpadom, istorijskim otpadom koji datira iz bivših državnih i društvenih preduzeća, kao i kod medicinskog, građevinskog i ambalažnog otpada.

Napravljeni su, kaže, određeni pomaci u poslednjih desetak godina u oblasti ambalažnog otpada, pa se procenjuje da je stopa reciklaže u ovom sektoru 35 do 40 odsto.

Ipak, napominje, ambalažni otpad uvozimo iz drugih zemalja, umesto da se više prikuplja kod nas.

Jedan od ključnih problema je nerazvijen sistem razvrstavanja otpada te zato on završava na deponijama.

Kada je rec o otpadu koji zahteva specifičan tretman kao što su električni i elektronski uređaji, gume, baterije, akumulatori, ulja... zabeleženi su dobri rezultati, ističe. Od 2010. godine do danas, reciklažna industrija je zbrinula više od 500.000 tona opasnog otpada, navodi sagovornica Tanjuga.

Neophodno je, kaže, da se uspostavi dugoročno održivi sistem upravljanja otpadom primenjiv u našoj zemlji, kao i da za sve "igrače" u ovoj oblasti pravila budu jasna i da se primenjuje kaznena politika za svako nepoštovanje pravila.

Što se tiče prihoda od ekološke takse, oni iz godine u godinu rastu, ali bi mogli da budu još veći kada bi se povećao obuhvat naplate, odnosno kada bi sve firme, koje su u obavezi da plaćaju tu naknadu to i činile.

Navodi podatak da je u 2018. godini na ime eko takse u budžet Srbije uplaćeno 11,6 milijardi dinara, dok je za "Zeleni fond", koji je sada samo budžetska "linija", za ovu godinu opredeljeno manje od tri milijarde dinara. Obradović kaže da je neophodno izdvojiti "Zeleni fond" kao posebnu finansijsku instituciju koja će se baviti finansiranjem troškova iz oblasti životne sredine.

Kada su u pitanju problemi sa kojima se suočava reciklažna industrija, navodi da je najveći problem nepredvidiv sistem poslovanja preduzeća u ovom sektoru. Država reciklerima za tretman opasnog otpada za 2016, 2017. i 2018. godinu duguje oko 2,8 milijardi dinara, a za tretiran otpad tokom 2019. godine recikleri još nisu dobili ni dinara podsticajnih sredstava, kaže Obradović.

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Siniša Mitrović ističe da je važna edukacija građana, odnosno velika javna kampanja. Kaže da bi 80 odsto građana recikliralo kućni otpad kada bi imali namenske kontejnere za razvrsatavanje.

"U nekim gradovima postoje, ali to ne bi trebalo da budu pojavne fome, već moramo imati, na primer, kontejnere za odlaganje baterija u šoping centrima", kaže Mitrović.

Dodaje da Srbija godišnje "baci" 50 miliona evra korisnih materijala na smetlišta i deponije.

"Srbija reciklira svega tri odsto komunalnog otpada, a do 2025. to bi trebalo da bude oko 25 procenata. To je zahtevan proces koji traži velike investicije u infrastruktru", kaže Mitrović.

Upravo je tu, kaže, velika šansa za infrastrukturne projekte, jer bi samo za pet godina Srbija u komunalnu infrastrukturu mogla da uloži blizu milijardu evra.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, važeće dozvole za upravljanje otpadom ima više od 2.000 privrednih subjekata.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

dzo

13.08.2019 • 12:03

Zao mi je sto cu ovako reci, sustina je u neresenom socijalnom pa i kulturnom pitanju Roma koji jednostavno decenijama zive od tudjeg djubreta sto je jos tuznije i ima ih stotine hiljada, Onda neresenim deponijama i izbegavanjem prerade ili potpune reciklaze ambalaze toboz se resava tj krpi ono prvo pitanje a u realnosti cela zemlja se pretvara u totalnu deponiju po kojoj kopa ko stigne jer elita sebi gradi na vodi a ostali su na djubretu oni koji se ne snalaze u krugu dvojke... A steta je nemerljiva. Zdravstvena pre svega. To je trenutno toksicnije nego NATO po Kosovu pre 20 godina..

1 0 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.