Broj građana u Srbiji koji su za uvođenje smrtne kazne raste svake godine
Ponovno uvođenje smrtne kazne u Srbiji podržalo bi 58 odsto građana zemlje, pokazuju rezultati istraživanja objavljeni povodom 10. oktobra, Svetskog i Evropskog dana protiv smrtne kazne, piše DW.
Udruženje građana "Srbija protiv smrtne kazne", član Svetske koalicije koja se zalaže se ukidanje te kazne u zemljama u čijim zakonima ona i dalje postoji, svakog 10. oktobra objavljuje rezultate istraživanja o raspoloženju građana Srbije o tome da li bi za počinioce najtežih krivičnih dela trebalo ponovo uvesti ovakav vid kažnjavanja.
Ove godine 58 odsto građana izjasnilo se za, protiv je 25 procenata, dok je neodlučno 17 odsto. To predstavlja blagi porast u odnosu na prošlu godinu, kada je 56 odsto građana Srbije bilo za uvođenje ove kazne, protiv je bilo 24, a uzdržano 20 odsto ispitanika, piše DW.
Rezultati objavljeni u četvrtak (10.10) pokazuju da je među pristalicama Srpske napredne stranke (SNS) 65 odsto onih koji bi podržali takvu promenu krivičnog zakonika, da je neodlučnih 16, dok je protiv 20 odsto.
Među onima koji su bliski pokretu Dveri i Demokratskoj stranci Srbije, 80 odsto je za, 12 je neodlučno, a devet je protiv. Najveći deo pristalica politike Srpske radikalne stranke (SRS), njih 88 odsto, je za takav vid kažnjavanja najtežih krivičnih dela, dok je samo 12 procenata protiv.
Od 2007. gotovo svake godine rastao je broj građana u Srbiji koji su za ponovno uvođenje smrtne kazne – pre 12 godina takvu promenu krivičnog zakona podržavalo je nešto više od 30 odsto građana, a ove godine taj procenat se popeo na 58 procenata.
Tijanin zakon
Podrška građana Srbije uvođenju smrtne kazne asocira na entuzijazam kojim je 160.000 njih podržalo inicijativu fondacije "Tijana Jurić" da se donese tzv. "Tijanin zakon", a kojim se predviđa da se kazna zatvora od 30 do 40 godina zameni doživotnim zatvorom, i da oni koji su osuđeni zbog ubistva dece, trudnica i nemoćnih lica nemaju pravo na otpust posle 27 godina.
Ta fondacija pokrenula je inicijativu nakon što je silovana i ubijena maloletna devojka. Zakon je donesen u Skupštini Srbije u maju ove godine, iako prethodno o tome nije bilo javne rasprave.
"Način na koji je ove godine u Srbiji uvedena kazna doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta za nekoliko krivičnih dela, bio je izrazito populistički", kaže za DW Vladica Ilić iz udruženja Srbija protiv smrtne kazne.
"Država se, rekao bih, krila iza inicijative 160.000 građana, zanemarujući stavove velikog dela struke, svoj Ustav i potvrđene međunarodne ugovore. Tu pre svega mislim na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Potpisi građana bili su relevantni za neka od retkih pitanja za koja to nikako ne smeju da budu – to su ljudska prava i kaznena politika", kaže Ilić.
On podseća da je u stručnoj literaturi na nekoliko mesta uvođenje doživotnog zatvora bilo opravdavano zabranom propisivanja smrtne kazne.
"Ne mogu to drugačije da razumem osim kao žal za smrtnom kaznom. Ovo i nije naročito iznenađujuće, s obzirom na to da se razlozi kojima se nekad branilo postojanje smrtne kazna danas koriste u prilog uvođenju kazne doživotnog zatvora bez uslovnog otpusta", kaže Ilić.
Pravnik i sociolog, Ivan Janković, u knjizi "Na belom hlebu", istorijskoj studiji o smrtnoj kazni u Srbiji, navodi da se najteža kazna u prvoj polovini 19. veka u Srbiji veoma često i surovo primenjivala. Tek od polovine tog veka primena smrtne kazne je nešto sužena i javljaju se prvi glasovi za njeno ukidanje. Takve ideje donosili su mladi ljudi, školovani u inostranstvu, i profesori i naučnici, koji su doprineli ograničavanju upotrebe smrtne kazne, ali ne i njenom ukidanju. U tom cilju osnovana su prva udruženja, i borba za ukidanje smrtne kazne bukvalno je trajala čitav 20. vek.
Brisanje iz krivičnog zakonika
Poslednje kazne na smrt u Srbiji izrečene su krajem 20. veka, a poslednja je izvršena 1992. u Somboru. Od 1804. godine do tada, u Srbiji i Jugoslaviji je više od 7.000 osoba osuđeno na smrt, ali nema preciznih podataka koliko je tih kazni izvršeno.
Smrtna kazna je definitivno izbrisana iz krivičnog zakonika glasanjem u Skupštini Srbije 26. februara 2002, dve godine posle pada režima Slobodana Miloševića. Tadašnja SR Jugoslavija i Srbija započele su reforme pravnog sistema radi prijema u Savet Evrope, a ukidanje smrtne kazne bio je jedan od najznačajnijih uslova.
Država ljudima nije dala pravo na život, pa mu ga ne može ni oduzeti; uvek postoji opasnost od sudske greške; smrtna kazna ne sprečava zločin – to su neki od argumenata koje u prilog ukidanja smrtne kazne na svom sajtu navodi Udruženje "Srbija protiv smrtne kazne".
Ivan Janković, jedan od najistaknutijih boraca za ukidanje smrtne kazne u Srbiji i Jugoslaviji i osnivač tog udruženja, u zaključku svoje knjige "Na belom hleb"“, navodi: "Istorija obiluje primerima zemalja koje su smrtnu kaznu ukidale pa ponovo uvodile, kao na toboganu. Zbog toga se abolicionistička akcija i dalje vodi i u onim državama u kojima je smrtna kazna ukinuta, sa ciljem da se predupredi njeno ponovno uvođenje.(...) Istorija i sudbina smrtne kazne u Srbiji se mogu posmatrati u okviru stalnog sukoba između modernizatorskih i tradicionalističkih tendencija društvenog razvoja, između modernih i tradicionalnih sistema vrednosti i obrazaca mišljenja, između prozapadne i proruske državne politike. Sve to pokazuje da je abolicija u Srbiji ne samo mlada nego i krhka biljka, koju treba pažljivo gajiti, jer bi inače prvi jači vetar mogao da je iščupa iz korena."
Priču u celosti pročitajte na sajtu DW.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Politički konsultant Milenković: Prema istraživanjima - opozicija ne može da pređe cenzus
12.10.2026.•
12
Politički konsultant Dušan Milenković naveo je da je jedino pitanje "da li glasate za ostanak ove vlasti ili za promenu".
Pukovnik saobraćajne policije o tome koje prekršaje dronovi mogu da uoče, a koje ne
12.10.2026.•
11
Dron MUP-a je za samo nekoliko sati kontrole na deonici od Nove Varoši do Borove Glave zabeležio 15 preticanja preko pune linije, a slične akcije sprovedene su i u Zaječaru i Kragujevcu.
Studenti iz zapadne Srbije pešače u tri kolone na završni predizborni skup u Beogradu
12.10.2026.•
4
Studenti iz zapadne Srbije organizovaće tri pešačke kolone ka Beogradu, gde će se na Trgu Slavija 22. oktobra održati završni skup Studentske liste.
Matija Bećković će podržati Autentičnu desnicu: "Vreme da Srbija stavi konačno krunu na svoju glavu"
12.10.2026.•
3
Akademik Matija Bećković na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima podržaće listu "Autentična desnica - dr Miloš Jovanović".
Član RIK-a: Broj birača blago veći od očekivanog, postoji prostor za manipulacije
12.10.2026.•
5
Član Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska Ognjen Rašuo izjavio je FoNetu da je zvaničan broj birača na parlamentarnim izborima blago iznad očekivanog.
Ekonomski fakultet o tvrdnjama SNS-a: Izbor Šoškića za profesora bio transparentan i bez primedbi
11.10.2026.•
15
Član predsedništva SNS-a Aleksandar Jakšić izneo je tvrdnju da je Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta, "na bazi falsifikovanih izveštaja izabran za redovnog profesora".
Pokret slobodnih građana: SNS targetira naše članove u strahu od kontrole izbora
11.10.2026.•
1
Pokret slobodnih građana saopštio je da vlastima naklonjeni tabloidi sprovode kampanju targetiranja njihovih članova i saradnika.
Vučević: Novi Pazar prava adresa da se promoviše lista "Ujedinjena Srbija"
11.10.2026.•
0
Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević poručio je večeras, na predizbornom skupu u Novom Pazaru, da je taj grad "prava adresa da se u njemu promoviše lista 'Aleksandar Vučić – ujedinjena Srbija'".
Liste čekanja: Posledica blokada ili pogubne politike SNS?
11.10.2026.•
11
Ministar zdravlja u tehničkom mandatu Zlatibor Lončar je, u predizbornoj debati na N1, okrivio blokade za to što problem sa listama čekanja nije rešen.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - rešite sve
11.10.2026.•
13
Novi 021.rs dnevni kviz je tu za vas i nedeljom.
Održan predizborni skup Studentske liste u Valjevu
11.10.2026.•
1
U Valjevu je danas održan predizborni skup "Studentske liste – Studenti pobeđuju", na kom su na centralnom gradskom trgu govorili kandidati za poslanike i dvoje studenata.
Dačić na skupu u Beogradu: Sa socijalistima nema neizvesnosti
11.10.2026.•
10
Nosilac izborne liste "Ivica Dačić - Faktor stabilnosti" Ivica Dačić izjavio je na predizbornom skupu u Beogradu da su se okupili da bi pokazali svoju brojnost i demantovali tvrdnje da je SPS nestao sa političke scene.
Nikezić: Vučić zadužio Srbiju više nego sve ostale vlasti zajedno - od Karađorđa do Tadića
11.10.2026.•
21
Dušan Nikezić, kandidat na listi "Evropska Srbija" izjavio je da "Siniša Mali uporno pokušava da ubedi građane da je bolje ako dugujemo više nego manje".
Diklić: Vučić misli da će posle izbora sve moći da "pegla" u Briselu, ali to više neće prolaziti
11.10.2026.•
7
"Ovi izbori su više od parlamentarnih, oni su na neki način odrednica i rezultati će biti da li hoćemo ili nećemo u Evropsku uniju", ocenio je predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Radomir Diklić.
Kamioni na Batrovcima čekaju četiri sata
11.10.2026.•
0
Kamioni na prelazu Batrovci sa Hrvatskom na izlaz iz zemlje čekaju puna četiri sata, a putnička vozila oko 30 minuta, ukazuju podaci granične policije.
Uhapšen zbog pokušaja ubistva nakon rasprave u saobraćaju
11.10.2026.•
4
Beogradska policija je uhapsila 21-godišnjeg mladića osumnjičenog za pokušaj ubistva nakon rasprave zbog incidenta u saobraćaju.
Arhiv javnih skupova objavio koliko je bilo ljudi na skupu Studentske liste u Nišu
11.10.2026.•
15
Arhiv javnih skupova objavio je na "X" nalogu koliko je ljudi bilo na predizbornom skupu Studentske liste u Nišu.
Sutra počinje štampanje glasačkih listića
11.10.2026.•
4
Republička izborna komisija (RIK) najavila je da sutra, 12. oktobra, počinje štampanje glasačkih listića za glasanje na izborima za poslanike Skupštine Srbije koji su raspisani za 25. oktobar.
Komentari 21
Predlog
Da li ste zato da ovog građanina smaknemo i na koji način?
I dole lepo ponuđene odgovore za nekoliko vrsta smrti i jedna kućica za NE.
I sve rešeno.
Nemanja
Primer ti je odlican, ja bih samo dodao da doticni, koji je sa 20 i nesto godina silovao i ubio DETE (kao recimo onaj od pre par godina, sto je dosao na decji rodjendan da "odabere", pa je prvo silovao cetvorogodisnju devojcicu da bi joj na kraju razbio glavu kamenom), treba takvu kaznu da sluzi bez hrane, vode i sa minimalnom kolicinom odece na sebi.
Molim sve koji se ne slazu sa smrtnom kaznom da deo u zagradi procitaju jos koji put. Hvala.
dule
Omerović
Ono što je društvu korisnije od smrtne kazne jeste doživotna robija za najteže zločine. Takve zločince treba maksimalno iskoristiti za obavljanje teških fizičkih poslova. Primera radi, nekoga ko je sa recimo 20 i nešto godina silovao pa ubio dete, takav barem narednih nekoliko decenija može na leđima iznositi drva iz šume, čistiti zapuštene kanale DTD, lopatati ili već nešto slično...
Skroz pogrešno. Osobe koje su počinile tako monstruozne zločine treba zatvoriti na taj način da predstavljaju što manju opasnost za pošten svet i radnike u zatvorima. Pri tom bi bilo dobro i da se uvedu u program istraživanja radi prevencije takvih zločina u budućnosti.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar