Penzije umetnika bedne, neki dobijaju svega 10.000 mesečno

Uliva nadu što veliki broj naših ljudi čita i veruje u bajke

Da se nadovezem na prehodni moj komentar...

Godinama se preko supruge srecem i krecem medju umetnicima u Novom Sadu i Beogradu a sad i u Kanadi i mogu reci da je ista situacija za umetnike svugde. Ako se ne probiju odnosno ako ih trziste ne prihvati dzaba lepi snovi i ideje, resenje je ili prosveta ili nesto totalno drugo pa umetnost postaje hobi. U Srbiji umetnici mogu mnogo duze, cak i ceo zivot, da foliraju umetnicki zivot i zive u svom svetu, ovde nema sentimetalnosti ili prodajes ili trazis mecenu ili si beskucnik.

Supruga ovde ima nekoliko kolega sa svoje akademije i apsolutno niko ne zivi od od toga zasta su ih na kademiji obrazovali, slicno je i sa gomilom drugih umetnika imigranata, cak i oni koji su se obrazovali ovde tesko uspevaju. Jednostavno, vreme je takvo, tehnolosko a opet i velika je inflacija tih zanimanja, mnogo veci broj ljudi koji danas zavrsi neku umetnicku skolu nego pre 50 ili 100 godina.

Mnogo sta na ovoj planeti nije pravedno, od odnosa medju ljudima pa do odnosa ljudi ka prirodi ali sto vec neko napisa ne zivi se od ljubavi ili pravde. Meni je neverovatno da neko kao umetnici pausalci (ili zanatlije, advokati, trgovci ii ostali pausalci u poreskom sistemu) lagodno guraju svoj status i na ime neke svoje buducnosti (penzije u koju skoro svako ode) odvajaju ili cak ne odvajaju ni bednu cifru koju im propise maceha, pardon, poreska sluzba drzave. U pametnijim i odgovornijim drustvima smislili su pojam dobrovoljnih penzionih fondova, postoje i u Srbiji preko 20 godina pa ko je od tih pausalaca bio odgovoran prema svojoj starosti mogao je tih bednih 10 hiljada najmanje da udvostruci... ali, kao sto neko vec napisa, retko ko od njih je u mladosti pomislio na basnu cvrcak i mrav.

Moja supruga je zavrsila umetnicki fakultet i u Srbiji imala posao u prosveti, gle i vecina njenih kolega iz klase je isto radila, jer umetnost je specificna delatnost, zakon trzista neverovatno utice na status umetnika - ne prodajes svoju umetnost ili gladujes ili radis nesto drugo. Po dolasku na truli Zapad pokusavala je 3-4 godine da se probije i posle gomile zatvorenih zivotnih vrata resila da bavi necim od cega moze da zivi. Ja sam je sve te godine i u Srbiji i ovde podrzavao, cenim to sto jeste i zelim da se ona oseca dobro a odluka da napusti umetnost i radi nesto drugo je samo njena. Iako nam je sad poprilicno finansijski bolje znam da je u sebi negde duboko razocarana..