Da li ćemo nastaviti da proizvodimo kvasac i respiratore?
Kada je, sa početkom epidemije koronavirusa u Srbiji, kao uostalom i u mnogim drugim zemljama, počela navala na supermarkete i apoteke, najtraženiji proizvodi odjednom su postali toalet papir (što je misterija koju će istraživači tržišta verovatno još dugo pokušavati da odgonetnu), brašno, kvasac, zaštitne maske i sredstva za dezinfekciju.
Ispostavilo se da Srbija tih prvih dana nije oskudevala jedino sa prva dva navedena proizvoda, piše Al Jazeera Balkans.
Kada su zvaničnici saopštili vest da je Srbija počela da proizvodi kvasac, nekima je bilo smešno, možda i zato što je saopšteno kao da je osvojena najsavremenija tehnologija, gotovo kao da je Srbija među prvima počela proizvodnju vakcine protiv Covid-19.
Potom su usledile vesti da je u nekim fabrikama počela proizvodnja zaštitnih maski, sredstava za dezinfekciju, da bi se na kraju stiglo i do testova za koronavirus i respiratora i više nije bilo smešno.
Mnogi su se zapitali kako je je u zemlji, koja verovatno spada u evropski vrh kada je reč o broju pekara po glavi stanovnika, moguća vest o početku proizvodnje kvasca. Kasnije se ispostavilo da je, bar što se kvasca tiče, zapravo reč o početku proizvodnje punim kapacitetom u jednoj fabrici. I hoće li pandemija trajno vratiti proizvodnju makar onih roba koje se mogu pokazati strateški važnim za svakodnevni život u kriznim situacijama, kada neke zemlje počnu da uvode ograničenja izvoza?
Nestašica sredstava za dezinfekciju na početku epidemije u Srbiji rešena je pomoću domaće proizvodnje.
Ukoliko to postane trajnija pojava, postavlja se pitanje treba li male zemlje koje su tokom pandemije vratile proizvodnju nekih važnih proizvoda, da je zadrže i kada ona prođe i da li će to učiniti.
Ekonomista dr Ljubomir Madžar, profesor emeritus Alfa BK univerziteta, inače zagovornik globalizacije, smatra da se njeni tokovi neće bitno promeniti zbog ovog velikog potresa.
On veruje i da promene koje su se dogodile u proizvodnji tokom pandemije neće biti trajnog karaktera.
"Ako se neko sada preorijentisao na proizvodnju maski, treba imati u vidu da je sada za tom robom velika tražnja. Kada se stvari jednom normalizuju, neće biti takve tražnje za maskama. Dakle, ono što je tokom pandemije pokrenuto iz nužde, po mom mišljenju, nema veliku verovatnoću da preživi u normalnim uslovima", objašnjava Madžar za Al Jazeeru.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović ne isključuje mogućnost da se krene u realizaciju koncepta "samodovoljnosti", ali je ne smatra previše verovatnom.
"Na žalost, današnji ekonomski sistem je tako postavljen da se proizvodni kapaciteti stvaraju makar za regionalni ili kontinentalni, ako ne i za globalni nivo. Ni jedna strana investicija u Srbiji nije ostvarena sa namerom da se snabdeva tržište Srbije, već makar ceo region bivše SFRJ plus susedne zemlje. Tu se radi o korišćenju 'ekonomije obima' u cilju snižavanja fiksnih troškova proizvodnje kako bi se postigla cenovna konkurentnost i zadobio dominantan položaj na nekom tržištu. Otuda od početka ovog veka toliki broj 'merdžera i akvizicija' gde se ili jaki i veliki udružuju kako bi bili još dominantniji po sistemu 'veća riba guta manju'. Dakle, razvoj domaćih kapaciteta u cilju podmirivanja sopstvenih potreba domaćeg tržišta nije poželjan, jer bi takvi kapaciteti imali izuzetno visoke troškove i bili bi nekonkurentni ili nedovoljno iskorišćeni", smatra Filipović.
I njegov kolega na fakultetu, profesor Dejan Šoškić, nekadašnji guverner Narodne banke Srbije, kaže za Al Jazeeru da je danas teško u kratkom roku obnoviti zatvorenije privrede.
"Izgubljeni su mnogi kapaciteti i kompetencije i mehanizmi zaštite domaće privrede su bitno smanjeni", navodi on.
Pandemija je na par primera pokazala i osetljivost stranog kapitala na vanredne okolnosti. Tako je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, prema pisanju lokalnih medija, javnost obavestio o pismu koje je dobio od južnokorejske kompanije "Jura", u kome ga moli da posreduje povratku radnika u izolaciji, navodeći da je trenutna situacija neodrživa i da može da dođe do gašenja postrojenja i prebacivanja istog u neku od okolnih zemalja. Još neke strane kompanije, koje su kao i "Jura", dobile značajne subvencije po svakom zaposlenom od države, sada otpuštaju radnike. Takvi primeri ponovo otvaraju pitanje da li bi Srbija trebalo da menja dosadašnju ekonomsku strategiju i da se umesto davanja velikih podsticaja stranim kompanijama, okrene podsticanju domaćih investicija.
Profesor Šoškić kaže da je oduvek bilo pogrešno i nerealno misliti da će samo strani kapital moći da razvije Srbiju.
"Strani kapital može da doprinese tom procesu, ali je ključno razvijati institucije i obrazovanje i zdravstvo da domaće investicije rastu i da kvaltetno obrazovani i kompetentni ljudi ostaju u zemlji, profesionalno napreduju i razvijaju svoje kompanije i sredinu u kojoj žive. Dakle, uslov za privredni razvoj leži u dobro organizovanoj državi, sa jakim nezavisnim institucijama koje neprikosnoveno i efikasno štite ugovor, svojinu i fer uslove na tržištu. Bez toga nema uspeha", smatra Šoškić.
"Davanje subvencija stranim investitorima da dođu u Srbiju i otvore svoju proizvodnju je pogrešno i zapravo znači priznanje da naš privredni sistem nije adekvatan za poslovanje i često se svodi na to da se otvaraju pogoni koji zapošljavaju releativno nekvalifikovanu radnu snagu i plaćaju je ispod svake mere radnog dostojanstva", dodaje Šoškić.
Tekst u celini čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Novopazarac namerno kolima udario starijeg sugrađanina
03.11.2026.•
0
S. H. (22) iz Novog Pazara uhapšen je zbog pokušaja ubistva.
Dimitrijević: I ako se utvrdi da je bilo kupovine glasova - Zukorlićeva lista zadržava mandat
03.11.2026.•
1
Ukoliko se utvrdi da je došlo do kupovine glasova za listu "Usame Zukotlić (SPP) - Pokret za ujedinjenje" na biračkim mestima u Aleksincu, ta lista će svakako imati poslanika u parlamentu i neće se ponoviti glasanje.
Blace bez vode, proglašena vanredna situacija
03.11.2026.•
0
Nivo vode u akumulacionom jezeru "Pridvorica", iz kog se snabdeva veći deo Blaca i okolnih sela, na istorijskom je minimumu, a zbog nestašice vode u akumulaciji na delu opštine Blace proglašena je vanredna situacija.
Marku Kričku i Bošku Sekuloviću određeno do mesec dana pritvora
03.11.2026.•
9
Viši sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana načelniku Uprave kriminalističke policije Marku Kričku i načelniku Službe za suzbijanje kriminala Bošku Sekuloviću.
Odložena konferencija američkih konzervativaca u Beogradu, nepoznato da li će Vučić i dalje biti govornik
03.11.2026.•
0
Otvaranje ogranka američke Konferencije konzervativne političke akcije (CPAC) na Balkanu, koje je bilo zakazano za 18. novembar u Beogradu, biće pomereno za sledeću godinu.
Studenti o Vučićevom pomilovanju vozača koji je teško povredio studentkinju: "Neprihvatljivo"
03.11.2026.•
4
Studenti u blokadi ocenili su da je odluka bivšeg predsednika Aleksandra Vučića da pomiluje vozača optuženog za pokušaj teškog ubistva njihove koleginice Sonje Ponjavić neprihvatljiva.
Bivša predsednica Vrhovnog suda: Ako nije poštovana procedura, Vučićeva pomilovanja nezakonita i nevažeća
03.11.2026.•
4
Bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero izjavila je da ukoliko procedura nije poštovana, pravni akt ne može da proizvodi dejstvo, jer je donet u proceduri koja nije legalna.
Profesor Kuzmanović: Kaznićemo svako uništavanje dokaza, tragovi novca se mogu pratiti
03.11.2026.•
1
Nakon izbora potvrđena je bojazan da će doći do uništavanja dokaza, ali su preduzete sve mere da se to spreči.
Komisija Vrhovnog tužilaštva preuzela predmet o postupanju Krička prema studentima
02.11.2026.•
2
Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković kaže da je Komisija za kontrolu rada svih tužilaštava preuzela nekoliko predmeta Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu koji su "od izuzetnog interesa za javnost".
Šta se sve dogodilo u prvoj nedelji Vučićevog pada: Hapšenja, ostavke, preletanja
02.11.2026.•
11
Prošlo je nedelju dana od kako je Srpska napredna stranka izgubila većinu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Smena vlasti u korist Studentske liste pokrenula je niz događaja, čak i pre konstituisanja Parlamenta.
Slučaj "garaža Vlade": Tužilaštvo snimke kamera tražilo sedam dana od događaja, MUP tvrdi da su obrisani
02.11.2026.•
8
U postupku protiv Marka Krička i drugih pripadnika JZO, koje su studenti optužili za fizičko i psihičko maltretiranje u garaži Vlade Srbije, MUP je saopštio da snimci nadzornih kamera iz te noći ne postoje.
Studentkinja Nikolina Sinđelić više od godinu dana nije saslušana po prijavi protiv Marka Kričaka
02.11.2026.•
2
Studentkinja Nikolina Sinđelić izjavila je da više od godinu dana nije saslušana po krivičnoj prijavi koju je podnela protiv nekadašnjeg načelnika Jedinice za obezbeđivanje određenih ličnosti i objekata Marka Kričaka.
Savo Manojlović: Ispitati zašto su informacije o pomilovanjima postale javne tek nakon izbora
02.11.2026.•
2
Lider pokreta Kreni-promeni Savo Manojlović ocenio je da bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić snosi punu političku odgovornost za odluke koje je doneo o pomilovanju.
Među pomilovanima optuženi za gaženje studentkinje: Njen otac kaže da je van sebe od šoka
02.11.2026.•
8
Ratko Ponjavić, otac studentkinje Sonje koja je povređena u Beogradu tokom studentske blokade kada je na nju naleteo automobil, kaže da ga je u šoku zbog vesti o tome da je vozač Marko Pavlović pomilovan.
Ninić podneo tužbu protiv Orlića: Zaposleni u BIA imali radnu obavezu da skupljaju glasove za SNS
02.11.2026.•
19
Advokat Ivan Ninić saopštio je da je Tužilaštvu za organizovani kriminal danas podneo krivičnu prijavu protiv direktora BIA i rukovodstva te službe u Kragujevcu, Smederevu i Paraćinu.
Komentari 15
Leon
Лука Лабан
@Hm
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar