Dojče vele: Nemački političari decenijama zaobilazili Šumarice, sve do danas
Prvi put jedan nemački vodeći političar odlazi na mesto zločina, piše Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) povodom godišnjice streljana srpskih civila u Kragujevcu.
Foto: 021.rs
Obeležavanju ove godine prisustvovala je i potpredsednica Bundestaga Klaudija Rot.
Kako prenosi Dojče vele, list piše da decenijama u principe nemačke spoljne politike spada da političari, prilikom putovanja u inostranstvo, posete mesta zločina koje su počinili Nemci tokom Drugog svetskog rata. Pad saveznog kancelara Vilija Branta na kolena u Varšavi 1970. najpoznatiji je od tih gestova, ali sledili su i mnogi drugi, dodaje Frankfurter algemajne cajtung.
Podseća se da je nemački predsednik Rihard fon Vajczeker 1987. odao poštu stotinama hiljada žrtava dugogodišnje opsade Lenjingrada, te da su taj grad, kada se opet zvao Sankt Peterburg, posetili i kancelari Helmut Kol (1996) i Gerhard Šreder (2001).
Nemački političari su takve gestove učinili u češkim Lidicama, u francuskom Oraduru, u Grčkoj, Ukrajini, Poljskoj, Belorusiji i Italiji.
"Tamo gde su nekad Nemci ubijali, decenijama kasnije su nemački kancelari, ministri spoljnih poslova ili predsednici podsetili na ta ubistva i zamolili za oprost", piše frankfurtski list.
"Jedna zemlja je pak do sada bila rupa na mapi sećanja: u Srbiji, gde se 1941. između ostalih odigrao masakr u Kragujevcu, komemoracije su do sada održavane bez visokih nemačkih delegacija. Ovog četvrtka se to menja: kao prvi od nemačkih vodećih političara, zelena potpredsednica Bundestaga Klaudija Rot dolazi na komemoraciju žrtava masakra u Kragujevcu", dodaje se u tekstu.
List piše da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić "zapravo nadao da će uspeti da podstakne saveznu kancelarku Angelu Merkel da dođe u tu posetu" i da je "iza zatvorenih vrata nekoliko puta nagovestio da bi njeno učešće u komemoraciji moglo da znači zaokret nemačko-srpskih odnosa".
"No ta želja, koja je barem nezvaničnim i brojnim kanalima prosleđena u Berlin, ostala je neispunjena... Zato dolazi Klaudija Rot. Ona je doduše u Srbiji skoro sasvim nepoznato ime i zastupa politički pravac koji autoritarni šef države nikako ne ceni, ali je ona ipak najviša predstavnica nemačke politike koja je do sada dočekana u Kragujevcu. Inicijativa je izgleda došla od gradonačelnika tog grada i preko predsednika Bundestaga Volfganga Šojblea stigla do Rot", navodi FAZ.
Političarki Zelenih, prema pisanju lista, sećanje na nacističke zločine posebno je važno. Bila je na raznim komemoracijama, recimo na Kritu 2018. godine. U autorskom tekstu za beogradski Blic Rot je u sredu navela da su Balkan i Srbija prečesto igrali tek sporednu ulogu u nemačkoj kulturi sećanja na Drugi svetski rat, te da se Nemačka mora suočiti sa istorijskim faktima sramote i krivice.
"Stvar bi trebalo da čini jednostavnijom to što Srbija, za razliku od recimo Grčke, ne postavlja Nemačkoj zahteve za reparacijama", piše FAZ. "Utoliko je na prvi pogled čudnije što nikada neki kancelar, šef diplomatije ili savezni predsednik nisu stigli do Kragujevca", dodaje se.
U tekstu se objašnjava i da je SR Nemačka otvorila ambasadu u Beogradu 1951, ali da su odnosi prekinuti šest godina kasnije kad je Jugoslavija priznala DDR. Tako je Zapadna Nemačka (samo na Jugoslaviju i Kubu) primenila takozvanu Halštajnovu doktrinu – prekid diplomatskih odnosa sa zemljama koje priznaju Istočnu Nemačku. Zapadnonemački ambasador se vratio u Beograd tek 1968.
"Ali i potom je Kragujevac ostao bolna tačka. Službenici nemačkog Ministarstva spoljnih poslova su čak i pretnjama pokušavali da spreče inostrano prikazivanje jednog jugoslovenskog filma o masakru. Devedesetih je pak Srbija vodila ratove protiv svojih suseda, dok je 1999. nije napao NATO uz nemačko učešće – sve to nisu bili dobri preduslovi za sećanje i pomirenje", dodaje se.
Opširan tekst godišnjici streljanja u Kragujevcu posvetio je danas i Dojče vele na engleskom jeziku.
Pod naslovom "Kada su nacisti ubijali 100 Srba za jednog ubijenog Nemca" DW navodi da je tokom Drugog svetskog rata oko 80.000 ljudi ubijeno kao odmazda za poginule nemačke vojnike i oficire.
U tekstu se ocenjuje da Srbija nema značajnu ulogu u istorijskom sećanju Nemačke na Drugi svetski rat, uprkos činjenici da je od 6. aprila 1941. godine, kada su nacisti napali Kraljevinu Jugoslaviju, do njihovog potpunog povlačenja 1945. godine, stotine hiljada nemačkih vojnika bilo stacionirano u toj balkanskoj zemlji. Navodi se i da zbog velikih razmera počinjeni zločini nikada nisu adekavtno pravno procesuirani. Nekim SS oficirima i nemačkim vojnicima sudjeno je u Beogradu odmah nakon rata, a neki su osudjeni na smrt.
Od nacista koji su vodili invaziju na Jugoslaviju 1941. i sudilo im se u Nirnbergu, nijedan nije proveo više od pet godina iza rešetaka a mnogi su čak otišli nekažnjeni, bez ikakvih posledica za svoje postupke.
"Tokom Drugog svetskog rata širom Jugoslavije ubijeno je milion ljudi, otprilike isto koliko i u Engleskoj, Francuskoj i Italiji zajedno", rekla je istoričarka Mari-Žanin Čalić za DW dodajući da je još toliko ljudi Jugoslavija izgubila zbog izgubljenih trudnoća, iseljavanja, otmica, preseljenja i raseljavanja.
Nijedna nemačka vlada do sada se nije izvinila za četvorogodišnju vladavinu terora, a kamoli ponudila odštetu. Iza toga stoji strah da bi plaćanje u jednom slučaju podstaklo i druge zemlje da traže reparacije, piše DW i dodaje da su tek 1968. jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito i zapadnonemački ministar spoljnih poslova Vili Brant rešili pitanje reparacija dogovorom o dugoročnoj saradnji.
Savezna Republika Nemačka je u to vreme Jugoslaviji odobrila kreditnu liniju vrednu milijardu nemačkih maraka. "To je bilo ispunjenje finansijske obaveze bez moralnog priznanja", rekla je Čalić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Novopazarac namerno kolima udario starijeg sugrađanina
03.11.2026.•
0
S. H. (22) iz Novog Pazara uhapšen je zbog pokušaja ubistva.
Dimitrijević: I ako se utvrdi da je bilo kupovine glasova - Zukorlićeva lista zadržava mandat
03.11.2026.•
1
Ukoliko se utvrdi da je došlo do kupovine glasova za listu "Usame Zukotlić (SPP) - Pokret za ujedinjenje" na biračkim mestima u Aleksincu, ta lista će svakako imati poslanika u parlamentu i neće se ponoviti glasanje.
Blace bez vode, proglašena vanredna situacija
03.11.2026.•
0
Nivo vode u akumulacionom jezeru "Pridvorica", iz kog se snabdeva veći deo Blaca i okolnih sela, na istorijskom je minimumu, a zbog nestašice vode u akumulaciji na delu opštine Blace proglašena je vanredna situacija.
Marku Kričku i Bošku Sekuloviću određeno do mesec dana pritvora
03.11.2026.•
9
Viši sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana načelniku Uprave kriminalističke policije Marku Kričku i načelniku Službe za suzbijanje kriminala Bošku Sekuloviću.
Odložena konferencija američkih konzervativaca u Beogradu, nepoznato da li će Vučić i dalje biti govornik
03.11.2026.•
0
Otvaranje ogranka američke Konferencije konzervativne političke akcije (CPAC) na Balkanu, koje je bilo zakazano za 18. novembar u Beogradu, biće pomereno za sledeću godinu.
Studenti o Vučićevom pomilovanju vozača koji je teško povredio studentkinju: "Neprihvatljivo"
03.11.2026.•
4
Studenti u blokadi ocenili su da je odluka bivšeg predsednika Aleksandra Vučića da pomiluje vozača optuženog za pokušaj teškog ubistva njihove koleginice Sonje Ponjavić neprihvatljiva.
Bivša predsednica Vrhovnog suda: Ako nije poštovana procedura, Vučićeva pomilovanja nezakonita i nevažeća
03.11.2026.•
4
Bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero izjavila je da ukoliko procedura nije poštovana, pravni akt ne može da proizvodi dejstvo, jer je donet u proceduri koja nije legalna.
Profesor Kuzmanović: Kaznićemo svako uništavanje dokaza, tragovi novca se mogu pratiti
03.11.2026.•
1
Nakon izbora potvrđena je bojazan da će doći do uništavanja dokaza, ali su preduzete sve mere da se to spreči.
Komisija Vrhovnog tužilaštva preuzela predmet o postupanju Krička prema studentima
02.11.2026.•
2
Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković kaže da je Komisija za kontrolu rada svih tužilaštava preuzela nekoliko predmeta Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu koji su "od izuzetnog interesa za javnost".
Šta se sve dogodilo u prvoj nedelji Vučićevog pada: Hapšenja, ostavke, preletanja
02.11.2026.•
11
Prošlo je nedelju dana od kako je Srpska napredna stranka izgubila većinu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Smena vlasti u korist Studentske liste pokrenula je niz događaja, čak i pre konstituisanja Parlamenta.
Slučaj "garaža Vlade": Tužilaštvo snimke kamera tražilo sedam dana od događaja, MUP tvrdi da su obrisani
02.11.2026.•
8
U postupku protiv Marka Krička i drugih pripadnika JZO, koje su studenti optužili za fizičko i psihičko maltretiranje u garaži Vlade Srbije, MUP je saopštio da snimci nadzornih kamera iz te noći ne postoje.
Studentkinja Nikolina Sinđelić više od godinu dana nije saslušana po prijavi protiv Marka Kričaka
02.11.2026.•
2
Studentkinja Nikolina Sinđelić izjavila je da više od godinu dana nije saslušana po krivičnoj prijavi koju je podnela protiv nekadašnjeg načelnika Jedinice za obezbeđivanje određenih ličnosti i objekata Marka Kričaka.
Savo Manojlović: Ispitati zašto su informacije o pomilovanjima postale javne tek nakon izbora
02.11.2026.•
2
Lider pokreta Kreni-promeni Savo Manojlović ocenio je da bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić snosi punu političku odgovornost za odluke koje je doneo o pomilovanju.
Među pomilovanima optuženi za gaženje studentkinje: Njen otac kaže da je van sebe od šoka
02.11.2026.•
8
Ratko Ponjavić, otac studentkinje Sonje koja je povređena u Beogradu tokom studentske blokade kada je na nju naleteo automobil, kaže da ga je u šoku zbog vesti o tome da je vozač Marko Pavlović pomilovan.
Ninić podneo tužbu protiv Orlića: Zaposleni u BIA imali radnu obavezu da skupljaju glasove za SNS
02.11.2026.•
19
Advokat Ivan Ninić saopštio je da je Tužilaštvu za organizovani kriminal danas podneo krivičnu prijavu protiv direktora BIA i rukovodstva te službe u Kragujevcu, Smederevu i Paraćinu.
Komentari 1
ljiki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar