Ne stišava se energetska kriza u Evropi, cena gasa divlja, a zima tek počela - slede li restrikcije?

Autor: Tanjug

Info

23.12.2021.

07:35

Cena gasa na evropskom tržištu juče je bila u blagom padu u odnosu na siloviti skok poslednjih dana, kada je oboren rekord u vrednosti ovog energenta, sa pragom iznad 2.000 dolara.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Ne stišava se energetska kriza u Evropi, cena gasa divlja, a zima tek počela - slede li restrikcije?

Foto: Pixabay

To, međutim, nije velika uteha za energetski sektor, jer se kriza ne stišava, a čini da se Evropljani više nego ikad strepe od jake zime. I računi za struju su porasli, jer strah od nestašice gasa povećava cenu električne energije širom kontinenta, a nagoveštavaju se i moguće restrikcije.

Sve zemlje, osim Poljske i nekih skandinavskih zemalja, struju će plaćati više od 300 evra po megavat satu (MVh) za narednu nedelju, dok će Francusku i Švajcarsku koštati i više od gotovo 400 evra po MVh. Brojni faktori su uticali na rasplamsavanje energetske krize, a analitičari kažu da je došlo do spoja više negativnih faktora - od problema sa snabdevanjem gasom iz Rusije, preko kvarova u nuklearnim elektranama u Francuskoj, na čiju struju se oslanja veliki deo Evrope, pa do slabih vetrova što je povećalo oslanjanje na energiju prirodnog gasa.

Na kraju svega toga usledio je oštar pad temperature, koji je zadao glavobolju vlastima širom Evrope, jer smišljaju kako da očuvaju energetsku stabilnost i izbegnu restrikcije.

Mediji navode da se Nemačka previše oslonila na Severni tok 2, što je posle suspenzije gasovoda nju i druge evropske zemlje stavilo u tesnu poziciju pred zimsku sezonu. Francuska je zaustavila rad 14 od svojih 56 reaktora. Na Francusku se u Evropi tradicionalno računa kao na izvoznika struje, ali toj zemlji sada treba ozbiljan uvoz za pokrivanje domaće tražnje. Evropski analitičari ocenjuju da na Starom kontinentu može da dođe do čestih nestanaka struje, takozvanog blekauta.

Profesor u penziji i bivši dekan Elektrotehničkog fakulteta Branko Kovačević ističe da je situacija ozbiljna i da bi i Evropa i Srbija trebalo iz nje da nauče svoje lekcije za ubuduće, da ne bi ponavljale greške.

"U Evropi se vodi novi hladni rat i u svemu ovom ima mnogo politike, jer Evropa zavisi od ruskog gasa. Došlo je do poklapanja više loših okolnosti, koje su doprinele ovoj krizi. To je i dokaz da sunce i vetar ne mogu da zamene bazične izvore energije - naftu, gas, ugalj, uran i hirdopotencijale. Vetar i sunce nisu rešenje", smatra Kovačević.

On napominje da čovek ne može protiv prirodnih zakona i podseća na reči Đorđa Stanojevića da se mašina koja se ne vrti ceo dan ne isplati.

Obnovljivi izvori energije i dalje slabo zastupljeni

Profesor Fakulteta za bezbednost Petar Stanojević je izjavio da svetske potrebe za energijom rastu po stopi od 1,6 procenata godišnje i upozorio da je posledica Pariskog sporazuma da su investicije u nova nalazišta nafte i gasa opale za 40 do 50 procenata, a u zapadnoj Africi za 75 odsto, što u budućnosti može dovesti do rasta cena zbog smanjene ponude, te do stalnog rasta tražnje za ovim energentom.

Napomenuo je da se, prema prognozama zemalja proizvođača nafte, može očekivati da udeo uglja u proizvodnji energije opada, ali sumnja da će se smanjivati udeo nafte i gasa u strukturi energetskih izvora.

"Uprkos porastu obnovljivih izvora energije nafta i ugalj zadovoljavaju 60,2 procenta svetskih potreba za energijom, a kada se tom miksu doda i gas, udeo fosilnih goriva raste na 84,2 odsto. Obnovljivi izvori energije su 2019. godine porasli za 41 procenat, ali oni i dalje čine samo 11,4 procenta svetskih izvora primarne energije", naveo je Stanojević na onlajn predavanju "Aktuelni trenutak u energetici Evrope i moguća očekivanja u budućnosti" u organizaciji Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

On je naveo podatke prema kojima se u Kini beleži najveći rast tražnje za energijom iz obnovljivih izvora, ali je istovremeno i proizvodnja uglja povećana za 1,5 odsto. Stanojević je upozorio na to da je prethodnih godina bilo više pokušaja dogovora o smanjenju emisije gasova poput Pariskog sporazuma i Kjoto protokola, ali je primetio da se mere i ciljevi nisu uvek poklapali, kao i da je politika uvek imala veliki uticaj na ove dogovore i njihove rezultate.

Stanojević je upozorio da uprkos zahuktavanju kapmanje za prelazak na čistije izvore energije, još nema tehnološke alternative za avio-saobraćaj, brodski transport, teški kopneni saobraćaj, te zamene za asfalt, plastiku, maziva, neke farmaceutske i tekstilne proizvode i azotna đubriva.

Kakva je situacija u Srbiji?

Profesor Elketrotehničkog fakulteta i predsednik Saveza energetičara Nikola Rajaković ipak smatra da ima razloga za optimizam i da će i u slučaju jače zime evropski energetski sistemi uspeti da prevaziđu krizu.

"U Francuskoj su kasnili sa remontom nuklearnih elektrana i sada ih to skupo košta. Taj udar je značajno pogodio i Evropu, jer je Francuska izvoznik struje. Ljudi sa ozbiljnim iskustvom rade u tim sistemima i smatram da će uspeti da izbegnu restrikcije i da obezbede dovoljno energije za sve. Cene su enormne i gotovo da se može reći da divljaju. I gas i megavat sat su otišli nebu pod oblake", kaže Rajaković.

Porfesor napominje da bi svako ko bi pre dve godine rekao da je ovakva situacija u Evropi moguća bio smatran neznalicom, jer je ovakav sled događaja bio nezamisliv.

"Imali smo relativno stabilan period, a usledio je tektonski poremećaj. Ozbiljnog sam uverenja da ipak neće biti prekida u snabdevanju strujom, a naročito u Srbiji. Verovatnoća za to je minimalna. Hidro-elektrane rade sasvim dobro i do problema bismo mogli doći kada bi na primer na tri nedelje nastupila velika suša, a to je mala verovatnoća. Mislim da možemo biti mirni", smatra Rajaković.

Uslov da tako i ostane je, naravno, da se ne ponovi situacija koja je pre desetak dana dovela do prekida proizvodnje u TE "Nikola Tesla" u Obrenovcu, kada je sistem blokiran zbog loženja uglja niskog kvlaiteta i problema sa mazutom. Nadležni su u izjavama medijima prethodnih dana isticali da nema razloga za brigu i da neće biti restrikcija struje.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

GAS

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

Djuri

23.12.2021 • 10:14

Bas

Tako nekako,hladni rat,samo se pojedinci enormno bogate ,posto je sve privatizovano energija.Tako da taj hladni rat udara drzave i narode i njihove ekonomije u korist prebogatih.Putin trlja rukice.Govorio sam da cemo mi placati debelu cenu ekologije a ekipa koja je odgovorna za vecinu zagadjenja se bogati,a nama se namece krivica,Za pocetak bi bilo dobro da se izvori energije stave pod drzavne kontrole.Od toga zavisi ekonomija i dobrobit,tek posle toga bi se moglo pricati o ekoloskim resenjima.

15 12 +3
EvoOvako

23.12.2021 • 09:52

EU/EEA

Bi trebali da ekonomsku saradnju usmere ka istoku i da se, generalno, okrenu ka Rusiji, umesto pre SAD. Time bi se mnogi problemi izbegli, baš kao i mnogi ratovi.

20 13 +7
igor_t

23.12.2021 • 09:11

Slaba je nesto analiza.
Francuzi kasne sa remontom elektrana, kao do sada nisu radile ili bile remontovane, a cene skacu iz kog tacno razloga? Osim mozda da drzave izvoznice energije pokusaju da zarade vise para i nadoknade gubitke u zadnje 2 godine, znamo svi zasto.

A zasto je odjednm kod nas problem sa energijom?
Da li Srbija uvozi struju i u kojim kolicinama?

Osim ovih problema sa ugljem, nista drugo nije menjano na trzistu energije Srbije, osim ako toliko zavisimo od uvoza, da nas sve ovo pogadja.

13 13 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.