Zelenašenje pre bilo na reč i pretnju, evo kako danas funkcioniše i koja je "stara srpska boljka"
Ciljna grupa zelenaša su oni koji su u nevolji i to je svima poznato. Međutim, kada jednom uzmete novac od njih, ucene ne prestaju.
Foto: Pixabay
Iako taj novac u početku biva sredstvo za rešavanje problema, nakon toga zapravo postaje vaš najveći problem jer ono zbog čega ste im se javili sada je benigno. Koliko se ova vrsta ilegalnog biznisa proširila u Srbiji, svedoči činjenica da savremeni zelenaši svoje pozajmice više ne štite mišićima već ugovorima, kažu sagovornici Euronews Srbija.
Da ovakvih priča ima dosta, najviše u rubrikama crne hronike, dokaz je i vest da su Kragujevčani M. M. (40) i njegova vanbračna supruga J. Đ. (31) nedavno uhapšeni zbog sumnje da su od dužnika, koristeći lažne ugovore o zajmu, oduzeli 30 stanova, kuća, poslovnih prostora, kao i građevinsko zemljište u vrednosti od više od 45 miliona dinara.
Mediji su tada preneli da su njih dvoje navodno imali razrađen model po kojem su varali građane i da su to su činili godinama. Zapravo, oni su svojim dužnicima izdavali blanko priznanice i na njih upisivali proizvoljne iznose, a pored toga M.M. je imao i svoju advokatsku kancelariju iako nije pravnik.
Zelenaši imaju razrađen sistem manipulacije, ističe Milan Stefanović iz organizacije "Protekta" iz Niša koja upravo pomaže ljudima da se izvuku iz "čeljusti" zelenaša.
"Zelenaši nekom pozajme novac u iznosu od 1.000 evra, ali na primer od dužnika traže da potpiše ugovor od 10.000 evra. Ukoliko oni ne vrate taj novac u određenom periodu onda, na primer automobil, prelazi u njihovo vlasništvo jer je on zadužen u ugovoru kao zamena", objašnjava Stefanović.
On dodaje da, ukoliko im je cilj da dođu do nepokretne imovine, ne prezaju da ga i ostvare.
"I pored toga što vi uspete da prikupite tu veću količinu novca i ipak rešite da im je vratite, oni često pronalaze način da ne dođete do njih. U početku se ne javljaju na telefon, vi to shvatate olako, međutim kamata raste iz dana u dan i sve je viša i viša. Tako za par meseci dug od 1.000 evra poraste na 5.000", objašnjava Stefanović.
Kaže da zelenaši na početku sa žrtvom ostvaruju jako prisan odnos, koji je pun poverenja, a onda on naknadno eskalira do tih razmera da može da uništi život, brak i porodicu.
"U početku imaju drugarski odnos sa žrtvom. Oni su tu da vam reše problem koji imate, da vam pomognu. Kasnije postaju vaš glavni problem, toliko veliki da zaboravljate na onaj zbog kog ste im se zapravo javili", kaže Stefanović.
Kako navodi, ranijih godina, pre svega devedestih, način pozajmiljivanja novca je bio na "reč i pretnju". Sada je to uglavnom obezbeđeno ugovorima koji se overevaju kod notara, a taj ugovor obično sačini zelenaš koji tačno zna kako on treba da izgleda kako bi prošao pravnu proceduru.
Stefanović objašnjava da se u tim ugovorima ne navodi kamata, jer bi to zapravo bio prvi signal na zelenašenje.
"Po zakonu, svako može da vam pozajmi novac. Međutim, kamate koje su velike otkrivaju da li je reč o zelenašenju. Zbog toga oni to ne navode u ugovorima. Takođe, ne navode pravu cifru koju su vam pozajmili, već nešto veći iznos. Na primer, umesto 1.000 evra koliko su vam pozajmili, navode 10.000 evra. Ljudi to potpisuju jer su pritisnuti nekim problemom i često u tim trenucima nisu pri sebi. Nažalost, ukoliko to potišete kod notara, onda se na sudu vodi da ste vi bili svesni svega. Ima i ona 'stara srpska boljka', a to je da ljudi ne čitaju ugovore u potpunosti ili ih jednostavno i ne razumeju", objašnjava Stefanović i dodaje da se često dešava da ljudi potpisuju i blanko priznanice i predaju ih zelenašima jer su oni to tražili od njih.
Ovu praksu za Euronews Srbija potvrđuje i Nebojša Petković, penzionisani šef Odseka za suzbijanje opšteg kriminaliteta u Policijskoj upravi u Nišu.
"Od fizičkog nasilja nad žrtvama od strane zelenaša, koje je bilo prisutno devedesetih, došli smo do toga da oni svoja finansijska ulaganja ne štite mišićima, već ugovorima. To je proisteklo nakon krize devedesetih godina kada je uspostavljen bankarski sistem, a i policija je uspevala da dođe do njih. Sada ljudi ne ostaju samo bez novca, nego i celokupne imovine. Zelenašenje je više od krivičnog dela, kroz svoju dugogodišnju praksu uočio sam da je to stil života", kaže Petković.
Dve vrste zelenaša
Zanimljivo je i to kako se u javnosti doživljava zelenaš - oni obično ne izgledaju kao neko ko bi mogao nekome da učini nešto loše, naprotiv. Stefanović kaže da nisu svi zelenaši iz kriminalnog miljea i u sukobu sa zakonom. On objašnjava da su to često i ljudi koji samo žele da dođu do lake zarade i da unaprede svoj materijalni status.
"Uglavnom su to ljudi koji sačinjavaju ugovore kod notara kako bi se osigurali. Kasnije oni preko sudova pokušavaju da dođu do cilja. Često koriste to što ljudi nisu ekonomski i pravno pismeni", kaže Stefanović.
On tvrdi i da se često u lokalnim medijima mogu videti reklame u kojima se navodi da određena lica pozajmljuju novac, kao i da često ostavljaju svoj broj telefona.
"To znači da oni nemaju strah da će biti uhvaćeni i da će biti dokazano čime se bave. Zbog toga je oprez neophodan", kaže on.
Što se druge vrste tiče, Stefanović za nju kaže da ona dosta duže postoji u Srbiji, i da se njihov način rada nije promenio od devedesetih.
"Tu je reč o kriminalcima koji su poznati i građanima, i zakonu. Njima često ugovori i nisu potrebni, jer onaj koji se zadužuje kod njih obično zna sa kim ima posla", dodaje on.
Ko pozajmljuje novac?
Stefanović objašnjava da je njihova praksa pokazala da postoje tri vrste ljudi koji su spremni da novac pozajme od zelenaša: oni koji su socijalno ugroženi, zavisnici od kocke i biznismeni.
"Ljudi koji su sociljano ugroženi su često žrtve. Imali smo slučaj žene iz Leskovca koja je pozajmila novac kako bi platila struju. Na kraju je ostala upravo bez tog stana zbog kog se zadužila kod zelenaša", kaže Stefanović.
Što se kockara tiče, on objašnjava da su oni zapravo najspremniji da se zaduže kod zelenaša, ali i da su laka meta.
"Zelenaši čak i znaju da ukoliko im je potreban 'novi klijent', mogu lako da ga nađu u nekoj od kladionica ili kockarnica. Ne čudi ni to da oni imaju i razrađen posao sa njihovim vlasnicima. S druge strane, biznismeni im se uglavnom sami javljaju jer im je novac preko potreban da završe neki posao. Naše iskustvo se pokazalo da su od njih preduzimači najspremniji da im se jave i zatraže novac", rekao je Stefanović.
Istraživanje "Udružena i osnažena zajednica protiv zelenašenja" koje je prošle godine sprovela Protekta pokazuje da 82,7 odsto ispitanika smatra da je zelenašenje kod nas zastupljeno, od čega 40 odsto misli da je ta pojava prisutna u velikoj meri. Međutim, Stefanović kaže da se mali broj njih odluči da prijavi zelenaše, kao i da se za većinu slučajeva čuje iz medija, posebno u rubrikama crne hronike.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
AMSS: Automobili na granicama čekaju do 40 minuta
10.08.2026.•
0
Automobili na graničnim prelazima čekaju do 40 minuta, dok su dvočasovna zadržavanja za kamione zabeležena samo na izlazu prelaza Sremska Račaka ka BIH, saopštio je popodne Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Srpska lista se protivi povlačenju KFOR-a sa mosta na Ibru, traže sastanak sa komandantom
10.08.2026.•
0
Stranka Srpska lista izrazila je danas protivljenje povlačenju ili bilo kakvom smanjenju prisustva pripadnika KFOR-a na glavnom gradskom mostu na Ibru, između Severne i Južne Mitrovice.
Advokati Veselina Milića podneli krivične prijave protiv NN lica iz MUP-a
10.08.2026.•
2
Advokatska kancelarija Vasiljević legal, koja u slučaju "Senjak" zastupa nekadašnjeg šefa beogradske policije Veselina Milića, podnela je danas krivičnu prijavu protiv NN službenika Ministarstva unutrašnjih poslova.
Blok A2 u Kostolcu van pogona i ne proizvodi struju zbog havarije nakon požara
10.08.2026.•
1
Elektroprivreda Srbije (EPS) pokrenula je pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva za isporuku i ugradnju jednog regenerativnog zagrejača vazduha.
Er Srbija uvodi letove iz Niša za Beč i Maltu
10.08.2026.•
4
Er Srbija saopštila je da će od 25. oktobra uspostaviti dva nova direktna leta iz Niša, jedan do Beča, a drugi do Malte.
VJT ponovo o Vladimir Cvijanu: Za svaku smrt koja nije prirodna se koristi termin "nasilna"
10.08.2026.•
1
Više javno tužilaštvo u Beogradu ponovo je reagovalo na tvrdnje grupe advokata u vezi sa smrću Vladimira Cvijana.
Miletić: Problemi u zdravstvu nisu vezani za jedan grad, svugde su u Srbiji
10.08.2026.•
0
Poslanica Nove Demokratske stranke Srbije Slađana Miletić upozorila je da problemi u zdravstvu nisu problem jednog grada, već tog celokupnog sektora u Srbiji.
RZS objavio vrednost građevinskih radova: U Vojvodini manja za dva odsto
10.08.2026.•
0
Prema Republičkom zavodu za statistiku, vrednost građevinskih radova u drugom kvartalu ove godine veća je za 20,6 odsto u tekućim cenama u odnosu na isti period prošle godine.
"Utisak nedelje" prelazi na N1 sa Nove
10.08.2026.•
0
Emisija "Utisak nedelje" Olje Bećkoviće emitovaće se od 20. septembra na N1 televiziji, umesto na Novoj.
Tokom MUP-ove pojačane kontrole otkriveno gotovo 44.000 prekršaja u nedelju dana
10.08.2026.•
1
Tokom sedmodnevne akcije pojačane kontrole saobraćaja otkriveno je više od 43.800 prekršaja prekoračenja brzine od kojih je 5.267 otkriveno i sankcionisano u zonama pešačkih prelaza.
Vučić: Srazmerno veličini, Srbija jedan od giganata u Evropi po helikopterima za gašenje požara
10.08.2026.•
20
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je, srazmerno veličini, Srbija jedan od "giganata" u Evropi po helikopterskim kapacitetima za gašenje požara.
Izmene zakona "Svoj na svome" stigle u Skupštinu: Ovo su novine za vlasnike nekretnina
10.08.2026.•
9
Vlada Srbije uputila je u skupštinsku proceduru Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, poznatom po nadimku "Svoj na svome".
VIDEO Orban u Guči: "Pije rakiju, zanimljivije je u čijem je društvu"
10.08.2026.•
5
Bivši premijer Mađarske Viktor Orban nakon što je, bar za sada, napustio politiku, odlučio je da se posveti potpuno drugačijim prioritetima, a jedan od njih je i festival trube u Guči.
Profesor Radonjić: Ko želi promenu sistema, da podrži studentsku listu
10.08.2026.•
9
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić izjavio je ključ za one koji stvarno žele promenu režima je da podrže studentsku listu.
Prva reakcija sa Kosova nakon Vučićeve izjave o promeni toka Ibra
10.08.2026.•
38
Stigla je prva zvanična reakcija iz Prištine na najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića o mogućnosti promene toka Ibra.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - laganica
10.08.2026.•
10
Novi ciklus pitanja u 021.rs dnevnom kviz je pred vama.
Ponoš o poseti Zelenskog: Svaki put kad Vučić dobije, Srbija gubi
10.08.2026.•
14
Lider stranke Srbija centar (SRCE) Zdravko Ponoš smatra da će Srbija od posete predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog "dobiti jednog veliko ništa".
Komentari 20
Zacin C
Mrzim i ja te krvopije ali inflacija 4-5% u proseku i to narednih 30 godina i eto onda velike kamate koje banke uzimaju, prosto hoće zaradu.
100€ u 1999 kada je uveden evro, ima istu vrednost kao danas 179€. dakle na 100k bi samo na ime inflacije bilo 79k evra a ostalo je zarada banke.
Jovanka
Koviljka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar