Šta koči dolazak pape u Srbiju?

Autor: Radio slobodna Evropa

Info

21.02.2022.

06:40

Postoji velika želja svih strana da papa poseti Srbiju, ali to nije moguće ostvariti tako brzo, kaže u razgovoru za RSE nadbiskup Beogradske nadbiskupije Katoličke crkve Stanislav Hočevar.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

"Između ostalog, i zbog toga što je izabran novi patrijarh Srpske pravoslavne crkve. On se mora susresti sa svojim kolegama patrijarsima da bi mogao biti uključen jače u čitav svet pravoslavlja i tu dati svoj veći doprinos. Želja je svih da se više radi na tome da se pronađe najbolji trenutak kako bi ta poseta mogla svima da donese korist. Ja sam lično optimista", kaže Hočevar.

U poslednjih nekoliko godina organizovano je više susreta zvaničnika Srbije i Vatikana, a 8. februara održan je sastanak predstavnika parlamentaraca Srbije sa predstavnicima Katoličke crkve.

Susreti zvaničnika Vatikana i Srbije za nadbiskupa Hočevara su razumljivi, s obzirom na to da su diplomatski odnosi dveju zemalja uspostavljeni još 1920. godine, u vreme Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, koja je bila preteča Jugoslavije.

Hočevar kaže da, ukoliko Srbija želi da iskoristi ceo potencijal svojih mogućnosti na evropskom kontinentu, ona nužno mora biti država većeg dijaloga.

"A to znači i dijaloga sa Svetom Stolicom, koja ima najstariju diplomatiju i najviše zastupa univerzalne vrednosti", kaže Hočevar.

Miloš Vulić, doktorant na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i istraživač papske diplomatije u Vatikanu, kaže za RSE da je intenziviranje susreta vatikanskih i srpskih zvaničnika plod diplomatskih aktivnosti dveju država. On podseća da je Vatikan za svog aktuelnog ambasadora u Srbiji postavio monsenjora Lučijana Surijanija, koji je bio visoko rangiran u Državnom sekretarijatu Vatikana.

"To njegovo postavljenje je bila poruka Srbiji na koji način Vatikan gleda na srpsku politiku i Srpsku pravoslavnu crkvu", kaže Vulić.

Vatikan je jedna od evropskih država koja nije priznala nezavisnost Kosova, čiju nezavisnost ne priznaje ni zvanični Beograd. Stav Vatikana je da rešenje u odnosima Beograda i Prištine treba da bude definisano u dijalogu koje dve strane vode uz posredovanje Evropske unije.

Međutim, između Svete Stolice i zvaničnog Beograda postoji istorijsko-politički jaz, u vezi sa odnosom Vatikana i katoličkog klera prema takozvanoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH), kvislinškoj tvorevini koja je tokom Drugog svetskog rata sistematski ubijala i proganjala Srbe, Jevreje i Rome.

Bivši poglavar SPC Irinej je još 2012. godine izjavio da papin put do Srbije vodi preko Jasenovca, ustaškog logora u kojem je, prema istoriografskim podacima, ubijeno oko 90.000 ljudi, mahom srpske nacionalnosti.

"Možda bi izvinjenje Katoličke crkve za zločin u Jasenovcu bio gest koji bi ulio nadu da se tako nešto više nikad neće ponoviti", rekao je tadašnji patrijarh za nedeljnik NIN.

Taj stav Irinej je ponovio i 2016. godine, u intervjuu za agenciju Beta.

S druge strane, ambasador Vatikana u Srbiji Lučijano Surijani je u intervjuu za "Politiku" juna 2020. godine izjavio da je papa Franja "u više prilika pokazao svoju naklonost prema patrijarhu Irineju i ovoj zemlji, ne skrivajući svoju želju da je poseti".

"Želeo bih da vreme za papinu posetu, za koje neki smatraju da nije zrelo, što pre sazri", rekao je Surijani.

Još jedna prepreka na papinom putu ka Srbiji je i pokušaj Katoličke crkve da proglasi za sveca Alojzija Stepinca, zagrebačkog nadbiskupa tokom Drugog svetskog rata, koji je posle rata osuđen na 16 godina kućnog pritvora zbog političke saradnje s nacističkim okupatorom i ustašama, prisilnog prevođenja pravoslavaca na katolicizam, i pomaganja ustaškoj emigraciji da se vrati u Jugoslaviju i oružano bori protiv novih vlasti.

Za SPC je sporna ideja o Stepinčevoj kanonizaciji zbog toga što se nije značajnije usprotivio politici NDH.

Uprkos istorijskim okolnostima koje opterećuju odnose Srbije i Vatikana, Miloš Vulić naglašava da je Sveta Stolica povukla nekoliko pozitivnih poteza koji se mogu tumačiti kao znak dobre volje da se zatvore sporna pitanja. Vulić podseća da je papa Franja inicirao formiranje katoličke i pravoslavne komisije kako bi se ispitala uloga Alojzija Stepinca u NDH, te da je poglavar Katoličke crkve 2020. otvorio vatikanske arhive.

Mešovita katoličko-pravoslavna komisija formirana je na inicijativu pape Franje 2015. godine. Nakon više sastanaka koji su se odvijali daleko od očiju javnosti, Stepinac ipak nije kanonizovan u sveca.

Opširnije o ovoj temi možete pročitati u tekstu Radija slobodna Evropa na OVOM LINKU.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

PAPA FRANJA

Komentari 59

Hronološki Najpopularniji

Dell boy

22.02.2022 • 20:28

У госте се непозван не иде, колико знам њега нико није звао.

18 3 +15
Koviljka

22.02.2022 • 16:31

Dolazak pape...

A što da nam dođe? Koji jw razlog njegovog mogućeg dolaska! Još i da povede crnog vatikanskog papu pa da svi pevamo! Ne treba nam papa!

14 9 +5
Милан

21.02.2022 • 23:45

Папа прво мора да оде у Јасеновац 700 хиљада пута клекне и исплаче се. После тога опет нема шта да тражи у Србији.

21 11 +10

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.