.jpg "Da li je Srbija sve bliža Evropi i raskidu s Moskvom?")
Za novo istorijsko "ne" potrebno opipljivo evropsko "da"
Generalni sekretar italijanske Demokratske partije i bivši premijer Enriko Leta je izjavio da ukrajinska kriza nameće potrebu da se hitno zemlje u okruženju Unije "ukotve uz evropski brod".
Foto: Pixabay
On je rekao da je rešenje konfederacija 36 zemalja EU, Zapadnog Balkana, Ukrajine, Gruzije i Moldavije.
Leta podvlači da u tome vodeću ulogu mora preuzeti EU, "jer će se inače uvrežiti uverenje da Amerikanci vladaju situacijom, dok je Evropa na repu događaja".
Ponovo su se u političkoj javnosti EU čule i zamisli o "Evropi u više brzina" i nekom pridruženom povlašćenom položaju, ali ne i punom članstvu za Zapadni Balkan.
U nacrtu predloga reformi koji će sutra vođama Evropske unije biti podnesene posle dvogodišnje rasprave Konferencije o budućnosti Evrope se, pored ostalog, traži da se preispita način odlučivanja i glasanja u institucijama EU i kaže da jednoglasnost treba promeniti "kvalifikovanom većinom", posebno kad je u pitanju spoljna i bezbednosna politika Unije, ali se podvlači da saglasnost, mogućnost veta, svih članica EU mora ostati na snazi kad je reč o prijemu novih članica.
To se nadovezuje situaciju osetno povećanih pritisaka na Srbiju da zavede bar delimične sankcije Rusiji.
Politika Evropske unije prema Srbiji je u prelomnom trenutku, ali nema opipljivijeg dokaza da je zaokret na pomolu i cilj EU i SAD da Beograd napravi otklon u odnosu na veze s Rusijom sobom ne nosi i jasnije izglede da se ubrza put ka članstvu Srbije u EU, bitno utiče na rešenje za Kosovo.
Zvaničnici u sedištu EU u Briselu su saglasni s ocenom za neko "novo istorijsko ne" Beograda Moskvi dosad nije otvorilo vrata i nekom opipljivom evropskom "da", jer i srpske vlasti to ne mogu postići prečicom, već moraju da porade na posustalim reformama naročito vladavine prava, pravosuđa, suzbijanja korupcije.
To je predočio i srpski predsednik Aleksandar Vučić posle susreta s nemačkim kancelarom Olofom Šolcom, naglasivši da su Srbiji potrebni "jasni i ostvarljivi ciljevi".
Iz Berlina stižu poruke da se želi brže uključivanje Srbije i Zapadnog Balkana u EU, što je posledica i bojazni Zapada da bi rat u Ukrajini mogao pojačati ruski upliv u regionu.
Zvaničinici u Evropskoj komisiji i Savetu EU u Briselu agenciji Beta nisu želeli da kažu kakve bi to srpske sankcije Rusiji bile dovoljne da se zaključi da je Beograd u prihvatljivoj meri usaglasio svoju politiku sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije i šta bi potom usledilo u interesu Srbije, recimo kako bi Srbija rešila pitanje moguće ruske odluke da prekine isporuke gas srpskom tržištu.
Isto se postavlja pitanje zašto se u Evropskom parlamentu ponavljaju zahtevi da i pet članica EU koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, to učine, kao da će onda to samo po sebi rešiti kosovsko pitanje ili naterati Beograd da prizna samosvojnost Prištine, čija je vlast sada i po oceni Brisela i Vašingtona deo problema, a ne rešenja u zakočenom dijalogu s Beogradom.
I Vašington jasno kaže da se Beogradu preti sankcijama da bi se otklonio upliv Moskve, a sa ciljem da se "poveća stabilnost i ekonomski boljitak regiona", ali se jasno predočava da tu nema prečice na putu u EU, već da, podvlači Karen Donfrid, "postoji mnogo postupaka i reformi koje zemlja koja želi u članstvo, mora da sprovede".
U nemačkom parlamentu je usvojen dokument kojim se vlada Nemačke poziva da predloži preispitivanje pomoći iz pretpristupnih fondova EU kandidatima za članstvo koji izbegavaju da uvedu sankcije Rusiji.
Pročitaj još
U pitanju je oko 200 miliona evra namenske bespovratne pomoći koju EU daje kandidatima za članstvo za reforme političkog i ekonomskog sistema u saglasnosti s odredbama Unije.
Evropska unija je, naglašavaju u Briselu, dosad dala najveću ukupnu pomoć Srbiji od preko četiri milijarde evra, blizu 70 odsto srpske spoljnotrgovinske razmene otpada na EU, evropske kompanije i banke su daleko najveći investitori u srpsku privredu. S druge strane, ruske i kineske investicije i trgovina Srbije s Rusijom i Kinom su neuporedivo skromnije kad se to uporedi s ekonomskom saradnjom i podrškom Unije Srbiji.
Ali se istovremeno prenebregava činjenica da je Srbija još pre mnogo godina jednostrano, praktično potpuno otvorila tržište za robu iz Evropske unije, nadajući se da će to biti dokaz da istinski želi da se približi članstvu.
Prema analizama nemačkog Instituta za međunarodnu politiku i bezbednost i Italijanskog instituta za međunarodne poslove, članice Evropske unije su otvaranjem tržišta na Zapadnom Balkanu ostvarile velike viškove u spoljnoj trgovini.
Tako je procenjeno da je za poslednjih petnaestak godina taj deficit premašio 110 milijari evra.
Države Zapadnog Balkana taj manjak nadoknađuju prihodom od stranih ulaganja, ali još mnogo više uzimanjem kredita na međunarodnom finansijskom tržištu.
Istovremeno, priroda investicija iz članica EU u Srbiju, kao i druge zemlje u regionu, jeste takva da se mahom otvaraju fabrike za sklapanje proizvoda od delova koji su napravljeni u Uniji, a veoma je malo ulaganja u proizvode sa dodatnom višom vrednošću ili razvojne centre za visoku tehnologiju.
Neki evropski zvaničnici su nedavno na jednom skupu u Sofiji predočili da je Evropska unija jizgubila strpljenje za probleme na zapadnom Balkanu, ali da su i neki na zapadnom Balkanu izgubili strpljenje za probleme Evropske unije, što se odražava i u činjenici da prvi put građani Srbije manje podržavaju članstvo u EU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Krediti za mlade: I dalje postoji ozbiljno usko grlo u proceduri
21.12.2025.•
0
Subvencionisani stambeni krediti uz minimalno učešće od jedan odsto do sada su zainteresovali više od 8.000 mladih u Srbiji. Oko 5.000 njih je i konkurisalo za kredit.
Milan Ćulibrk dobitnik nagrade "Aleksandar Tijanić", deo novca uplatiće studentima DUNP-a
21.12.2025.•
0
Uredniku ekonomije u nedeljniku Radar Milanu Ćulibrku danas je uručena nagrada Udruženja novinara Srbije (UNS) za borbenost u novinarskom izražavanju "Aleksandar Tijanić".
FOTO, VIDEO: Okupljeni u Novom Pazaru odali poštu stradalima u padu nadstrešnice u Novom Sadu
21.12.2025.•
4
Studenti u blokadi organizuju danas protest u Novom Pazaru, jer je više od 200 studenata univerziteta u tom gradu izgubilo status studenta, a oko 30 profesora ostalo bez posla.
Da ne bi bilo novih nesreća: Sve zgrade moraju da se pregledaju i održavaju, ali to u Srbiji nije praksa
21.12.2025.•
6
Upotrebni ili životni vek konstrukcija stambenih zgrada je 50 godina, dok je za važne infrastrukturne objekte kao što su mostovi projektovani upotrebni vek 100 godina.
Severna Makedonija zabranila uvoz više od 20 tona kivija iz Srbije
21.12.2025.•
11
Agencija za hranu i veterinarstvo Severne Makedonije objavila je danas da je zabranila uvoz više od 20 tona kivija iz Srbije, jer su u tom voću pronađene larve i insekti.
Ministar Bratina: Evropa će sve blokadere postrojiti u jednu kolonu za izbore
21.12.2025.•
16
Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina ocenio je da će Evropa "sve blokadere postrojiti u jednu kolonu" za nastup na parlamentarnim izborima koji bi trebalo da budu održani 2026. godine.
Ministar Glamočić apelovao na građane: Pijte više mleka i jedite više mlečnih proizvoda
21.12.2025.•
47
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da će, ako cena mleka u Evropi nastavi da pada, a prognoze kažu da će tako biti, Srbija morati da se usklađuje sa evropskim cenama, kako bi ostala konkurentna.
Incident u Kosjeriću: Učestvovali predsednik opštine, njegov sin i još 50 ljudi, oglasio se MUP
21.12.2025.•
3
Ministarstvo unutrašnjih poslova oglasilo se u vezi sa dešavanjima protekle noći u Kosjeriću.
Vučić najavio tužbe protiv svih koji su doveli do toga da se Kušner povuče: Tužiteljka o tome da li ima osnova
21.12.2025.•
40
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je podnošenje krivičnih tužbi protiv svih koji su doprineli povlačenju Džareda Kušnera iz projekta izgradnje hotela na mestu Generalštaba.
Pojačan saobraćaj i duže zadržavanje na granici sa Mađarskom i Hrvatskom
21.12.2025.•
0
Neradni praznični dani u zemljama zapadne Evrope donose pojačan saobraćaj i na auto-putevima u Srbiji, kao i duže zadržavanje na granici sa Mađarskom i Hrvatskom.
Beogradski region sve naseljeniji - sedam puta više od proseka Srbije, a nastaviće da raste
21.12.2025.•
4
Gustina naseljenosti u Beogradskom regionu je sedam puta viša od prosečne gustine naseljenosti u Srbiji.
Poznato devet od deset imena članova specijalne misije Evropskog parlamenta koja stiže u Srbiju
21.12.2025.•
11
Članovi misije Evropskog parlamenta koji će za oko mesec dana doći u Srbiju proceniće stanje demokratije u našoj zemlji.
"Ili oni ili mi": Danas veliki studentski skup u Novom Pazaru
21.12.2025.•
4
Studenti u blokadi organizuju danas, 21. decembra protest u Novom Pazaru pod sloganom "Ili oni ili mi".
Danas počinje zima
21.12.2025.•
0
Zima počinje danas, 21. decembra, u 16.03 časa, objavilo je beogradsko astronomsko društvo "Ruđer Bošković".
Do sada više od 300.000 prijava za upis bespravnih objekata
20.12.2025.•
5
Za upis bespravnih objekata po zakonu "Svoj na svome" stiglo je u 303.896 prijava do 19 časova poslednjeg dana protekle sedmice, objavio je Republički geodetski zavod (RGZ).
Gužva na auto-putu kod Velike Plane, prelazak pedesetak kilometara traje oko dva sata
20.12.2025.•
3
Zbog radova na auto-putu prema Nišu kod Velike Plane i povećanog intenziteta saobraćaja stvaraju se velike gužve.
Kosovo: Uhapšen bivši pripadnik MUP-a Srbije, osumnjičen za pomaganje u otmici
20.12.2025.•
3
Kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja saopštio je da je u Lešku uhapšen bivši pripadnik MUP-a Srbije.
Trka u naoružanju Srbije i Hrvatske: Verbalna rafalna paljba o tome ko ima bolji aranžman za "Rafale"
20.12.2025.•
30
Tokom posete Nišu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, između ostalog, odgovorio na pitanje da li se planiraju nove nabavke naoružanja.
Potpisan memorandum o podršci za projekte nuklearne energije u Srbiji
20.12.2025.•
3
Javno preduzeće "Nuklearni objekti Srbije" i Svetski institut za nuklearnu bezbednost - WINS potpisali su Memorandum o razumevanju kojim se definiše strateška podrška za razvoj nuklearne energije na teritoriji Srbije.
Komentari 9
Primus
@Temerinac
A da Hrvat Tito onda nije rekao Ne, nego da je neki Srbin i to staljinista bio na vlasti... Jugoslavija bi bila isto što i recimo Bugarska - siromašna, zadrta, zatvorena, siva, ružna, jadna država...
Doduše, onda bi se Srbi 90ih godina otreznili i pobegli od Rusa umesto što su obrnuto od svih pobegli ka Rusima.
Da se Srbija nedajbože graniči sa Rusijom, danas bismo bili ili druga Belorusija ili druga Ukrajina.
Ovoj zemlji je mesto na Zapadu.
Temerinac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar