Bez obzira da li uredno izmiruju obaveze: Pojedini građani stavljeni na "crnu listu" banaka

Autor: Biznis.rs

Info

31.05.2022.

11:57

U jeku pandemije korona virusa turistički sektor, ali i druge ugrožene delatnosti poput ugostiteljstva ili transporta, banke su stavile u zonu visokog rizika.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Bez obzira da li uredno izmiruju obaveze: Pojedini građani stavljeni na "crnu listu" banaka

Foto: Pixabay

Biznis.rs piše da su tako zaposleni u ovim privrednim granama često ostajali bez mogućnosti da ostvare pravo na kredit, čekove, dozvoljeni minus i neke druge bankarske proizvode.

Zbog sukoba Rusije i Ukrajine trenutno su "na ledu" kompanije koje posluju sa ovim zemljama, ali i njihovi zaposleni. Banke ih sada posmatraju kao rizične klijente, bez obzira na to da li su do sada bili uredne platiše i na vreme izmirivali sve svoje obaveze.

O tome kakva je politika banaka u Srbiji, da li postoje delatnosti koje su trenutno na "crnoj listi" i ko teško dolazi do kredita za ulaganje, ali i zbog čega ponekad ni zaposleni ne mogu da dobiju dozvoljeni minus, za Biznis.rs govori predsednik Udruženja za zaštitu bankarskih klijenata "Efektiva" Dejan Gavrilović.

"S obzirom na to da banke prate dešavanja i na mikro i na makroekonomskom nivou, prilikom odobravanja kredita vrše procenu kreditne sposobnosti dužnika, bilo da je reč o fizičkom ili pravnom licu. Kroz kreditnu sposobnost gledaju se svi mogući rizici", ističe sagovornik biznis portala.

Tako je, navodi primer, tokom pandemije problem bio transport, pa su se odmah proveravale sve transportne firme koje su zbog pada prometa procenjivane kao rizične i nisu mogle da dobiju kredit, jer se nije znalo šta će se dešavati u budućnosti i da li će moći da ga vrate.

Slična situacija se, prema njegovim rečima, dešavala i u turističkom sektoru. Zbog "pucanja" sezone i nemogućnosti putovanja, turističkim agencijama nisu odobravani krediti, a njihovi zaposleni ostali su bez mogućnosti da dobiju kredit, čekove ili dozvoljeni minus.

"I sada je identična situacija. Isti problem imaju sve firme koje na neki način posluju sa Rusijom i Ukrajinom, nešto uvoze ili izvoze. Sve je sada otežano, a banke kroz promet to mogu da vide. Znamo da je tamo rat, da pada kupovna moć stanovništva i da je sistem u kolapsu, pa ista situacija važi i za zaposlene u tim firmama", kaže Gavrilović.

Politika banaka je takva da se firme procenjuju kao rizične i kada je reč o kreditima za ulaganje, a i kada su u pitanju zaposleni u njima. Naime, smatra se da će ukoliko promet pada firma imati problem da isplati plate, da će možda i prestati sa radom i zato se podjednako tretiraju i firma i zaposleni u njoj.

"Faktički, sudbina zaposlenog je vezana za sudbinu firme i banka ih na identičan način posmatra, kao klijente sa povećanim rizikom. To je potpuno opravdano, jer banka ima pravo na to. U tome nema ničeg nepoštenog i nemoralnog. Jedino što se iz svega toga zaključuje da banka daje novac klijentima kojima je manje potreban", ističe Gavrilović.

On objašnjava da banka živi od toga što klijentima prodaje svoje proizvode i ako ima manju prodaju time što ograničava broj klijenata snosi određene gubitke, ali procenjuje da joj je bolje da ne zaradi ništa, nego da ima gubitke.

"Tako se donosi odluka na nivou banke i onda to važi za sve proizvode - od dozvoljenog minusa, kredita, kartica", dodaje on.

Gavrilović podseća da je to politika banaka decenijama unazad. Tako je bilo i 2008. godine kada je krenula svetska ekonomska kriza, pa su na udaru bili građevinari i auto placevi za prodaju vozila.

Ko se kladi onlajn ide na "crnu listu"

Ono što je zanimljivo, a u šta banke takođe imaju uvid kada je reč o fizičkim licima, jeste onlajn klađenje.

"Banke su, recimo, počele da gledaju i promet fizičkih lica, pa ukoliko vide da se neko kladi stavljaju ga na crnu listu i neće da mu odobre kredit. Znači, sve što im je na neki način rizik - ne odobravaju. Vide, primera radi, na tekućem računu da se klijent kladi onlajn, da to radi često i da nema neke velike prilive i posmatraju ga kao gubitnika", ističe Gavrilović.

Na pitanje imaju li banke pravo da na taj način i u toj meri "češljaju" račune građana, sagovornik Biznis.rs odgovara potvrdno - jer je to platni promet koji se obavlja u njihovoj banci. On ne može da se sakrije, a banka ima uvid u sve te podatke.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Ukrajina bankarski krediti

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

Radojica

31.05.2022 • 18:00

Nema potrebe

Nema potrebe iznositi neistine tj. lagati. Napredna Banka Srbije (tzv NBS) daje privatnim bankama sve ove uslove, a uz to je vlasnik kreditnog biroa. Tako da, manite se ovih lagarija kako neke tamo privatne banke to rade građanima. To im radi isključivo Jorgobanka i njena bulumenta. Kada se za 5-6 godina ratosiljamo tih zlotvora, možda nam i kreditni uslovi budu sličniji SR Nemačkoj ili Republici Italiji.

5 8 -3
albino

31.05.2022 • 17:25

Stanovnici Svajcarske duboko zavide besprekornoj pedantnosti banaka u Srbiji.

5 8 -3
boger

31.05.2022 • 16:32

Trt Milojka

Kod mene su sve banke na crnoj listi.

6 4 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.