Civilna zaštita u Srbiji ne postoji, a građani su potpuno nespremni za rizične situacije

Autor: Danas

Info

13.11.2022.

09:49

Skloništa za slučaj ratne opasnosti u Srbiji trenutno imaju između 800 i 850 hiljada mesta za građane, a zbog prakse izdavanja u zakup, nema dovoljno mesta za sve potencijalno ugrožene.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Civilna zaštita u Srbiji ne postoji, a građani su potpuno nespremni za rizične situacije

Foto: 021.rs

Tako za Danas upozorava pukovnik u penziji Miodrag Savić, nekadašnji prvi čovek Uprave za odbranu u tadašnjem istoimenom ministarstvu.

Ona skloništa koja su na raspolaganju, uglavnom su devastirana a oprema propala, vrlo retko i loše se održavaju, a jedan od najvećih problema jeste taj što se sa izgradnjom novih stalo 2006. godine uvođenjem novih zakonskih rešenja, izmenom načina finansiranja i prebacivanjem tih nadležnosti iz vojske u policiju.

Time je faktički rasformiran i čitav sistem uvezanih službi odbrane, koje su zajedno sa civilnom zaštitom dokazano odlično funkcionisale, čak i tokom NATO bombardovanja 1999.

Posle 2006, kada ova oblast zaštite prelazi iz Ministarstva odbrane u Ministarstvo unutrašnjih poslova, prava civilna zaštita praktično prestaje da postoji, a građani su potpuno neobavešteni i neuvežbani za razne rizične situacije, počev od poplava, što se pokazalo 2014. godine, preko hemijskih i požarnih izazova, pa sve do onih potencijalno ratnih.

"Koliko građana bi u ovom trenutku znalo da se ponaša u slučaju požara ili slične situacije, koliko njih sada zna u koje sklonište bi se sklonili? Gde bi išli građani na znak sirene, ako im niko nije pokazao i uvežbao ih šta da rade? A to je 15 minuta povremene obuke", napominje pukovnik i dodaje da su zemlje poput Rumunije, Mađarske i Slovenije sledile naše i svoje zakone o civilnoj zaštiti, unapredile ih i napravile samostalne državne organe, koji se bave civilnom zaštitom.

Kako sagovornik Danasa podseća, dok je civilna zaštita bila u nadležnosti vojske, organizovane su pripreme svih državnih organa, da u vanrednoj situaciji nastave delatnost.

"Svaki veliki tehnički sistem, kao Pošta ili Železnice, EPS, NIS itd, imao je svoje jedinice civilne zaštite, koje su imale stalne obuke, ali i sredstva iz budžeta. Dalje, postojale su i jedinice civilne zaštite opšte namene, koje su činili građani, koji su imali zaduženje na svom poslu, u kući i mesnoj zajednici. Oni bi prošli obuku, lekarski pregled i bili su opremljeni za odbrambene i akcidentne izazove", objašnjava pukovnik Savić.

Dok je takva civilna zaštita funkcionisala pod okriljem vojske Sektor za civilnu odbranu obavio je odbrambene pripreme sa 1.200 organa i organizacija, 49 državnih organa, 17 velikih tehničkih sistema (EPS, JAT, NIS, Železnice, PTT...) i 205 preduzeća i drugih pravnih lica. Na teritoriji Srbije bilo je obučeno, opremljeno i raspoređeno 100.800 pripadnika civilne zaštite po jedinicama i specijalnostima.

S druge strane, kada je reč o skloništima, ostavljeno je premalo novca, ljudstva i institucija, dok građani moraju da nagađaju gde i kako bi se sklonili, ukoliko dođe do bilo kakve vrste opasnosti.

"Srbija danas ne gradi nova skloništa, a o kvalitetu i opremljenosti ne treba ni govoriti. Osim što nemamo dovoljno sklonišnog prostora, nemamo ni uvežbane ljude, kulturu zaštite i spasavanja i najbitnije, nemamo adekvatne propise. Aktuelni Zakon o smanjenju rizika od katastrofa samo navodi meru sklanjanja, a ne pominje ko i kako to realizuje. Time smo smanjili opšte odbrambene sposobnosti države", objašnjava pukovnik Savić.

Zapravo, problem je nastao ukidanjem Zakona o odbrani iz 1992, prema kom objekat nije mogao da dobije dozvolu za gradnju ukoliko ne sadrži i gradnju skloništa, individualnog ili dvonamenskog.

U situaciji da u blizini postoji blokovsko sklonište koje zadovoljava kapacitet, tada je investitor bio oslobođen obaveze gradnje skloništa, ali je morao da državi uplati dva odsto vrednosti od investicionog objekta, a kasnije je ta brojka spuštena na samo 0,3 procenta, objašnjava sagovornik Danasa i dodaje da je loše stanje sklonišnog prostora izazvano manjkom sredstava, ali i ekipa za održavanje, a mnogo manje zbog politike rukovodstva Javnog preduzeća Skloništa, koje je preuzelo brigu o tom prostoru.

Nakon ukidanja obavezne takse za investitore, JP Skloništa data je mogućnost izdavanja sklonišnog prostora, a danas su tamo smešteni magacini, teretane i drugi slični objekti.

Ipak, izdavanje ne može da obezbedi dovoljnu količinu novca za gradnju novih, pa čak ni za adaptaciju starih skloništa i to preduzeće godinama posluje sa gubitkom. Pukovnik Savić smatra da to nije dobra praksa, jer se smeštanjem komercijalnih sadržaja u skloništa veći broj njih devastira, oprema propada, a održavanje je slabo.

"Oni koji iznajmljuju skloništa morali bi po ugovoru i zakonu da ih isprazne i privedu nameni u roku od 24 sata, odnosno da ih vrate u stanje kakvo je bilo. A mnogi zakupci uđu, prerade prostor, sklone vrata, uređaje za filtriranje, krevete, i slično. Situacija nikako nije dobra, jer skloništa nemaju titulara, a JP ne može da postigne da brine o tolikom broju skloništa", zaključuje Savić.

Miodrag Savić napominje da i danas ima izuzetno građenih i održavanih skloništa, kao što su na Novom Beogradu, ali da ni ona nisu opremljena, dok održavanje zavisi od upravnika zgrada i pojedinaca koji imaju odgovoran odnos prema skloništima.

"A to je jedina zaštitna mera u slučaju nuklearne, hemijske, biološke katastrofe, što lako može da se desi, pogotovu u područjima industrijskih centara", kaže Savić.

On se zalaže da upravnicima zgrada treba dati i ulogu da pomažu u vanrednoj situaciji, da brinu o skloništu i protivpožarnoj zaštiti i o evakuaciji.

"Međutim, tu sugestiju nisu hteli da poslušaju kada je usvajan Zakon o upraviteljima zgrada", ističe pukovnik Savić.

Do 2006. godine skloništa su rađena tipski, sa metalnim vratima otpornim na nuklearni udar, pritisak, sa uređajima za filtriranje vazduha, sa krevetima. Postojala su i dvonamenska skloništa, gde su mogle da budu garaže, ali sa obavezom da se isprazne u jako kratkom roku.

"Dodatna skloništa se više gotovo i ne grade, a posebno je teško u manjim mestima, sa 10 ili 20 hiljada stanovnika, gde bi se stanovnici skrivali u podrumima, ili u nekim tržnim centrima koji mogu da se adaptiraju samo za privremeni boravak", navodi sagovornik Danasa.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

civilna zaštita skloništa

Komentari 27

Hronološki Najpopularniji

Izvidjac futog

14.11.2022 • 19:04

Nisam

Nisam prespavao devedesete kako neki kažu naprotiv dao sam svoj dobri od u ocuvanju našeg naroda u tim teškim vremenima.tako da pogrešnog prozivate .A vi koji delite ljude po partijskoj osnovi da li cete odbiti pomoć vatrogasca ili nekog ko vas otrpava iz ruševina samo zato sto je član neke stranke koja vam se ne svidja.Kada je bezbednost u pitanju netreba da bude politikanstva.Takva razmišljanja su neracionalna sebicna i kukavicka u suštini.Samo uključite malo mozak i trezveno razmislite.Sko nema spasioca ko će te spasiti iz neke nevolje .

4 0 +4
Stohadin

13.11.2022 • 20:13

CZ

Većina nema pojma kako se pravilno nosi i koristi gas maska,a da prvo isto ne izgugla.
O ostalim predmetima lične zaštite koju je imala svaka kuća čiji su članovi bili pripadnici CZ da i ne komentarišem.
A da mi što smo služili vojsku sve to znamo.
Ostali u kladionicu i kafić.

9 2 +7
BoeserWolf

13.11.2022 • 16:05

@Мисирац @izvidjac futog

i mi ostali bismo tako mislili da smo prespavali 90te kao vas dvojica.
a posto ne verujem da ste spavali, mislim da ste samo veleizdajnici, pripadnici partije

6 11 -5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.