My name is Jovica Stanišić: Zločini jedne službe
Bivši šef Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovica Stanišić osuđen je danas u sudu u Hagu na 15 godina zatvora.
Foto: FoNet/AP
Međunarodni rezidualni mehanizam sa sedištem u Hagu izrekao je pravosnažne presude od po 15 godina zatvora nekadašnjim čelnicima resora Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću.
Oni su optuženi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH, a ovo je najduži sudski proces u istoriji ovog suda. Trajao je pune dve decenije.
Ko je Jovica Stanišić?
Stanišić je rođen 1950. godine u Ratkovu, u opštini Odžaci. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 1974. godine.
"Njegove kolege sa fakulteta pamte ga kao sasvim prosečnog studenta koji se mahom držao po strani (mada je tu i tamo svirao bas gitaru). Izgleda da je već u to vreme imao na umu posao u Službi u koju je primljen odmah nakon studija", prenosi Vreme.
Već 1975. zaposlio se u Službi državne bezbednosti (DB) Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, piše Istinomer.
"U prvo vreme, Stanišić je radio kao operativac beogradskog Centra DB-a, po kontraobaveštajnoj liniji. Navodno se već na samom početku karijere istakao prilikom obrade čuvenog teroriste Iliča Sančeza Karlosa koji je 1975. uhapšen u beogradskom hotelu Metropol, ali je verovatnije da je Stanišićeva uloga u toj aferi, nakon koje je Karlosu odlukom sa najvišeg mesta omogućeno da bezbedno napusti Jugoslaviju, bila relativno mala", navodi Vreme.
Najpre je radio kao operativac, a zatim i kao kontraobaveštajac za sektor Istok.
Kako piše Vreme, kao stručnjak za KGB u beogradskoj upravi SDB-a, prelazi u odeljenje analitike, da bi se kasnije pojavio kao operativac kontraobaveštajnog sektora Zapad SDB-a Srbije. Avanzovanje nastavlja dolaskom na funkciju pomoćnika načelnika za Sektor kontraobaveštajne delatnosti, pa na mesto pomoćnika šefa Službe - najpre Dragana Mitrovića, a potom Zorana Janaćkovića. Još uvek nije tačno utvrđeno šta je konkretno uradio tokom tih godina uspona, ali mu se u zasluge ubraja i posredovanje u oslobađanju Željka Ražnatovića Arkana i Zorana Stevanovića uhapšenih 1990. u Dvoru na Uni u Hrvatskoj.
Mediji su isticali da je ključni momenat u njegovoj karijeri bila priprema Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, koja je održana 23. i 24. septembra 1987. godine.
"Mnogo važniju ulogu, koja je definitivno odredila njegovu buduću karijeru, Stanišić je odigrao tokom priprema za Osmu sednicu i dovođenja Slobodana Miloševića na vlast. Stanišićev tadašnji šef, načelnik DB-a Dragan Mitrović, bio je među prvim žrtvama čistke koja je usledila, a njegov naslednik Zoran Janaćković zadržao se na tom mestu kratko vreme, toliko da Stanišiću zagreje stolicu. Janaćkovićevim premeštanjem na čelo Službe za istraživanje i dokumentaciju (SID), obaveštajne agencije pri Ministarstvu za inostrane poslove Stanišiću je omogućeno da posle petnaest godina rada dođe na čelo Službe", piše Vreme.
Zvanično je na mesto načelnika došao 31. decembra 1991, "mada je najpre kao pomoćnik, a zatim zamenik šefa RDB-a, faktički rukovodio Službom mnogo pre toga".
Konačno, 1991. godine, Stanišić postaje načelnik SDB-a Srbije koji u to vreme menja naziv i postaje Resor državne bezbednosti MUP-a. Ovom postavljenju neposredno je prethodila uspešna organizacija vidovdanskog kosovskog mitinga 1989: priča se da je Stanišić tada osujetio planove nekih čelnika JNA koji su pokušavali da Miloševiću otežaju poziciju, ali i da su njegovi operativci sprečili navodno planirani atentat na budućeg vođu svih Srba.
Prema pisanju Vremena, "nesumnjivo je njegovo učešće u de fakto preuzimanju saveznog ministarstva policije od strane MUP-a Srbije".
Važio je za "najobaveštenijeg čoveka u Srbiji i osobu u koju je Slobodan Milošević imao najviše poverenja".
Javnost ga je upoznala tek 1995. kada je kao specijalni izaslanik Miloševića posredovao u oslobađanju francuskih pilota koje je zarobila Karadžićeva vojska.
"Što se tiče konkretne aktivnosti na terenu, tj. u BiH i bivšoj Krajini, Jovica Stanišić je tokom svih ratnih godina slovio kao siva eminencija, čoveka iz senke bez koga se ništa ne može obaviti. Iz te senke Stanišić izlazi u leto 1995. i to pravo pred kamere, već legendarnom džejmsbondovskom rečenicom ‘My name is Jovica Stanišić’, izgovorenom pred stranim pregovaračima. Naime, u trenutku kada su se bosanski Srbi oteli kontroli Beograda i za bandere vezali 121 vojnika UNPROFOR-a, Stanišić putuje na Pale, u svojstvu specijalnog Miloševićevog izaslanika pregovara s Karadžićem i uspešno završava svoju misiju. Dotadašnje bliske veze šefa srpskog DB-a s Karadžićem i inim srpskim vođama u Bosni možda najbolje ilustruje komentar jednog od prisutnih Srba: ‘Jovici to nismo mogli odbiti’. Diplomatsku (?) aktivnost Stanišić nastavlja kao član jugoslovenske delegacije na mirovnim pregovorima u Dejtonu 1995, posle čega više nije bilo nikakve sumnje da je reč o čoveku od najvećeg poverenja. Nije poznato šta je tačno radio Stanišić u Dejtonu, ali je za pretpostaviti da je bio u mogućnosti da na licu mesta iskuša svoje poznanstvo s američkim obaveštajcima – čemu u prilog ide činjenica da je bar jednom boravio u sedištu CIA", navodi Vreme.
Kada je na novembarskim izborima 1996. SPS izgubio lokalnu vlast, Mira Marković je, prenosi Vreme, zahtevala poništavanje izbornih rezultata i oštre mere prema opoziciji, dok je Stanišić savetovao Miloševiću nastavak oprobane politike "meke ruke".
"Milošević je poslušao suprugu, nakon čega su usledili tromesečni protesti pred kojima je na kraju morao da ustukne; Stanišić je bio dovoljno ozlojeđen da svoje neslaganje sa šefom izrazi ne samo u kuloarima, nego i u izjavi koju je preko svog pomoćnika Dragićevića dostavio američkom ‘Tajmu’. ‘Služba je odana pre svega državi, a ne pojedincu, ma ko to bio’, poručio je. ‘Mi se protivimo prekomernoj upotrebi sile i zalažemo za rešenje krize mirnim sredstvima’. Iako se ispostavilo da je bio u pravu, pukotina između Stanišića i Miloševića je bila stvorena, a Mira Marković i jurišnici iz JUL-a svojski su se usredsredili da je što više prošire", piše Vreme.
Bio je, kako se ističe, u kontaktu sa različitim ljudima iz političkog i javnog života.
Sa pozicije načelnika RDB-a smenjen je u oktobru 1998. godine.
Stanišićevo suprotstavljanje imenovanju Vlajka Stojiljkovića (koji je važio za JUL-ovskog čoveka) na mesto ministra unutrašnjih poslova i javno saopštena zabrinutost JUL-a što ‘ni posle godinu dana naši organi bezbednosti nisu uspeli da rasvetle ubistvo Zorana Todorovića’ jasno su ukazivali da se oko Službe i u vezi s njom događa nešto čudno. Sve nedoumice zvanično su razrešene 27. oktobra 1998. kada je predsednik Srbije Milan Milutinović obznanio da se sad već bivšem šefu RDB-a ‘zahvaljuje na radu i saradnji’.
Posle 5. oktobra Stanišić je postao počasni član Socijaldemokratske partije, na čijem čelu je bio Zoran Lilić, bivši predsednik SRJ.
U martu 2003. uhapšen je u policijskoj operaciji "Sablja", organizovanoj posle ubistva premijera Zorana Đinđića. Haškom sudu izručen je 11. juna 2003. godine.
U jedinoj izjavi medijima datoj od kada je (u oktobru 1998) smenjen sa mesta šefa tajne policije Srbije, Jovica Stanišić je novinaru NIN-a (krajem juna prošle 2002. godine) kratko saopštio: ‘Neću da svedočim u Hagu. Ako me optuže, predaću se, otići ću u Hag i dokazati svoju nevinost’.
Mediji su isticali da su Stanišić i njegova "desna ruka" Franko Simatović Frenki prvi među optuženima za koje bi se moglo reći "da o ratnim zbivanjima znaju neuporedivo više od samog Slobodana Miloševića".
Zbog narušenog zdravlja, Stanišić je nekoliko puta puštan na privremenu slobodu.
Pročitaj još
Posle prvog suđenja Haški tribunal je Stanišića i Simatovića, u maju 2013, oslobodio krivice.
U oktobru 2019. Stanišića je pred haškim sudom bivši britanski ambasador u Srbiji ser Ajvor Roberts i to kao svedok odbrane, označio "tajnim agentom CIA", prenosi N1. Potom, u aprilu 2021, Stanišićev branilac Vejn Džordaš izjavio je pred sudom da je Stanišić 1991. stupio u kontakt sa američkom Centralnom obaveštajnom agencijom (CIA), a 1993. je CIA "vodio" do masovnih grobnica u Bosni.
Međunarodni mehanizam za krivične sudove proglasio je 30. juna 2021. Stanišića i Simatovića krivim za zločine tokom ratova u Hrvatskoj i BiH i osudio ih na po 12 godina zatvora.
To je druga prvostepena presuda, jer je prva, kojom su bili oslobođeni svih optužbi, bila ukinuta po žalbi tužioca. Oni se terete za udruženi zločinački poduhvat na čelu sa Slobodanom Miloševićem, kroz osnivanje i podršku Crvenim beretkama, Škorpionima i Srpskoj dobrovoljačkoj gardi, jedinicama koje su delovale na području Hrvatske i BiH. Tužilaštvo je tvrdilo da je uspelo da dokaže njihovu krivicu, dok je odbrana tražila ponovnu oslobađajuću presudu.
Danas je Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove izrekao Stanišiću i Simatoviću pravosnažne presude od po 15 godina.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Mojsilović: Vojna parada nije tu da ikoga plaši, dok je ovakve Vojske - Srbija je bezbedna
14.09.2025.•
0
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović izjavio je da vojska ne želi da učestvuje u političkoj areni i igrama, već da stane sa strane.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - znate vi i više
14.09.2025.•
2
Novi dan - novi 021.rs dnevni kviz znanja.
Đurić: Strateški cilj Srbije je i dalje članstvo u EU
14.09.2025.•
1
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je da strateški cilj Srbije "ostaje članstvo u Evropskoj uniji", ali i da "istovremeno razvija partnerstva sa državama BRIKS-a i SAD, Rusijom i drugim akterima".
Šabić: Skandalozno da su Kinez i Britanac pobegli iz kućnog pritvora u Srbiji, nisu to mogli bez pomoći
14.09.2025.•
2
Za pravosuđe i državu je sramotno "skandalozno" bekstvo iz kućnog pritvora pod elektronskim nadzorom kineskog državljanina Cuja Guanghaja i britanskog državljanina Džona Milera čiju ekstradiciju su tražile SAD.
"Za dan posle": U planu sajt na kom će biti javno dostupni svi slučajevi fizičkog, psihičkog i pravnog nasilja
14.09.2025.•
5
Akademski plenum i IT blokada postigli su dogovor da se baze podataka te dve inicijative integrišu u jedinstvenu bazu "Za dan posle".
Šta bi sa vraćanjem obaveznog vojnog roka: Ovo su mogući razlozi zašto od toga još nema ništa
14.09.2025.•
16
Poslednje pripreme za vojnu paradu u Beogradu su u toku, a o vojnom roku za prve regrute više niko i ne govori.
Za prijem u Žandarmeriju više nije potrebna vozačka dozvola B kategorije: Koje osobine se traže?
14.09.2025.•
2
Ministarstvo unutrašnjih poslova raspisalo je konkurs za prijem u Žandarmeriju.
Stotine hiljada građana se svake godine guši od ambrozije: Da li su moguće tužbe protiv nadležnih?
14.09.2025.•
1
Svake godine u ovo doba u Srbiji oni koji su alergični na polen ambrozije prolaze kroz pravi pakao.
Nije naodmet podsetiti se: Od policajaca do dimničara - ko sve ima pravo na beneficirani radni staž?
14.09.2025.•
3
U Srbiji oko 13,3 odsto ili 171.156 starosnih i invalidskih penzionera (uzimajući u obzir sve kategorije) prima penziju koju su stekli po osnovu beneficiranog radnog staža.
VIDEO: Kontraprotest u Šapcu, građani Zborova poručili: "Šabac neće biti Ćacilend"
13.09.2025.•
2
Veliki broj građana okupio se na protestu u Šapcu gde su poručili da taj grad "neće biti Ćacilend".
VIDEO: Pogledajte kako je policija izgurala građane na Voždovcu da bi prošli Vučić, Dačić i Macut
13.09.2025.•
12
Policija je večeras potisnula građane zbora Voždovac iz parka kod Fakulteta organizacionih nauka, kako bi predsednik Srbije, zajedno sa članovima vlade mogao da prođe Bulevarom oslobođenja ka Autokomandi.
FOTO Završen protest Društvenog fronta na Slaviji: Sprečiti privatizaciju Javnih preduzeća
13.09.2025.•
2
Protest "Javna dobra = vrednost, a ne roba" u organizaciji Društvenog fronta, koji su podržali i studenti u blokadi završen je oko 20 časova.
MUP prebrojao: Na skupovima protiv blokada više od 144.000 građana, najviše na Voždovcu
13.09.2025.•
32
Pomoćnik direktora policije Vladan Radosavljević saopštio je da je više od 144.000 građana učestvovalo na prijavljenim skupovima "Građani protiv blokada" na 125 prijavljenih lokacija širom Srbije.
VIDEO: Građani Zbora Voždovac u policijskom obruču na dečjem igralištu, dok ne prođe Vučić
13.09.2025.•
10
Policija u opremi za razbijanje demonstracija potisnula je građane zbora Voždovac na jedno dečje igralište dok ne prođe šetnja pristalica SNS protiv blokada, u kojoj se nalazio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Predsednik svih građana u stranačkoj šetnji protiv blokada: "Treba svi da se ujedinimo ..."
13.09.2025.•
9
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pridružio se večeras na Banjici šetnji građana koji se, kako kažu, protive blokadama gde je rekao da "ljudi samo hoće da žive normalno" i da ih niko, kako kaže, ne maltretira.
Hapšenje u Nišu: Policija kod osumnjičenog pronašla marihuanu i devize
13.09.2025.•
0
U Nišu je uhapšen N.I. u čijem stanu su policajci našli 143 grama kokaina.
Zaposleni na Medicinskom fakultetu u Beogradu: Odbijamo da priznamo odluku o smeni dekanke
13.09.2025.•
2
Javno pismo zaposlenih na beogradskom Medicinskom fakultetu u kome navode da se protive odluci o smenjivanju dekanke Tatjane Simić do danas je potpisalo 260 nastavnika.
Rektor Đokić: Zbog rastuće represije vlasti neće biti svečane akademije povodom Dana Univerziteta
13.09.2025.•
2
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić kaže da bi organizovanje tradicionalne svečane akademije povodom Dana tog univerziteta bilo "neprimereno u atomosferi rastuće represije vlasti" prema visokoškolskim ustanovama.
Pripreme za vojnu paradu teku "po planu": Ovo su vodovi vojske i policije koji defiluju
13.09.2025.•
1
General-potpukovnik Tijosav Janković, zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije, rekao je da po planu teku pripreme za vojnu paradu "Snaga jedinstva", koje su počele još u maju.
Britanska ambasada očekuje reakciju Srbije na Šešelja: Neovlašćeno iznosio podatke o britanskim državljanima
13.09.2025.•
29
Britanska ambasada očekuje da će nadležne institucije Srbije reagovati na to što je lider SRS Vojislav Šešelj na TV Informer izneo "neosnovane optužbe i neovlašćeno objavljivanje ličnih podataka" britanskih stručnjaka.
Vučić kritikovao publiku koja je fizički napadnuta na utakmici Srbija - Engleska, o huliganima ni reč
13.09.2025.•
37
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić osvrnuo se u još jednom televizijskom gostovanju na incidente tokom fudbalske utakmice Srbija - Engleska (0:5) u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.
Komentari 12
Fića
Planina Vlasti
Jokso
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar