My name is Jovica Stanišić: Zločini jedne službe
Bivši šef Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovica Stanišić osuđen je danas u sudu u Hagu na 15 godina zatvora.
Foto: FoNet/AP
Međunarodni rezidualni mehanizam sa sedištem u Hagu izrekao je pravosnažne presude od po 15 godina zatvora nekadašnjim čelnicima resora Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću.
Oni su optuženi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH, a ovo je najduži sudski proces u istoriji ovog suda. Trajao je pune dve decenije.
Ko je Jovica Stanišić?
Stanišić je rođen 1950. godine u Ratkovu, u opštini Odžaci. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 1974. godine.
"Njegove kolege sa fakulteta pamte ga kao sasvim prosečnog studenta koji se mahom držao po strani (mada je tu i tamo svirao bas gitaru). Izgleda da je već u to vreme imao na umu posao u Službi u koju je primljen odmah nakon studija", prenosi Vreme.
Već 1975. zaposlio se u Službi državne bezbednosti (DB) Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, piše Istinomer.
"U prvo vreme, Stanišić je radio kao operativac beogradskog Centra DB-a, po kontraobaveštajnoj liniji. Navodno se već na samom početku karijere istakao prilikom obrade čuvenog teroriste Iliča Sančeza Karlosa koji je 1975. uhapšen u beogradskom hotelu Metropol, ali je verovatnije da je Stanišićeva uloga u toj aferi, nakon koje je Karlosu odlukom sa najvišeg mesta omogućeno da bezbedno napusti Jugoslaviju, bila relativno mala", navodi Vreme.
Najpre je radio kao operativac, a zatim i kao kontraobaveštajac za sektor Istok.
Kako piše Vreme, kao stručnjak za KGB u beogradskoj upravi SDB-a, prelazi u odeljenje analitike, da bi se kasnije pojavio kao operativac kontraobaveštajnog sektora Zapad SDB-a Srbije. Avanzovanje nastavlja dolaskom na funkciju pomoćnika načelnika za Sektor kontraobaveštajne delatnosti, pa na mesto pomoćnika šefa Službe - najpre Dragana Mitrovića, a potom Zorana Janaćkovića. Još uvek nije tačno utvrđeno šta je konkretno uradio tokom tih godina uspona, ali mu se u zasluge ubraja i posredovanje u oslobađanju Željka Ražnatovića Arkana i Zorana Stevanovića uhapšenih 1990. u Dvoru na Uni u Hrvatskoj.
Mediji su isticali da je ključni momenat u njegovoj karijeri bila priprema Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, koja je održana 23. i 24. septembra 1987. godine.
"Mnogo važniju ulogu, koja je definitivno odredila njegovu buduću karijeru, Stanišić je odigrao tokom priprema za Osmu sednicu i dovođenja Slobodana Miloševića na vlast. Stanišićev tadašnji šef, načelnik DB-a Dragan Mitrović, bio je među prvim žrtvama čistke koja je usledila, a njegov naslednik Zoran Janaćković zadržao se na tom mestu kratko vreme, toliko da Stanišiću zagreje stolicu. Janaćkovićevim premeštanjem na čelo Službe za istraživanje i dokumentaciju (SID), obaveštajne agencije pri Ministarstvu za inostrane poslove Stanišiću je omogućeno da posle petnaest godina rada dođe na čelo Službe", piše Vreme.
Zvanično je na mesto načelnika došao 31. decembra 1991, "mada je najpre kao pomoćnik, a zatim zamenik šefa RDB-a, faktički rukovodio Službom mnogo pre toga".
Konačno, 1991. godine, Stanišić postaje načelnik SDB-a Srbije koji u to vreme menja naziv i postaje Resor državne bezbednosti MUP-a. Ovom postavljenju neposredno je prethodila uspešna organizacija vidovdanskog kosovskog mitinga 1989: priča se da je Stanišić tada osujetio planove nekih čelnika JNA koji su pokušavali da Miloševiću otežaju poziciju, ali i da su njegovi operativci sprečili navodno planirani atentat na budućeg vođu svih Srba.
Prema pisanju Vremena, "nesumnjivo je njegovo učešće u de fakto preuzimanju saveznog ministarstva policije od strane MUP-a Srbije".
Važio je za "najobaveštenijeg čoveka u Srbiji i osobu u koju je Slobodan Milošević imao najviše poverenja".
Javnost ga je upoznala tek 1995. kada je kao specijalni izaslanik Miloševića posredovao u oslobađanju francuskih pilota koje je zarobila Karadžićeva vojska.
"Što se tiče konkretne aktivnosti na terenu, tj. u BiH i bivšoj Krajini, Jovica Stanišić je tokom svih ratnih godina slovio kao siva eminencija, čoveka iz senke bez koga se ništa ne može obaviti. Iz te senke Stanišić izlazi u leto 1995. i to pravo pred kamere, već legendarnom džejmsbondovskom rečenicom ‘My name is Jovica Stanišić’, izgovorenom pred stranim pregovaračima. Naime, u trenutku kada su se bosanski Srbi oteli kontroli Beograda i za bandere vezali 121 vojnika UNPROFOR-a, Stanišić putuje na Pale, u svojstvu specijalnog Miloševićevog izaslanika pregovara s Karadžićem i uspešno završava svoju misiju. Dotadašnje bliske veze šefa srpskog DB-a s Karadžićem i inim srpskim vođama u Bosni možda najbolje ilustruje komentar jednog od prisutnih Srba: ‘Jovici to nismo mogli odbiti’. Diplomatsku (?) aktivnost Stanišić nastavlja kao član jugoslovenske delegacije na mirovnim pregovorima u Dejtonu 1995, posle čega više nije bilo nikakve sumnje da je reč o čoveku od najvećeg poverenja. Nije poznato šta je tačno radio Stanišić u Dejtonu, ali je za pretpostaviti da je bio u mogućnosti da na licu mesta iskuša svoje poznanstvo s američkim obaveštajcima – čemu u prilog ide činjenica da je bar jednom boravio u sedištu CIA", navodi Vreme.
Kada je na novembarskim izborima 1996. SPS izgubio lokalnu vlast, Mira Marković je, prenosi Vreme, zahtevala poništavanje izbornih rezultata i oštre mere prema opoziciji, dok je Stanišić savetovao Miloševiću nastavak oprobane politike "meke ruke".
"Milošević je poslušao suprugu, nakon čega su usledili tromesečni protesti pred kojima je na kraju morao da ustukne; Stanišić je bio dovoljno ozlojeđen da svoje neslaganje sa šefom izrazi ne samo u kuloarima, nego i u izjavi koju je preko svog pomoćnika Dragićevića dostavio američkom ‘Tajmu’. ‘Služba je odana pre svega državi, a ne pojedincu, ma ko to bio’, poručio je. ‘Mi se protivimo prekomernoj upotrebi sile i zalažemo za rešenje krize mirnim sredstvima’. Iako se ispostavilo da je bio u pravu, pukotina između Stanišića i Miloševića je bila stvorena, a Mira Marković i jurišnici iz JUL-a svojski su se usredsredili da je što više prošire", piše Vreme.
Bio je, kako se ističe, u kontaktu sa različitim ljudima iz političkog i javnog života.
Sa pozicije načelnika RDB-a smenjen je u oktobru 1998. godine.
Stanišićevo suprotstavljanje imenovanju Vlajka Stojiljkovića (koji je važio za JUL-ovskog čoveka) na mesto ministra unutrašnjih poslova i javno saopštena zabrinutost JUL-a što ‘ni posle godinu dana naši organi bezbednosti nisu uspeli da rasvetle ubistvo Zorana Todorovića’ jasno su ukazivali da se oko Službe i u vezi s njom događa nešto čudno. Sve nedoumice zvanično su razrešene 27. oktobra 1998. kada je predsednik Srbije Milan Milutinović obznanio da se sad već bivšem šefu RDB-a ‘zahvaljuje na radu i saradnji’.
Posle 5. oktobra Stanišić je postao počasni član Socijaldemokratske partije, na čijem čelu je bio Zoran Lilić, bivši predsednik SRJ.
U martu 2003. uhapšen je u policijskoj operaciji "Sablja", organizovanoj posle ubistva premijera Zorana Đinđića. Haškom sudu izručen je 11. juna 2003. godine.
U jedinoj izjavi medijima datoj od kada je (u oktobru 1998) smenjen sa mesta šefa tajne policije Srbije, Jovica Stanišić je novinaru NIN-a (krajem juna prošle 2002. godine) kratko saopštio: ‘Neću da svedočim u Hagu. Ako me optuže, predaću se, otići ću u Hag i dokazati svoju nevinost’.
Mediji su isticali da su Stanišić i njegova "desna ruka" Franko Simatović Frenki prvi među optuženima za koje bi se moglo reći "da o ratnim zbivanjima znaju neuporedivo više od samog Slobodana Miloševića".
Zbog narušenog zdravlja, Stanišić je nekoliko puta puštan na privremenu slobodu.
Pročitaj još
Posle prvog suđenja Haški tribunal je Stanišića i Simatovića, u maju 2013, oslobodio krivice.
U oktobru 2019. Stanišića je pred haškim sudom bivši britanski ambasador u Srbiji ser Ajvor Roberts i to kao svedok odbrane, označio "tajnim agentom CIA", prenosi N1. Potom, u aprilu 2021, Stanišićev branilac Vejn Džordaš izjavio je pred sudom da je Stanišić 1991. stupio u kontakt sa američkom Centralnom obaveštajnom agencijom (CIA), a 1993. je CIA "vodio" do masovnih grobnica u Bosni.
Međunarodni mehanizam za krivične sudove proglasio je 30. juna 2021. Stanišića i Simatovića krivim za zločine tokom ratova u Hrvatskoj i BiH i osudio ih na po 12 godina zatvora.
To je druga prvostepena presuda, jer je prva, kojom su bili oslobođeni svih optužbi, bila ukinuta po žalbi tužioca. Oni se terete za udruženi zločinački poduhvat na čelu sa Slobodanom Miloševićem, kroz osnivanje i podršku Crvenim beretkama, Škorpionima i Srpskoj dobrovoljačkoj gardi, jedinicama koje su delovale na području Hrvatske i BiH. Tužilaštvo je tvrdilo da je uspelo da dokaže njihovu krivicu, dok je odbrana tražila ponovnu oslobađajuću presudu.
Danas je Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove izrekao Stanišiću i Simatoviću pravosnažne presude od po 15 godina.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Jovanović: Progutajte svoje male sujete, to važi i za studente i za opoziciju
12.07.2026.•
5
Prvi i osnovni zadatak svih koji su na antirežimskoj strani glasi: progutajte svoje male sujete i to važi i za studente i za opoziciju, izjavio je Miodrag Jovanović, profesor Pravnog fakulteta i član ProGlasa.
Više od 134 hiljade osoba promenilo prebivalište u Srbiji tokom prošle godine
12.07.2026.•
2
Republički zavod za statistiku objavio je da se 134.611 osoba tokom prošle godine trajno preselilo iz jednog u drugo naselje u Srbiji, dok je prosečna starost osoba koja su promenile prebivalište 36,4 godine.
Vučić najavio izbore kao ustupak opoziciji: "Raspisivanje izbora nije ustupak, već ustavna obaveza"
12.07.2026.•
11
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će predstojeći predsednički i parlamentarni izbori u Srbiji biti razdvojeni.
Evropski parlament: Srbija da pokaže istinsku posvećenost vrednostima EU
12.07.2026.•
5
Srbija mora da pokaže istinsku posvećenost vrednostima EU, piše danas Evropski parlament u objavi na mreži Iks.
Kamioni na granici sa Hrvatskom čekaju do četiri sata
12.07.2026.•
0
Kamioni na graničnim prelazima Batrovci, Šid i Bezdan na izlazu iz Srbije ka Hrvatskoj čekaju najviše četiri sata, a najmanje dva, saopšteno je večeras iz Auto-moto saveza Srbije (AMSS).
Šabić: Defetisti nikada ništa nisu uradili, ako ne uspemo ostavka je uvek rešenje
12.07.2026.•
11
Budući član Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) advokat Rodoljub Šabić odbacio je danas kritike zbog odluke četvoro nezavisnih kandidata da preuzmu mandate u tom telu.
Šta se desilo sa najavom da će se policajcima zabraniti da štite kriminalce?
12.07.2026.•
9
Ni mesec i po od najave predsednika države Aleksandra Vučića da će se hitno izmeniti zakon koji će policajcima zabraniti da čuvaju kriminalce, još uvek nema pomaka, bar ne u javnosti.
Vozio drogiran u Jakovu: U kolima pronađena policijska oprema i kačket sa oznakom "UKP"
12.07.2026.•
13
Policija je danas, oko 10.40h, u Jakovu, zaustavila T.D. (58), koji je vozio "BMW" pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.
Preminuo novinar Stefan Cvetković
12.07.2026.•
0
Novinar iz Bele Crkve Stefan Cvetković (56) preminuo je na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA), preneo je portal Nova.rs.
Devizni kurs, monopol ili niska produktivnost: Cene u Srbiji na nivou EU - ovo su razlozi
12.07.2026.•
8
Nekada su porodice koje letovale u apartmanima u Grčkoj ili Hrvatskoj kupovale u našim marketima hranu, kako bi uštedeli, jer je skoro sve u Srbiji bilo jeftinije.
Prijava radova, kućni red i kazne: Ovo morate da znate pre renoviranja stana
12.07.2026.•
9
Leto je period kada se veliki broj građana odlučuje za renoviranje stanova, ali pre nego što majstori počnu sa radovima, vlasnici imaju određene zakonske obaveze.
Macut: Vučić stalno poziva na dijalog, to ne znači da će se nekome bilo šta desiti ako dođe na razgovor
12.07.2026.•
15
Premijer Đuro Macut izjavio je da u Srbiji mora da se sačuva stabilnost, navodeći da je to bio "jedan od ključnih doprinosa vlade kojom predsedava".
Vučić pred izbore deli jednokratnu pomoć penzionerima, novosadski studenti i opozicija o tome šta oni nude
12.07.2026.•
34
Oko 500.000 ljudi u Srbiji prima penziju nižu od 30.000 dinara, ali penzioneri nisu izborni plen i ne smeju da budu politički dekor pred izbore ili biračko telo na čekanju.
Udruženje Krokodil: Ko je sledeća meta nasilja posle Vladimira Arsenijevića?
12.07.2026.•
2
Upravni odbor Udruženja Krokodil zatražio je da svi relevantni društveni i politički akteri nedvosmisleno osude napad na njegovog predsednika Vladimira Arsenijevića.
Australijska kompanija kod Ljubovije našla zlatnu žilu na samo metar dubine
12.07.2026.•
51
Australijska rudarska kompanija "Middle Island Resources" objavila je da je tokom druge faze istražnog bušenja na projektu Bobija kod Ljubovije otkrila veliki i plitki sistem bogat zlatom, srebrom i obojenim metalima.
Vozne karte skuplje od sledeće srede, poznato i koliko
12.07.2026.•
23
Cene voznih karata u unutrašnjem železničkom saobraćaju biće povećane od srede, 15. jula i to u proseku za oko 10 odsto.
Uhapšen državljanin Srbije i Crne Gore za kojim je bila raspisana crvena Interpolova poternica
12.07.2026.•
0
Državljanin Crne Gore i Srbije V. V. (51), za kojim je bila raspisana crvena Interpolova poternica, uhapšen je u jednom ugostiteljskom objektu u Beogradu.
Devojka izbodena u parku kod Vukovog spomenika u Beogradu
12.07.2026.•
5
U parku kod Vukovog spomenika u Beogradu sinoć je izbodena jedna devojka, potvrđeno je Tanjugu u Hitnoj pomoći.
Komentari 12
Fića
Planina Vlasti
Jokso
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar