Kako su klimatske promene uticale na talas visokog vodostaja u Srbiji i regionu?

Autor: Radio Slobodna Evropa

Info
12.08.2023.
14:23
Srbija dočekuje blaži porast vodostaja reka, Hrvatska sprovodi vanredne mere odbrane od poplava, dok Slovenija procenjuje štetu izazvanu velikim poplavama i klizištima.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Prema mišljenju stručnjaka i visokih predstavnika EU, do visokih vodostaja reka u regionu dolazi pod uticajem klimatskih promena koje utiču na rast temperature, a posledično i na porast padavina, piše Radio Slobodna Evropa.

Šezdesetdvogodišnji Dragan Mitrović peca na Savskom šetalištu u Beogradu i, kako kaže, ne boji se da će "talas visokog vodostaja" iz Slovenije i Hrvatske stići u Srbiji.
 
"Danas, koliko sam ovde, nekoliko sati, Sava je nadošla za dvadesetak centimentara i to je sasvim u redu. Talas (visokog vodostaja) već prolazi. Da me plaši vodostaj, ne bih bio pored vode", kaže on.
 
Smatra da se na planu zaštite od poplava, ukoliko do toga dođe, ne može uraditi mnogo.
 
"Protiv prirode ne možemo da se borimo. Sava je pre bila za dva i po metra viša nego sad", kaže on.
Bora Tatić koji živi u blizini Savskog šetališta takođe misli da pojedinci i države mogu malo da urade na zaštiti od poplava.
 
"To su prirodne pojave, planeta se buni zbog svega što se dešava širom sveta, zagađenja”, navodi on.
 
On kaže da je situacija u Sloveniji nezapamćena i da će na nekom nivou svakako uticati na Srbiju.
 
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ), vodostaj reke Save i Dunav je u umerenom porastu narednih dana.
 
Ipak, prognoze vodostaja pokazuju da oni neće preći granicu redovne odbrane od poplava.
 
Inače, redovna odbrana od poplava se proglašava kada vodostaj na reci dostigne propisanu granicu (koja je određena za svaki rečni sektor) i ima tendenciju daljeg porasta, navodi se na sajtu RHMZ. U tom slučaju vrši se neprekidno osmatranje i praćenje stanja odbrambenih nasipa i objekata.
 
U Srbiji su takođe prethodnih nedelja bile zabeležene oluje koje su čupale i obarale drveće i uništile pojedine objekte.
 
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, kako su mediji preneli 7. avgusta, posle obilaska područja pogođenog nevremenom, izjavila da je oštećeno ili uništeno oko 12.000 stanova i kuća, nešto više od 1.000 objekata javne namene i da se šteta meri stotinama miliona evra.
 
Kako se boriti protiv klimatskih promena i njenih posledica?
 
"Predviđanja od pre tridesetak godina pokazivala su da će ovo danas da nam se dešava, tako da dok govorim o ovome (klimatskim promenama) ja radim verifikaciju na živo onoga što su bili naučni radovi osamdesetih i devedesetih", kaže za Radio Slobodna Evropa Vladimir Đurđević, klimatolog sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.
 
Đurđević kaže da klimatske promene kojim prisustvujemo prouzrokuju više temperature, a to znači da u vazduhu može da se nađe više vodene pare nego što je to bio slučaj u prošlosti.
 
"Danas je atmosfera u proseku toplija za jedan stepen u odnosu na period pre industrijske revolucije, to znači da u proseku u atmosferi ima za sedam odsto više vodene pare. Vodena para je glavni sastojak za formiranje padavina i razvoj i snagu oluja", navodi on dodajući da to pitanje danas aktuelno u celom svetu, a posebno sada u regionu.
 
Danas, prema njegovim rečima, postoje dva vida borbe protiv klimatskih promena.
 
"Jedan način je ono o čemu govori Pariski sporazum, a to je da napustimo fosilna goriva kao osnovni izvor energije. To nije lak zadatak i za to treba tridesetak godina", kaže Đurđević.
Prema Pariskom sporazumu iz 2015, države su se složile da će "nastaviti s naporima" da ograniče rast globalne temperature na 1,5 stepeni Celzijusa. Država potpisnica je 175, njih 174 i države Evropske unije (EU) kao jedna strana.
 
Sa druge strane, države Zapadnog Balkana su 2020. na samitu u Sofiji potpisale Deklaraciju o Zelenoj agendi. Time su se obavezale da će do 2050. u potpunosti izbaciti ugalj iz upotrebe.
 
Prema podacima Eurostata, zavoda za statistiku EU, ugalj i nafta su glavni izvor energije u većini država Zapadnog Balkana.
 
Đurđević kaže da ove akcije imaju za cilj da zaustave klimatske promene "na granice koje su prihvatljive" i da nemamo klimatske ekstreme na koje ne možemo da se prilagodimo.
 
Drugi vid borbe, prema njegovim rečima, je prilagođavanje na klimatske promene.
 
"U ovom slučaju (situacije u regionu), to je unapređenje sistema za odbranu od poplava. Ali, teško je očekivati da za kratko vreme, pa čak i deset godina, će se unaprediti sistemi koji su građeni decenijama", kaže on.
 
Đurđević dodaje da sistem odbrane nije samo "podizanje bedema za nekoliko metara", već jedan složen projekat odbrane koji zahteva planiranje i značajna finansijska sredstva.
 
Ostatak teksta pročitajte na OVOM LINKU.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

poplave klimatske promene

Komentari 9

Hronološki Najpopularniji

  • Eko

    12.08.2023 • 21:53
    @Maratonac
    Bas tako. Zato sto kolicina padavina ostaje priblizno ista (ciklus kruzenja vode u prirodi), a suse se pojacavaju. Sto znaci da se veca kolicina padavina izlucuje tokom kratkih i ekstremnih dogadjaja. Tako tokom suse imamo niske vodostaje, a posle ekstremnih padavina visoke.

  • Maratonac

    12.08.2023 • 21:35
    Kada je vodostaj nizak to su klimatske promene. Kada je vodostaj visok opet klimatske promene. ??????

  • Eko

    12.08.2023 • 19:58
    Pri tom se misli na porast prosecne globalne temperature na povrsini Zemlje. Ona je oko 15 stepeni po Celzijusu. Kad je ledeno doba, ta temp je niza 4-5 stepeni. Onda razumete zasto je briga da se porast zaustavi na 1,5 stepen. Danasnje drustvo se razvilo u povoljnijim vremenskim uslovima i mi ne znamo kako bi izgledalo kada bi prosecna globalna temp bila veca 2-3-4 stepena, sto moze da se desi ako ne prestanemo sa emisijom gasova staklene baste.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 9 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Decenija od uvođenja profesionalnih upravnika u zgrade:
Decenija od uvođenja profesionalnih upravnika u zgrade: "Ne može upravljanje da bude 200 do 300 dinara"
Kreni-Promeni: Više od 30.000 građana potpisalo peticiju za zabranu prenamene izgorelih šuma
Kreni-Promeni: Više od 30.000 građana potpisalo peticiju za zabranu prenamene izgorelih šuma
Jovana Subotića od ponedeljka postaje
Jovana Subotića od ponedeljka postaje "slepa ulica"

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

AMSS: Najduže se čeka na Gradini i Horgošu 2

AMSS: Najduže se čeka na Gradini i Horgošu 2

23.08.2026.• 0
Automobili na izlaz iz zemlje najduže čekaju na prelazu Horgoš 2, gde zadržavanja traju po sat vremena, isto koliko na ulaz čekaju kod Gradine (Bugarska), ukazuju podaci granične policije.
Najkomentarisanije