U Srbiji se danas obeležava državni praznik - Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Autor: 021.rs

Info

11.11.2023.

19:40 > 07:12

U Srbiji se danas, 11. novembra obeležava državni praznik, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, čiji je simbol cvet Natalijina ramonda.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

U Srbiji se danas obeležava državni praznik - Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Foto: 021.rs

Ovo je 11. godina kako se taj dan praznuje u našoj zemlji.

Na taj dan su u Srbiji od 2005. godine bili posvećeni prvi časovi u školama, a Dan primirja u Prvom svetskom ratu se kao državni praznik proslavlja od 2012. godine.

Dan primirja je u Srbiji neradni dan, obeležava se i u Velikoj Britaniji, Belgiji, Novom Zelandu, Francuskoj, u zemljama Britanskog Komonvelta to je "Dan sećanja", a u SAD je "Dan veterana".

Nizom komemorativnih manifestacija, biće obeležen ovaj datum - na Novom groblju, kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu, biće organizovana državna ceremoniju obeležavanja Dana primirja.

Na Groblju palih boraca Komonvelta biće položeni venci, u sklopu komemoracija koju ove godine organizuje ambasada Kanade u Beogradu.

Nakon četvorogodišnjeg rata, koji je do tada bio najveći u istoriji, primirje između Centralnih sila i sila Antante je potpisano 11. novembra 1918. godine tačno u 11 sati.

U ratu su se na jednoj strani borile Nemačka i Austrougarska, dok su na drugoj strani bile Rusija, Francuska i Velika Britanija, a potpisivanje primirja u Prvom svetskom ratu odigralo se u Francuskoj, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, i ostalo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.

Foš je u suštini bio glavni autor dokumenta koji je obuhvatao prekid neprijateljstava, povlačenje nemačkih trupa iza granica, očuvanje infrastrukture, razmenu zarobljenika, obećanje reparacija, uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica, zajedno s regulacijom postupanja tokom primirja.

Prema enciklopediji Britanika, Nemci su doživeli potpisivanje primirja kao izdaju, budući da su pristali na prekid borbenih dejstava, iako nisu bili poraženi na bojištu. Veruje se da su osećaj razočaranja i uslovi vezani za reparacije poslužili kao osnova za nemačko nezadovoljstvo, što je na kraju doprinelo izbijanju Drugog svetskog rata.

Rat koji je trajao od 1914. godine zvanično je zaključen Versajskim mirom 28. juna 1919. godine.

Natalijina ramonda

U Srbiji se amblem tog praznika, koji bi trebalo nositi na reveru, sastoji od motiva odlikovanja Albanske spomenice s početka 20. veka – zeleno-crne trake koja okružuje stilizovani prikaz ljubičastog cveta, Natalijine ramonde.

Ta ugrožena biljka raste na istoku Srbije i na planini Kajmakčalan, gde je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe protiv bugarskih snaga tokom pripreme proboja Solunskog fronta, uvoda u oslobađanje Srbije u Prvom svetskom ratu.

Zavod za zaštitu prirode Srbije pominje da je 1882. godine Natalijinu ramondu botaničar Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, otkrio u Jelašničkoj klisuri nadomak Niša, te je želeo da je nazove "Niška ramonda", ali joj je ime ipak dao po kraljici Nataliji Obrenović.

Taj cvet je u Srbiji zaštićen zakonom, kao "strogo zaštićena vrsta" što znači da je strogo zabranjeno i kažnjivo njeno sakupljanje i narušavanje staništa.

Ipak, kaže Zavod za zaštitu prirode, opstanak te vrste ugrožavaju mikroklimatske promene u njenom staništu, infrastruktura, urbanizacija, izgradnja brana u klisurama i kanjonima, sakupljanje tih cvetnih biljki radi gajenja na drugom mestu.

Zaštićena područja Natalijine ramonde su Park prirode "Sićevačka klisura", Specijalni rezervat prirode "Jelašnička klisura", Specijalni rezervat prirode "Suva planina", Nacionalni park "Šar planina".

Natalijina ramonda koja raste i u Severnoj Makedoniji, severnoj Grčkoj, Albaniji, Crnoj Gori i na severozapadu Bugarske, treća je i poslednja otkrivena vrsta iz roda ramondi. Prethodno su otrkivene dve: "Srpska ramonda" koju je na istoku Srbije, na planini Rtnju našao botaničar Josif Pančić, i "Ramonda myconi" - endemska vrsta na Pirinejskom poluostrvu.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

državni praznik Dan primirja

Komentari 11

Hronološki Najpopularniji

ki3a

11.11.2023 • 14:17

Bili smo pametni i naivni kao Ukrajina danas. Satraše nas pošto smo morali da se qrchimo umesto bar malo da budemo pametni i kalkulišemo na duže staze.
Gavrilo i ekipa napaljene klinčadije od nepunih dvaes leta... Posledice trpimo i dan danas. Za to vreme Hrvati uzeli najlepšu obalu na svetu (pored Jasenovca i svih svinjarija za vreme rata što su radili). Samo ove godine, zaradili 20 milijardi eura.

7 7 0
Ja

11.11.2023 • 13:58

Ja

Drzavni praznik, subota, a radim kao 3 crnca. Eee civote lutalico...

6 2 +4
Krajputaš 1912-1918

11.11.2023 • 13:24

Oprosti kamenu što ćuti

SLAVA BOGU! ZA SVE SLAVA BOGU!
Div junaci srpski počivajte u miru Božijem!
Večna Vam slava i hvala!
Pavle Jurišić -Šturm (1848-1922); Srbin iz Lužica, Gerlic, Saksonija. Uvršten je u red najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije.
Odlikovan je ordenom Karađorđeve zvezde, Ordenom Belog orla i savezničkim odlikovanjima među kojima se ističe Orden Italijanske krune, Orden Svetog Đorđa, Orden Belgijske krune, Orden Legije časti, i Orden Svetog Mihaila i Svetog Đorđa a najvredniji orden je, Orden Paulovnia cveća na velikom krstu kojim ga je lično Odlikovao Japanski car. Nosilac je Ordena Gvozdenog krsta, Orden Svetog Leopolda i Orden Menđidije,ordena koje su mu dodelile buduće Centralne sile.
Kompozitor -Karl Avgust Kocor (1822-1904); Srbin iz Lužica, Groslostvic, Saksonija. Komponovao je muziku za himnu Lužičkih Srba-" Krasna Lužica".
Tekstopisac himne "Krasna Lužica "-Handrij Zejler (1804-1872); Srbin iz Lužica, Budišin, Saksonija.

Krasna Lužica

Krasna Lužica,
Ispravna, prijateljska,
mojih srpskih otaca kraj,
mojih blaženih snova raj,
sveta su mi tvoja polja!
Času budući,usklikni radosno!
O,neka budu sa tvojeg
skuta došli muževi,
ugodni večnog pominjanja!

7 1 +6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.