Svi podaci pacijenata u eKartonu: Šta će podrazumevati ovaj digitalni dokument?

Autor: Euronews Srbija

Info

27.11.2023.

09:47

Arhive svih zdravstvenih institucija uskoro će se naći u jednom, objedinjenom sistemu podataka.

Svi podaci pacijenata u eKartonu: Šta će podrazumevati ovaj digitalni dokument?

Foto: Pixabay

To propisuje nedavno usvojen Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji u okviru koga se nalazi i uspostavljanje eKartona.

RIZIS umesto dosadašnjeg IZIS-a - tako će izgledati transformacija Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema u Republički, piše Euronews Srbija. Zdravstveni radnici kažu da prednost ovakve baze leži u tome da je lekarima omogućeno da steknu celokupnu sliku o zdravstvenom stanju pacijenta.

Doktorka u domu zdravlja Palilula Mirjana Miladinović kaže za Euronews Srbija da će uvođenje eKartona "napraviti sintezu svih procedura i na taj način uputiti pacijente na pravo mesto kako bi lečenje bilo efikasnije".

"Izuzetno je važno da imamo uvid u sve te izveštaje, a možda i bitnije - u terapiju koju naše kolege konsultanti specijalisti propisuju, zato što u nekim situacijama pacijent dobija jedan te isti lek, ali od dva različita proizvođača, pa u takvoj situaciji praktično uzima duplu terapiju iako to nije potrebno", ističe Miladinović.

Osim toga, zdravstveni radnici, ali i građani, saglasni su u tome da bi zdravstveni karton u elektronskom obliku umnogome olakšao proceduru odlaska kod lekara.

U odnosu na dosadašnji sistem prema kom pristup informacijama o lečenju ima samo izabrani lekar - sa eKartonom celokupna istorija bolesti, izveštaji specijalista, izveštaji iz privatne prakse i druge informacije o zdravstvenom stanju postali bi dostupni i samim specijalistima, hitnoj medicinskoj službi, lekarskoj komisiji, ali i pacijentima.

Digitalizacija će smanjiti broj poseta lekaru

Osim što će sva zdravstvena dokumentacija biti u elektronskom obliku, koordinatorka za regulatornu reformu u Naledu Isidora Šmigić kaže za Euronews Srbija da olakšava vođenje dokumentacije u papirnom obliku.

"Ono što je takođe važno, jeste da se stvore osnove za povezivanje svih tih registara i različitih sistema, zato što je u pitanju zaista veliki broj različitih sistema koji treba da razmenjuju međusobne podatke. Tako da će se uspostaviti standardi prema kojima će podaci moći da se razmenjuju, kako bi upravo lekari, ne samo izabrani lekar, kao što je do sada bio slučaj, već i lekari specijalisti kod kojih izabrani lekar uputi pacijenta, ali i drugi, u pitanju komisije ili hitna lekarska pomoć, mogu takođe imati pristup i pregledima, i diagnostici izveštajima, ali i propisanim terapijama", ističe Šmigić.

Ona naglašava da će kompletna digitalizacija značajno olakšati posao lekarima, ali i lečenje pacijentima, jer će na ovaj način u velikoj meri biti smanjen broj poseta pacijenata lekaru.

"Uvođenje, recimo, mogućnosti da lekari mogu da proslede pacijenta lekaru specijalisti, da se pacijent ne vraća po uput kod izabranog lekara, kao što je sada neophodno, nego da pacijenti mogu dalje da idu na lečenje ili potrebnu dijagnostiku, da bi se smanjio broj poseta za čak sedam miliona lekaru na godišnjem nivou u Srbiji. Kada posmatramo koliko tih poseta izabranom lekaru postoji samo zbog toga što je potrebno izdati uput za dalje lečenje, efekti će sigurno biti veliki, ali naravno biće potrebno vremena da se sistem u potpunosti uspostavi i da počne da funkcioniše", ukazuje Šmigić.

Da li će podaci pacijenata biti bezbedni?

Međutim, ovako osetljive informacije neophodno je obezbediti. Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović kaže za Euronews Srbija da je svaku bazu podataka moguće zloupotrebiti.

"Nijedna evidencija ne može biti apsolutno zaštićena, nijedna baza podataka ne može biti apsolutno zaštićena. Mi smo bili svedoci za neke baza podataka za koje smo bili sigurni da ne mogu biti provaljene, da njihova bezbednost ne može biti narušena - pa je bilo", objašnjava Marinović.

S druge strane, Šmigić napominje da će samo ovlašćena lica imati pristup podacima pacijenata, te da su podaci "zaista zaštićeni".

"Zakonom koji je nedavno usvojen je propisano da će se ovi podaci čuvati u Državnom data centru u Kragujevcu, koji čuva podatke, sve koji se tamo nalaze na zaista vrlo visokom nivou, a ono što je dodatno predviđeno je da pristup tim pristupnim podacima imaju samo zakonom ovlašćena lica, odnosno izabrani lekar. Ono što je benefit digitalizacije, što će postojati sistem na kom će moći da se prati ko je pristupio podacima", zaključuje Šmigić.

Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji usvojen je krajem oktobra ove godine, a zdravstvene ustanove, privatne prakse i druga pravna lica moraju da usklade svoju organizaciju i rad sa odredbama zakona najkasnije do januara 2025. godine.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 11

Hronološki Najpopularniji

pajo patak

27.11.2023 • 15:03

@Anonymus

pravo pristupa podacima će imati onaj kome se može, kontrolisaće ga nadležno " telo ", npr. kao REM, niko neće biti odgovoran za neovlašćeni pristup podacima, nikoje i nikolike kazne predviđene za odgovorne su verovatno premeštaj na još lukrativniju poziciju.

9 10 -1
Nale

27.11.2023 • 14:45

Smejurija

Kakvo bre preuredjivanje kada niko tamo ne moze da se leci... najdalje sto se moze dogurati je lekar opste prakse... sve ostalo se ceka nedeljama i mesecima... 90% mojih dijagnoza je u bazi privatnih klinika, ako je oni uopste vode... i to idem na 3 razlicita mesta... uzeli pare lopuze i to je to... zdravstvo sve jadnije- onaj deo koji je bitan, al zato se sminkaju (poneke) zfrage i prave novi programi- gde se drpa lova... bagra!

8 4 +4
Anonymous

27.11.2023 • 14:20

Mene vise zanima ko ce imati pravo pristupa podacima , kako ce se pristup kontrolisati ,ko ce biti odgovaran za neovlascen pristup podacima i koje i kolike su kazne predvidjene za odgovorne

13 4 +9

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.