Da li je Srbija samo imala sreće: Kako smo izbegli kolaps sa strujom koji je pogodio region

Autor: Euronews Srbija

Info

29.06.2024.

08:04 > 08:11

Nakon situacije koja se desila 21. juna, kada je pet zemalja u regionu ostalo bez struje, postavilo se pitanje da li je Srbija samo imala sreću i kako se zapravo snabdeva električnom energijom.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Naime, najveći deo energije u našoj zemlji dolazi iz termoelektrana i one proizvode oko 50 odsto struje. Na drugom mestu su hidroelektrane sa proizvodnjom od oko 40 odsto, dok najmanje energije dobijamo preko elektrana na vetar i gas koje zajedno proizvode oko četiri odsto energije, prenosi Euronews Srbija.

Stručnjaci kažu da Srbija najviše energije troši u ekstremno hladnim danima, i to oko 35 odsto.

Prema strukturi potrošnje domaćinstva učestvuju sa gotovo 46 odsto, industrija skoro 33 odsto, javne i komercijalne delatnosti sa 19 odsto, a saobraćaj i poljoprivreda sa nešto više od jedan odsto.

Planirana finalna potrošnja energije u ovoj godini iznosi gotovo 29.800 gigavata (29.779 gigavata), što je za dva odsto više u odnosu na procenjenu finalnu potrošnju prošle godine.

U prilog štednji energije, ali i očuvanju životne sredine sve više se govori o nuklearnoj energiji i njenim potencijalima u Srbiji.

Tako je u Parizu u aprilu ove godine srpska delegacija potpisala sa francuskim kolegama Memorandum o razumevanju za strateško partnerstvo i saradnju.

Međutim, od Memoranduma do realizacije put je dugačak zbog više prepreka. Biće neophodno ukinuti moratorijum na nuklearne elektrane iz 1989. godine, uveden svega tri godine nakon Černobiljske katastrofe.

Druga prepreka jeste nedostatak stručnog kadra i činjenica da se decenijama u Srbiji ne obrazujemo za ovu oblast.

Poslednji problem jesu finansije, koje naša zemlja nema za samostalno izgradnju nuklearku, te se jedno od rešenja spominje saradnja sa zemljama u okruženju, poput nuklearke Pakš u Mađarskoj koja radi decenijama, kao i izgradnja malih modularnih reaktora.

Nuklearne reaktore imaju i Rumunija u okviru elektrane Černa Voda, potom Kozloduj u Bugarskoj, i nuklearna elektrana Krško, na granici Slovenije sa Hrvatskom.

Lider u korišćenju nuklearne energije je Francuska, sa 56 nuklearnih reaktora iz kojih dobija oko 65 odsto struje, a u narednim godinama u planu je izgradnja šest novih elektrana. S druge strane, Nemačka je zvanično prošle godine napustila nuklearnu energiju, zatvorivši poslednje tri elektrane i okrenula se obnovljivim izvorima energije.

Kovačević: Sada smo u situaciji da gledamo jedan desetogodišnji investicioni ciklus

Stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević komentarišići za Euronews Srbija nedavni incident kaže da je pre svega reč o setu kvarova koji su se desili na nekoliko mesta kao i da je reč o, kako je naveo, sijaset sistemskih problema - od načina kako se upravlja preko granice do toga kako se ti kapaciteti dostavljaju.

"Sistem se našao preopterećen. Vrlo je karakteristično ta cela struktura potrošnje u tom prostoru. Recimo dva velika aluminijumska kombinata u Mostaru i u Podgorici uopšte ne rade. Železara u Nikšiću takođe. Znači velikih industrijskih potrošača praktično nema. Drugo, na tom području nema ni značajnijeg izvora električne energije u smislu termoelektrane itd. Na mreži nije bilo praktično ni jednog velikog objekta u celom tom prostoru koji bi mogao podržati zatečenu situaciju, podržati mrežu", objasnio je on.

Upitan da li je Srbija imala sreću ili je možda infrastrukturno bolje stoji od ostatka regiona, Kovačević kaže da ima i jednog i drugog, kao i da pored činjenice da naša zemlja ima stabilan sistem, ne znači da oprez nije neophodan.

"Srbija ima jedan dosta balansiran miks između hidroenergije i termoenergije koji ste malo prepisali s jedne strane. S druge strane, u datom momentu bio je uvoz energije iz Crne Gore i izvoz energije ka Bosni. Tako da u tom trenutku efekti ovog događaja se u sistemu Srbije nisu naročito osetili", dodaje on.

Komentarišuću energetsku budućnost Srbije kaže da taj plan mora da bude na duže staze.

"Teško je zamisliti da postojeća struktura ostane do 2050. godine. Broj tehničkih kvarova, stepen pouzdanosti je takav da teško se može tako nešto zamisliti. Verovatno je potrebna tranzicija ka pouzdanim efikasnim sistemima", kaže on.

Kovačević kaže i da su Srbiji potrebna iskustva drugih zemalja, kako bi znala u kom pravcu tačno da ide.

"Sada se nalazimo u situaciji da gledamo jedan desetogodišnji investicioni ciklus, vrlo brzo, vrlo hitno, koji može da obezbedi pouzdanu sigurnost i da postavi temelje infrastrukture za budući razvoj u smislu nuklearne energije", rekao je on.

Ukoliko Srbija želi da do 2050. godine izađe iz fosilnih goriva i obezbedi baznu energiju, jedina opcija je nuklearna tranzicija, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. Dodala je i da je u planu potpisivanje Memoranduma o saradnji sa Francuzima na stvaranju temelja i preduslova za razvoj nuklearne energije.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Struja EPS

Komentari 14

Hronološki Najpopularniji

Boki

29.06.2024 • 13:48

A vama žao što smo mi izbegli kolaps
Super ste

6 3 +3
Хомер

29.06.2024 • 13:44

Тврдим

Литијум Не, нуклеарне електране Да

2 1 +1
Dejan

29.06.2024 • 12:57

Dil

U srbistanu se oko 16% struje izgubi, ukrade, mazne, bolje resavajte taj problem a ne zasto u komsiluku nema struje !! Godisnja potrosnja u megavatima pa 6- ina,lako je izracunati koliko je dinara.

7 10 -3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.