Biološki fakultet protiv iskopavanja litijuma: "Neutemeljene i kontradiktorne izjave Rio Tinta"

Fakultet, čiji je stručni tim bio angažovan na izradi "Završnog izveštaja o pregledu uticaja projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita Jadar na stanje biodiverziteta i razvoj mera za smanjenje i ublažavanje posledica" od strane "SGS Beograd" a za potrebe kompanije "Rio Sava Exploration", izdao je saopštenje, zbog, kako su naveli, "značajnog broja pogrešnih, neutemeljenih, kontradiktornih i tendencioznih izjava državnih i privatnih pravnih subjekata, kao i pojedinaca, u pogledu rezultata istraživanja stanja biodiverziteta i razvoja mera za smanjenje i ublažavanje posledica aktivnosti na području planiranog rudnika", ogradivši se od zaključaka Nacrta studije uticaja Rio Tinta, odnosno njegove ćerke firme u Srbiji Rio Sava Exploration, prenosi N1.

"Dodatni motiv, za ovo obraćanje, je i neadekvatno i pogrešno navođenje određenog broja ključnih podataka, faktora ugrožavanja, predloga mera zaštite, kao i generalnih zaključaka koji su izneti u ‘Završnom izveštaju Biološkog fakulteta’. Biološki fakultet je, u saradnji sa četiri renomirane visokoškolske i naučne institucije u Srbiji, obavio jednokratno terensko istraživanje na širem prostoru planiranog rudnika jadarita ‘Jadar’. Period istraživanja je obuhvatio jun i jul mesec 2020. godine (po istraživačkim grupama, u trajanju od četiri do šest dana). Na osnovu sprovedenih istraživanja sačinjen je ‘Završni izveštaj Biološkog fakulteta’ (na srpskom i na engleskom jeziku), koji je, preko firme SGS Beograd, prosleđen kompaniji Rio Sava Exploration Beograd, u integralnoj verziji", navodi Biološki fakultet u saopštenju.

 

Ističe se da se kompletan "Završni izveštaj Biološkog fakulteta" nalazi u režimu "poslovne tajne", a na zahtev "Rio Sava Exploration", "ali su najznačajniji podaci o stanju biodiverziteta na istraživanom području i mogućim posledicama (ukoliko ovaj projekat bude realizovan) prezentovani u sklopu naučno-stručnog skupa ‘Projekat Jadar – šta je poznato?’ održanog 6. i 7. maja 2021. godine u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i naučnog rada koji je objavljen nakon tog skupa".

Biološki fakultet je predočio i glavne zaključke, koji su izvedeni iz analize naučnih rezultata prezentovanih u ‘Završnom izveštaju Biološkog fakulteta’, a koji su objavljeni u zborniku SANU ‘Projekat Jadar – šta je poznato?’.

 

Oni u celini glase ovako:

 

"Stepen i obim uticaja otvaranja rudnika na ukupni biodiverzitet područja je izuzetno značajan i ključno utiče na njegovu degradaciju. U odnosu na to, identifikovane su, kako ireverzibilne, tako i reverzibilne posledice na kvalitativnu i kvantitativnu strukturu biodiverziteta područja. Predložene, realno moguće, mere ublažavanja i saniranja posledica po biodiverzitet područja, izuzetno su ograničenog kapaciteta i vremenski nedovoljno definisanog uticaja. Zbog očekivanih ireverzibilnih promena u pojedinim ekosistemima, kao i rizika od značajnog ugrožavanja živog sveta Jadra, Drine i nizvodnih vodotokova, optimalna i osnovna mera za sprečavanje negativnih posledica na stanje biodiverziteta na ovom području je odustajanje od planirane eksploatacije i prerade minerala jadarita. Za slučaj da optimalna mera za sprečavanje negativnih posledica na stanje biodiverziteta ne bude realizovana, predlaže se niz mera i postupaka koji, ukoliko se sprovedu po najvišim standardima i bez ostatka, mogu, ali samo delimično i u vremenski ograničenom obimu, omogućiti opstanak dela prirodnih staništa i prisutnih populacija biljnih i životinjskih vrsta".

 

U saopštenju se ukazuje na to da je, prema podacima iz "Nacrta studije uticaja", koju je objavila kompanija "Rio Sava Exploration" Beograd, reviziju dosadašnjih studija i izveštaja vezanih za biodiverzitet, uključujći i "Završni izveštaj Biološkog fakulteta", sprovela konsultantska kuća "The Biodiversity Consultancy“ iz Kembridža, "tako da sva odgovornost za tačnost podataka i iznetih predloga i stavova pripada njima i potpisnicima ‘Nacrta studije uticaja’, a ne stručnom timu i Biološkom fakultetu".

 

"Biološki fakultet i stručni tim naglašavaju da je generalni zaključak, iznet u ‘Završnom izveštaju Biološkog fakulteta’, rezultat procene donete na osnovu strogih naučno-metodoloških postupaka i da se mogu pobiti i dovesti u pitanje samo sprovođenjem istih metodoloških postupaka. Izostavljanje ovih zaključaka i njihovo relativizovanje, bez sprovođenja istih strogih naučnih metodoloških pravila, nije u skladu sa osnovnim naučnim principima i postulatima", ističe se u saopštenju.

 

Biološki fakultet je, kako se dodaje, samim tim odbacio svaku odgovornost za iznošenje zaključaka koji su objavljeni u "Nacrtima studije uticaja" , a koji su u suprotnosti sa generalnim i opštim zaključcima objavljenim u "Završnom izveštaju Biološkog fakulteta".

 

"Ovde smatramo da je izuzetno značajno naglasiti da pristup u reviziji dosadašnjih studija i izveštaja vezanih za biodiverzitet, a iz kojih su proizašle ‘regulatorne procene početnog stanja biodiverziteta’, kao i ‘predloženi plan zaštite vrsta prepoznatih kao prioritet za dugoročnu zaštitu ili kompenzacione mere s ciljem smanjenja rezidualnog uticaja na biodiverzitet’, nije baziran na nacionalnom zakonodavstvu, već da su izneti predlozi usklađeni sa relevantnom praksom Evropske unije (Standard 6 – Evropske banke za razvoj), koja je bazirana na EU direktivama koje se odnose na zaštitu prirode (Direktiva o staništima i Direktiva o pticama)", navodi Biološki fakultet.

 

Dodaje da "u planovima zaštite vrsta se ističe da se sa ugroženom florom i faunom mora upravljati u skladu sa Rio Tinto standardom 14 – ‘Upravljanje zemljištem i njegova sanacija’ i Rio Tinto Standardom 16 – ‘Zaštita biodiverziteta i upravljanje prirodnim resursima’, što takođe smatramo neprihvatljivim zaobilaženjem nacionalnih prioriteta u zaštiti prirode".

 

Ističe da je "svako, a posebno Republika Srbija i autonomne pokrajine, odgovoran za zaštitu životne sredine“.

 

"I što smatramo kao najznačajnije: ‘Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu’", ukazuje Biološki fakultet, navodeći čl.74 iz Ustava Srbije.

 

Navodi da "zbog svega prethodno iznetog, zaključci predstavljeni u ‘Nacrtima’ koji se odnose na trenutno i buduće stanje biodiverziteta, kao i na moguće uticaje planiranih aktivnosti rudnika ‘Jadar’ na prirodne vrednosti i životnu sredinu u celini na istraživanom području, sa stanovišta Biološkog fakulteta i istraživačkog tima ne predstavljaju optimalno rešenje vezano za zaštitu biodiverziteta".

 

 

"Dodatni motiv, za ovo obraćanje, je i neadekvatno i pogrešno navođenje određenog broja ključnih podataka, faktora ugrožavanja, predloga mera zaštite, kao i generalnih zaključaka koji su izneti u ‘Završnom izveštaju Biološkog fakulteta’. Biološki fakultet je, u saradnji sa četiri renomirane visokoškolske i naučne institucije u Srbiji, obavio jednokratno terensko istraživanje na širem prostoru planiranog rudnika jadarita ‘Jadar’. Period istraživanja je obuhvatio jun i jul mesec 2020. godine (po istraživačkim grupama, u trajanju od četiri do šest dana). Na osnovu sprovedenih istraživanja sačinjen je ‘Završni izveštaj Biološkog fakulteta’ (na srpskom i na engleskom jeziku), koji je, preko firme SGS Beograd, prosleđen kompaniji „Rio Sava Exploration Beograd, u integralnoj verziji", navodi Biološki fakultet u saopštenju.

 

Ističe se da se kompletan "Završni izveštaj Biološkog fakulteta“ nalazi u režimu „poslovne tajne“, a na zahtev "Rio Sava Exploration", "ali su najznačajniji podaci o stanju biodiverziteta na istraživanom području i mogućim posledicama (ukoliko ovaj projekat bude realizovan) prezentovani u sklopu naučno-stručnog skupa ‘Projekat Jadar – šta je poznato?’ održanog 6. i 7. maja 2021. godine u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i naučnog rada koji je objavljen nakon tog skupa".

 

Biološki fakultet je predočio i glavne zaključke, koji su izvedeni iz analize naučnih rezultata prezentovanih u ‘Završnom izveštaju Biološkog fakulteta’, a koji su objavljeni u zborniku SANU ‘Projekat Jadar – šta je poznato?’.

 

Oni u celini glase ovako:

 

"Stepen i obim uticaja otvaranja rudnika na ukupni biodiverzitet područja je izuzetno značajan i ključno utiče na njegovu degradaciju. U odnosu na to, identifikovane su, kako ireverzibilne, tako i reverzibilne posledice na kvalitativnu i kvantitativnu strukturu biodiverziteta područja. Predložene, realno moguće, mere ublažavanja i saniranja posledica po biodiverzitet područja, izuzetno su ograničenog kapaciteta i vremenski nedovoljno definisanog uticaja. Zbog očekivanih ireverzibilnih promena u pojedinim ekosistemima, kao i rizika od značajnog ugrožavanja živog sveta Jadra, Drine i nizvodnih vodotokova, optimalna i osnovna mera za sprečavanje negativnih posledica na stanje biodiverziteta na ovom području je odustajanje od planirane eksploatacije i prerade minerala jadarita. Za slučaj da optimalna mera za sprečavanje negativnih posledica na stanje biodiverziteta ne bude realizovana, predlaže se niz mera i postupaka koji, ukoliko se sprovedu po najvišim standardima i bez ostatka, mogu, ali samo delimično i u vremenski ograničenom obimu, omogućiti opstanak dela prirodnih staništa i prisutnih populacija biljnih i životinjskih vrsta".

 

U saopštenju se ukazuje na to da je, prema podacima iz "Nacrta studije uticaja", koju je objavila kompanija „Rio Sava Exploration" Beograd, reviziju dosadašnjih studija i izveštaja vezanih za biodiverzitet, uključujći i "Završni izveštaj Biološkog fakulteta“, sprovela konsultantska kuća "The Biodiversity Consultancy“ iz Kembridža, "tako da sva odgovornost za tačnost podataka i iznetih predloga i stavova pripada njima i potpisnicima ‘Nacrta studije uticaja’, a ne stručnom timu i Biološkom fakultetu".

 

"Biološki fakultet i stručni tim naglašavaju da je generalni zaključak, iznet u ‘Završnom izveštaju Biološkog fakulteta’, rezultat procene donete na osnovu strogih naučno-metodoloških postupaka i da se mogu pobiti i dovesti u pitanje samo sprovođenjem istih metodoloških postupaka. Izostavljanje ovih zaključaka i njihovo relativizovanje, bez sprovođenja istih strogih naučnih metodoloških pravila, nije u skladu sa osnovnim naučnim principima i postulatima", ističe se u saopštenju.

 

Biološki fakultet je, kako se dodaje, samim tim odbacio svaku odgovornost za iznošenje zaključaka koji su objavljeni u "Nacrtima studije uticaja" , a koji su u suprotnosti sa generalnim i opštim zaključcima objavljenim u "Završnom izveštaju Biološkog fakulteta".

 

"Ovde smatramo da je izuzetno značajno naglasiti da pristup u reviziji dosadašnjih studija i izveštaja vezanih za biodiverzitet, a iz kojih su proizašle ‘regulatorne procene početnog stanja biodiverziteta’, kao i ‘predloženi plan zaštite vrsta prepoznatih kao prioritet za dugoročnu zaštitu ili kompenzacione mere s ciljem smanjenja rezidualnog uticaja na biodiverzitet’, nije baziran na nacionalnom zakonodavstvu, već da su izneti predlozi usklađeni sa relevantnom praksom Evropske unije (Standard 6 – Evropske banke za razvoj), koja je bazirana na EU direktivama koje se odnose na zaštitu prirode (Direktiva o staništima i Direktiva o pticama)", navodi Biološki fakultet.

 

Dodaje da "u planovima zaštite vrsta se ističe da se sa ugroženom florom i faunom mora upravljati u skladu sa Rio Tinto standardom 14 – ‘Upravljanje zemljištem i njegova sanacija’ i Rio Tinto Standardom 16 – ‘Zaštita biodiverziteta i upravljanje prirodnim resursima’, što takođe smatramo neprihvatljivim zaobilaženjem nacionalnih prioriteta u zaštiti prirode".

 

Ističe da je "svako, a posebno Republika Srbija i autonomne pokrajine, odgovoran za zaštitu životne sredine“.

 

"I što smatramo kao najznačajnije: ‘Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu’", ukazuje Biološki fakultet, navodeći čl.74 iz Ustava Srbije.

 

Navodi da "zbog svega prethodno iznetog, zaključci predstavljeni u ‘Nacrtima’ koji se odnose na trenutno i buduće stanje biodiverziteta, kao i na moguće uticaje planiranih aktivnosti rudnika ‘Jadar’ na prirodne vrednosti i životnu sredinu u celini na istraživanom području, sa stanovišta Biološkog fakulteta i istraživačkog tima ne predstavljaju optimalno rešenje vezano za zaštitu biodiverziteta".