Ili Tramp ili Haris - hoće li nam biti bolje ili gore: "Vreme je za grubu ljubav prema Srbiji"

Autor: Al Džazira Balkans

Info

31.10.2024.

10:16 > 10:30

Dok se svet pita šta će američki predsednički izbori 5. novembra doneti za budućnost NATO-a, rusko-ukrajinski rat, sukobe na Bliskom istoku, Balkan se pita - šta će biti pod njegovim nebom.

Hoće li biti bolje, ili gore?

U proteklom periodu bilo je mnogo procena šta bi za Zapadni Balkan značila pobeda dosadašnje američke potpredsednice i desne ruke Džozefa Bajdena Kamale Haris, a šta trijumf Donalda Trumpa, ali uglavnom su se mišljenja svodila na to da bi prozapadne snage koje teže EU i NATO uglavnom priželjkivale pobedu Haris, a one druge, koje se često nazivaju "proruskim", "autokratskim" ili "destabilišućim" - Trampov povratak u Belu kuću, ukazuje Al Džazira Balkans.

Šta će se desiti i čije su prognoze bile tačne, ostaje da se vidi, jer istorija pokazuje da predvidivost na političkoj sceni nije trajna kategorija i da se menja onako kako i odakle vetar duva.

No, ako pogledamo u prošlost, neke se stvari, možda, mogu nazvati relativno izvesnim.

Trampova politika i finansijski interesi u Srbiji

Kada je reč o Donaldu Trampu, znamo da je već bio u Ovalnoj kancelariji. Imao je širok raspon zadataka - da na unutrašnjem i spoljnopolitičkom planu prema svojim željama radikalno promeni mnogo toga što je pre njega uradio Barak Obama.

A kada je reč o Balkanu, mnogi su skloni reći da mu nije bio previše posvećen i od onoga što jeste - da je bio naklonjen Srbiji.

Tramp je za ono malo vremena koje je posvetio Balkanu pokušao ekonomskim putem da rešava politički još nerešena pitanja.

Primer je Vašingtonski sporazum koji su pred njim na malim stolicama potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti, koji je trebalo da bude uvod u neko poboljšanje, ali je taj sporazum zamro Trampovim odlaskom sa vlasti.

Tramp nije krio svoj finansijski interes prema Srbiji. Firma njegovog zeta Džareda Kušnera sa Srbijom je potpisala ugovor o "revitalizaciji" kompleksa Generalštaba u centru Beograda, čiji su delovi porušeni u bombardovanju NATO-a 1999. godine, a koji bi trebalo da čine dve poslovno-stambene zgrade.

Trampov specijalni izaslanik za Srbiju i Kosovo tada je bio Ričard Grenel koji je često kritikovao Kosovo, a za svoj diplomatski "doprinos" 2023. godine nagrađen je odlikovanjem iz ruku Aleksandra Vučića.

Nekadašnji ambasador Srbije u SAD-u, a danas ministar inostranih poslova Marko Đurić naziva ga "nesumnjivim prijateljem Srbije".

Taj isti Grenel, koji je govorio da "između SAD-a i Srbije postoji iskreno prijateljstvo bez obzira na to ko je na vlasti", da je "razočaran što je sav dobar posao koji je Tramp uradio u regionu bačen" pobedom Bajdena, ostao je blizak sa predstavnicima vlasti u Srbiji i nakon odlaska sa funkcije. Govorio je da bi zgrada Generalštaba, simbol intervencije NATO-a, "mogla biti pretvorena u most prijateljstva Srbije i SAD-a".

A prema prognozama, upravo bi Grenel mogao biti jedan od Trampovih kandidata za prvog diplomatu u slučaju njegove pobede, dakle moćni američki državni sekretar.

Šta to, zapravo, govori?

"Trampova pobeda na izborima bila bi veoma negativna za ljude u Bosni i Hercegovini, ali i celoj regiji. Trampa su prihvatile reakcionarne snage širom Evrope, posebno u Mađarskoj i Srbiji. Trampov povratak dao bi tim nacionalističkim snagama više samopouzdanja i uticaja. Njegova prva administracija je, takođe, sledila particionistički plan prema Kosovu, što je loša slutnja i za Bosnu i Hercegovinu, i za Severnu Makedoniju", mišljenja je Kurt Basuener, viši savetnik Centra za demokratizaciju politike.

Foto: Beta (Miloš Miškov) (na slici: Ričard Genel i Aleksandar Vučić)

Neki, pak, smatraju da bi stvari mogle otići i do podele Kosova (što je, navodno, zagovarao Grenel), kao i sukoba u Bosni i Hercegovini.

"Tramp bi saosećao s etničkim nacionalistima, uključujući ruske i srpske. To bi verovatno dovelo do podele Ukrajine, nakon čega bi usledila podela Kosova i Bosne i Hercegovine te nestabilnost koja bi, možda, izazvala čak i rat", u crnim je procenama poručio Danijel Server, profesor sa Univerziteta Džons Hopkins u SAD-u.

Tokom svog predsedništva Tramp je retko govorio protiv upornih pokušaja lidera entiteta Republike Srpske da destabilizuju Bosnu i Hercegovinu, ali Bajdenova administracija ih je zasula sankcijama. Ipak, mnogi tvrde - nedovoljno da saseku problem u korenu. Nešto slično od Trampa Server bi očekivao i sada.

"Tramp je malo govorio o Balkanu, ali znamo što je uradio prošli put. Trebalo bi da očekujemo više od istog. U Trampovom prvom mandatu, njegov izaslanik za Balkan (Grenel) bio je za podelu Kosova. Nisam među onima koji veruju da on može postati državni sekretar, ali mogao bi zauzeti mesto Džim O'Brajana kao pomoćnika sekretara za Evropu. Čim se ponovo otvori opcija podela, ona će se proširiti. Prvo na južnu Srbiju, a potom u Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i jugozapadnu Srbiju (Sandžak). Stanovništvo će početi da se seli, a rezultat će biti nasilje. Tramp i Grenel će, takođe, favorizovati balkanski izlet zeta Džareda Kušnera. To znači više popuštanja Vučiću i premijeru Albanije Ediju Rami. Obojica su nastojala da napune Trampove džepove poslovima s nekretninama. Bez sumnje, oni takođe mogu dobiti - politički, ako ne i finansijski", smatra Server.

A šta je sa Kamalom Haris?

Zanimljivo, gotovo je nemoguće pronaći makar jednu njenu izjavu koja se odnosi na Bosnu i Hercegovinu ili Balkan.

U predizbornoj kampanji se fokusirala na verbalne prepirke sa Trampom, migracije, ekonomiju, Bliski Istok, Ukrajinu i Kinu. No, kako je podsetio Edvard Džozef, istraživač konflikta na Univerzitetu Džons Hopkins, kada je u Čikagu prihvatila predsedničku nominaciju Demokratske stranke, rekla je da se neće družiti s autokratama.

"Svrstavanje s autokratom poput Putina znači još mekši pristup Vučiću. Prema mom mišljenju, čak je i Bajdenova administracija bila previše meka prema njemu", konstatovao je u tekstu za "Foreign Policy".

Moguća politika Kamale Haris prema Zapadnom Balkanu apsolutno je nejasna, čak do te mere da je Grenel i to iskoristio kako bi je kritikovao, napisavši na platformi Iks da Haris čak "ni ne zna gde je Balkan".

No, Haris sigurno zna gde je Balkan. Prognozirajući šta bi mogla da učini, Server ocenjuje da bi njen izbor bio mnogo bolji nego Trampov.

"Koliko ja znam, nije rekla ništa o Balkanu, ali ona je energična braniteljka ljudskih prava i vladavine prava. Njen stav prema Balkanu je nepoznat za mnoge. No, Haris je velika pristalica ukrajinske borbe protiv ruske invazije. Volela bi da Kijev pobedi, a Moskva izgubi. Takav stav verovatno bi se preneo i na Balkan. Ona nije naklonjena etničkom nacionalizmu. Ne želim nekome ko je žena, Afroamerikanka i ima indijsko poreklo, govoriti da nije moguće da ljudi različitih etničkih grupa ne mogu živeti zajedno. Kosovo bi njoj moglo izgledati kao Tajvan ili Ukrajina, a to znači da bi mogla odbijati ideju narušavanja njihovog suvereniteta od bivših vladara. Malo je verovatno da bi mogla imati simpatije prema zajednici srpskih opština na Kosovu ili autonomiji Republike Srpske. Neko bi trebalo da joj kaže da su u oba slučaju u pitanju loše ideje", dodao je on.

"Vreme je za grubu ljubav prema Srbiji"

Iako su radili zajedno četiri godine, Server smatra da Haris ne bi trebalo slepo da nastavlja Bajdenovu politiku, naročito kada je reč o "smirivanju" Srbije.

"Vreme je za grubu ljubav. To je nešto za šta bi oštar temperament Haris smatrao prihvatljivim", dodaje Server.

Ceo tekst Al Džazire Balkans čitajte na OVOM LINKU.

Podsetimo još da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić za ovu nedelju, još nije poznato tačno kad, najavio da će održati desetočasovni sastanak na kom će se napraviti planovi - i za slučaj da pobedi Tramp i za slučaj da pobedi Haris.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 17

Hronološki Najpopularniji

Trt

01.11.2024 • 09:31

@\

A nego šta je guranje zabrane abortusa nego objava rata najranjivijim slojevima stanovništva? Takvi kao ti se posle čudom čude kad zemlja, pa čak i bedan izgovor za jednu kao što je ova naša završi na ivici građanskog rata.

2 4 -2
Particulare matter

31.10.2024 • 16:28

Nije Amerika pokrenula trenutne ratove. Rat u Evropi /Ukrajini je započela Rusija, a rat protiv Izraela je započeo Hamas i Hezbolah čiji je glavni finansijer Iran. Iz Gaze je počeo napad na Izrael. Iz Libana je počeo napad na Izrael. Iz Jemena je počeo napad na Izrael Iran je prvi raketirao Izrael.

6 13 -7
Zamenik zamenika

31.10.2024 • 16:17

Kamo lepe sreće da su neke ljude interesovali decembarski izbori u Srbiji kao što ih interesuju ovi u Americi.

12 17 -5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.