Profesor Baucal: Strategija odnosa prema nasilju postala je "ćuti i trpi"
Dok struka tvrdi da je nasilja u školama sve više i da je situacija alarmantna, Ministarstvo prosvete smatra da je u pitanju - percepcija.
Kakav je odnos nadležnih i društva prema nasilju u prosveti i da li zauzimamanje strategije "ćuti i trpi" škole postavlja, kako struka kaže, na "bure baruta"?
U ustanovama obrazovanja i vaspitanja zakonom je zabranjen svaki oblik nasilja. Ipak, vesti o nasilju u školama nižu se prethodnih godina, a žrtve su svi – i učenici i nastavnici.
Aleksandar Baucal, psiholog i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže za Insajder da je od početka 2000-ih krenulo ozbiljno promišljanje o reformi obrazovanja, a jedna od ključnih tema postalo je – nasilje u školi.
"Od tog trenutka je podignuta svest o tome šta je sve nasilje u školi, odnosno šta je to što smo mi normalizovali u nekoj našoj tradiciji, u nekoj našoj svakodnevnoj praksi, a da to ne bi smelo da se dešava u obrazovanju", rekao je Baucal za Insajder.
On ističe da se nasilje u školama ne sme tretirati kao zaseban entitet, već kao problem koji se preliva iz društva u kome je ono legitimizovano, čak postalo i faktor koji "dovodi do uspeha". A kada se u takvom društvu incident desi, strategija odnosa prema nasilju postala je - "ćuti i trpi".
"Toliko smo otupeli da ako bi se sad desila neka situacija u kojoj se roditelji i nastavnik posvađaju oko bilo koje teme u vezi sa učenicima, da je to već postala svakodnevnica koja opterećuje i mnoge roditelje, opterećuje i mnoge nastavnike, a mi nekako zauzimamo strategiju ćuti i trpi. Trpljenje ne može biti dugoročna strategija, zato što će se incidenti uvećavati, a naše trpljenje u nekom trenutku može da nestane. Šta se onda dešava? Onda se dešava eksplozija. Na neki način zbog takvog odnosa prema nasilju i obrazovanju, u stvari svi sedimo na buretu baruta i sad je samo pitanje lutrije", rekao je Baucal.
Kao jedan od glavnih razloga za stvaranje ovakve klime, profesor vidi i u nerazumevanju i nepoverenju u "pravu svrhu obrazovnog sistema".
"Mnoga deca idu u školu, oni tamo uče neke stvari za koje ne veruju da ih pripremaju za život. Roditelji takođe, verovatno, misle da je u školi jedino važno samo da učenici dobiju dobre ocene. A ono što je suština obrazovanja, to je da učenici postanu bolji ljudi, kompetentniji ljudi. Veliki broj roditelja ne vidi da se to dešava u školi. Veliki broj nastavnika takođe ima osećaj da radi posao koji se ne ceni u društvu i oni na neki način imaju i jedan objektivan dokaz. I kada vi stavite puno ljudi da provodi vreme u nečemu u čemu niko ne vidi smisao, onda ste stvorili psihološke preduslove da ljudi postanu nervozni, agresivni, napeti i u takvim okolnostima neki mali incident, neka reč, neki pogled, vrlo lako može da bude ona tačka koja nekoga prebaci iz tog stanja neke povišene negativnosti u agresiju", objasnio je Baucal.
Nerazumevanjem, normalizovanjem nasilja i njegovom glorifikacijom u društvu, struka kaže - dolazi do eskalacije nasilja u školama.
"U poslednjih desetak godina mi ne možemo da govorimo više o tome da imamo samo utisak da ima više nasilja, nego da nasilja zaista ima više. Nažalost, to je opet odgovornost države, trebalo bi da imamo neku validnu, pouzdanu statistiku koja registruje svaki incident nasilja i onda bismo mogli da kažemo tačno koliko je to nasilja više. Iz svakodnevnih vesti vidimo da su incidenti koji se dašavaju u školi sve gori i gori i da period između tih tragičnih incidenata postaje sve kraće i kraće. To znači da ne samo da se uvećava količina nasilja u školi, nego ono postaje dramatičnije", rekao je Baucal.
Međutim, ono što struka naziva eskalacijom, iz Ministarstva prosvete smatraju percepcijom. U pisanom odgovoru Insajderu navode da se ne može govoriti, niti tvrditi da je broj nasilnih situacija u školama u drastičnom povećanju, niti se može tvrditi da se nasilne situacije vršnjačkog i drugih vrsta nasilja dešavaju jedino u školskom okruženju.
"Ono što se može tvrditi jeste činjenica da je nasilje, pa i vršnjačko, danas vidljivije u odnosu na period od pre 10, 20 godina. Razlog tome je što su građani senzibilisani za prepoznavanje svih oblika nasilja: fizičko, digitalno, seksualno, psihološko", odgovorilo je Ministarstvo prosvete u pisanom odgovoru Insajderu.
Nakon majskih tragedija u OŠ "Vladislav Ribnikar" i selima Duboni i Malom Orašju, nastala je "Majska platforma", kao društveni odgovor nasilju. Pokrenuta je zbog osećaja među stručnom zajednicom da nakon ovih tragedija nije dovoljno učinjeno.
"Treba biti pošten i reći da se ipak u prethodnom periodu nešto radilo kada je u pitanju problem nasilja u obrazovanju. Ministarstvo je menjalo zakone, protokole, uvedena je platforma Čuvam te, uvedeni su razni mehanizmi na tom delu papira, dokumenta je urađeno puno toga. Međutim, to nije dalo nikakve efekte i jedan od zaključaka Majske platforme je bilo da takva rešenja koja su administrativnai da neće rešiti problem, zato što u realnosti škole u stvari ne primenjuju te protokole. Prva strategija škole je obično ignorisanje", rekao je Baucal.
Kao odgovor na tu tvrdnju, iz Ministarstva prosvete kažu da bi zajedničko delovanje svih uključenih faktora bilo neophodno kako bi postavljenje mere dovele do rezultata.
"Da bi mere koje se realizuju u školi, pojačan vaspitni rad, društveno koristan rad i preventivne aktivnosti koje škola organizuje, dale efekte, potrebna je sinergija i zajedničko delovanje svih sistema, a posebno saradnja na relaciji škola – roditelj", navode iz Ministarstva.
Kao dugoročno rešenje za nasilje u obrazovnom sistemu Baucal smatra da je ključno da škola funkcioniše kao dobra zajednica. U Srbiji takvih primera ima, kaže on, ali da je potrebno vreme da taj sistem zaživi u svim školama.
"Škole u većini slučajeva nisu zajednice, nisu dobra zajednica. Šta znači dobra zajednica? To bi značilo kada ja odem u školu na posao kao nastavnik, da imam osećaj da sam ja povezan sa drugim nastavnicima, da imam pozitivne odnose sa upravom, pozitivne odnose sa učenicima, pozitivne odnose sa roditeljima, da smo mi zaista pripadnici neke male zajednice koja je se tu okupila da bi ove naše učenike izveli ono što se kaže na put i kako bi su oni postali kvalitetno obrazovani. Za to je potrebno neko vreme. Pitanje je šta ćemo mi da radimo u međuvremenu dok zaista prvo ne krenemo da pomažemo školama da postanu dobre zajednice i dok mnoge škole ne dođu do tog nivoa. Mi moramo imati neku vrstu rešenja šta radimo sa nasiljem u tom među periodu", rekao je Baucal.
Pročitaj još
Profesor Baucal ukazuje na to da je neophodno fokusirati se na preventivne mere više nego na represivne.
"I ako škola bude dobra zajednica, i ako se u školi dešavaju smislene i kvalitetne stvari koje angažuju učenika i nastavnika, mi smo onda stvorili zajednicu u kojoj će se nasilje i dalje dešavati, ali će se dešavati samo iz nekih individualnih faktora", dodao je Baucal.
Problemom nasilja nad nastavnicima bavila se ekipa TV serija "Male velike priče" u emisiji "Školsko zvono - Alarm za državu".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Mađarska policija o tome kako će se kontrolisati putnici kada krenu vozovi od Beograda do Budimpešte
13.10.2026.•
0
Putnici bi pred kraj 2026. godine, posle mnogo najava i odlaganja, mogli konačno da se provozaju brzom prugom Beograd-Budimpešta.
Šta ako ne bude mirne predaje vlasti posle izbora: "Ne nasedati na provokacije"
13.10.2026.•
0
Najveća opasnost u noći između 25. i 26. oktobra mogla bi da bude pokušaj da se opstanak vlasti proglasi važnijim od života građana i njihove izborne volje.
Todorović Štiplija: EPP nije pozvao građane Srbije da glasaju za SNS - to je već signal
13.10.2026.•
4
Urednik Savremene politike Nemanja Todorović Štiplija je istakao da Evropska narodna partija (EPP) nije pozvala građane Srbije da podrže SNS i da je to "već signal".
Profesor Pavlović: Ako izlaznost na izborima ne bude veća, Studentska lista nema čemu da se nada
13.10.2026.•
26
Izborna trka ulazi u završnicu, a za dve nedelje sve bi trebalo da bude poznato. Ko će preći cenzus, koliko mandata donosi svaki glas i kakvu će političku sliku Srbije izbori iznedriti?
MUP: Više od 3.000 vozača kažnjeno prošle nedelje zbog korišćenja mobilnog telefona tokom vožnje
12.10.2026.•
3
Saobraćajna policija je, tokom akcije pojačane kontrole saobraćaja pod nazivom "Fokus na putu", koja je sprovedena od 5. do 11. oktobra, sankcionisala 3.046 vozača zbog nepropisnog korišćenja mobilnog telefona.
Predizborna kampanja na društvenim mrežama: Kratki formati, emotivne poruke i razgovori sa praznim stolicama
12.10.2026.•
5
Dok je predizborna kampanja studenata usmerena ka predstavljanju kandidata, studenata i programa, vlast jednostavnošću i banalizacijom politike kroz sadržaj kampanje, pokušava da deo birača udalji od politike.
Dačić: Da li će neki komarac da ode je nebitno, SPS ostaje kao institucija
12.10.2026.•
14
Lider Socijalističe partije Srbije (SPS) Ivica Dačić je rekao danas da se ta stranka zalaže za odredbe Zakona o radu koji je bio na snazi u vreme vlasti Slobodana Miloševića, odnosno u devedesetim godinama prošlog veka.
RIK odbio prigovor birača o nepristupačnosti biračkih mesta u inostranstvu
12.10.2026.•
1
Republička izborna komisija odbila je prigovor birača o nepristupačnosti biračkog mesta za glasanje na izborima 25. oktobra u smislu udaljenosti tog glasačkog mesta od mesta boravišta glasača u inostranstvu.
MUP: Vučić nije koristio helikopter MUP-a za prevoz do Kragujevca
12.10.2026.•
17
MUP je demantovao da je helikopter MUP-a korišćen za prevoz kandidata liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandra Vučića u Kragujevac.
Evropska komisija ima novi plan proširenja: Šta je poruka za Srbiju?
12.10.2026.•
1
Novi predlozi Evropske komisije mogli bi Srbiji da olakšaju otvaranje pregovaračkih klastera i omoguće pristup pojedinim koristima članstva pre ulaska u EU, ali uslovi za napredovanje ostaju reforme i usklađivanje.
Advokat Aleksandra Šapića: Tužilaštvo tek treba da odluči da li će teretiti Šapića, ili možda nekog drugog
12.10.2026.•
0
Advokat gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, Edvin S. Prelić, saopštio je da tužilaštvo sprovodi službene radnje za koje je nadležno po krivičnoj prijavi pokreta "Kreni-promeni".
Šta se (ne)zna o stranci Branka Ružića: Koga okuplja, kome se obraća, koje su joj šanse
12.10.2026.•
15
Branko Ružić najavio je da kreće sa registrovanjem nove stranke, ali tek u novembru. On se sprema za period posle 25. oktobra i poručuje da ako su birači nezadovoljni SPS-om, alternativa će postojati i posle njih.
Salaj (Reporteri bez granica): Sloboda medija u Srbiji plen Vučića, "predatora medijskih sloboda"
12.10.2026.•
0
Direktor praškog biroa organizacije Reporteri bez granica Pavol Salaj ocenio je dešavanja u medijima "Adrija njuz netvorka" (ANN), od kada ih je preuzeo vlasnik "Alpak kapitala", kao "scenario lošeg trilera".
Koliko ljudi glasa u dijaspori: U Nemačkoj veliki skok broja prijavljenih birača
12.10.2026.•
9
Za glasanje u inostranstvu ukupno je registrovano 102.147 birača od čega je najveći broj njih u Nemačkoj.
Nakon što je bio na mitingu SNS: Tužilaštvo navodi da je istraga protiv Radoičića i dalje u toku
12.10.2026.•
11
Više javno tužilaštvo u Beogradu navodi da je i dalje u toku istraga protiv Milana Radoičića zbog oružanog napada u Banjskoj na severu Kosova u septembru 2023. godine, kada je ubijen kosovski policajac Afrim Bunjaku.
Komentari 1
A3
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar