Istraživanje potvrdilo da sve manje mladih čita knjige: "Knjige naporne, a rečenice predugačke"

Autor: NIN

Info
24.11.2024.
14:03
Čitanje knjiga zasigurno nije na listi najpopularnijih aktivnosti današnje dece i omladine.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Utisak da sa svakom novom generacijom kao po pravilu dolazi i sve manje interesovanje za "pisanu reč" potvrdilo je i najnovije istraživanje nezavisne dobrotvorne organizacije "National Literacy Trust" objavljeno krajem oktobra, a u kom se navodi da je tokom 2024. zabeležen najmanji broj dece i mladih koji su naveli da uživaju u čitanju još od 2005. godine, kada je organizacija počela da sprovodi svoja istraživanja, piše NIN.
 
Prema nalazima istraživanja, samo jedno od troje dece i mladih uzrasta od osam do osamnaest godina izjavilo je da uživa u čitanju u slobodno vreme tokom 2024. godine, što je svega 34,4 odsto ukupnog uzorka, što predstavlja pad od 8,8 procentnih poena u poslednjoj godini.
U isto vreme, samo jedno od petoro mladih istog uzrasta navelo je da svakodnevno čita nešto u slobodno vreme u 2024. godini, što organizacija ističe kao najniži nivo učestalosti čitanja zabeležen od 2005. godine.
 
I prema rečima psihološkinje Branke Tišme, deca mađeg uzrasta sve ređe čitaju knjige, budući da im pažnju okupiraju drugi sadržaji.
 
"Kultura čitanja se značajno manje neguje nego što je to ranije bio slučaj. Deci pažnju skreću razne društvene mreže kojima se priključuju, kao i kratki tekstovi. Knjige su za njih malo naporne i 'smor', kako često umeju da kažu. Nisu zainteresovani za tu vrstu razmišljanja, za dugačke rečenice, pamćenje, razgovore o tim temama. Brži vidovi komunikacije i razmene informacija su im mnogo bliži i češće ih koriste", navodi Tišma za NIN.
Ona napominje da se deci sve manje čitaju bajke i priče pred spavanje, te da je i u školi ono postalo tek još jedna "teška đačka obaveza".
 
"Sve manje im čitamo, manje kupujemo slikovnice, bajke. Možda negde u najranijem uzrastu kad su bebe i kad roditelji prate neke instrukcije ili savete koje daju stručnjaci. Već kasnije se taj deo čitanja i slušanja izgubi, valjda u brzom načinu življenja. Jer, koliko je važno čitanje, toliko je važno i slušanje i da mozak prihvata, da pamtimo i prepričavamo. Nekad su se deca igrala onoga što su slušala ili što im je neko čitao, kroz igru uloga i druge, čega je takođe danas sve manje. Neki drugi sadržaji su sada ušli u njihovu igru, dok se ona postepeno gubi kao fenomen", objašnjava sagovornica beogradskog lista.
 
Tišma dodaje da deca dosta navika ponesu od malih nogu, te da je uloga roditelja ključna, kao i drugih odraslih osoba koje pre svega posredno, ali i neposredno mogu imati uticaja na to kako će doživljavati pisanu reč.
 
S druge strane, Tišma kaže da nije retkost da mladi ljudi kasnije krenu sa čitanjem literature koju su propustili u ranijem dobu. 
 
Kako u razgovoru za NIN navodi profesor srpskog jezika i književnosti u jednoj beogradskoj gimnaziji Marko Nikodijević, razlika u zainteresovanosti mladih za čitanje danas, u odnosu na neke ranije generacije, jeste primetna i na nju je uticalo više faktora.  
"Najočigledniji razlog su digitalne tehnologije, koje s jedne strane okupiraju dobar deo pažnje dece, dok su s druge orijentisane na davanje instant zadovoljenja korisnicima. To onda deci dramatično otežava da održe pažnju i da se posvete bilo čemu, a posebno nečemu zahtevnijem kao što je čitanje ili učenje, na jedan duži vremenski period. Ali to je samo jedan od razloga. Drugi razlog, takođe veoma značajan, možda i presudniji, je to što se u društvu najčešće sa omalovažavanjem govori o bilo kakvoj aktivnosti koja ne donosi neku konkretnu korist. To je opet opšti stav koji se ne odnosi samo na naše društvo. Stav je da ono što se čini bez jasnog intresa, ne treba ni činiti. A sama priroda umetnosti, pa i književnosti, naravno, jeste takva da zahteva bezintresno proučavanje i posmatranje. Posvećenost samo materijalnoj dobiti je veliki problem. Bez čitanja, bez divljenja umetnosti, bez traženja sklada u prirodi, u samome sebi, ne razvija se osećaj za lepo, za dobro, za pravdu. Ostaje samo borba za goli život, jer se smatra da ako nešto ne može da se upotrebi, onda i ne vredi", objašnjava Nikodijević.
 
Ceo tekst NIN-a o tome koliko mladi (ne) čitaju možete pročitati OVDE.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

knjige ČITANJE

Komentari 10

Hronološki Najpopularniji

  • The books of књиге

    25.11.2024 • 10:31
    National literacy trust
    је британска организација,ваљда је време да сами нешто истражимо и предузмемо по том питању ако нас то ,,боли'',а не само да кукамо по мрежама и преносимо туђа мишљења и вртимо сто пута све што сви знају.

  • Realista

    25.11.2024 • 08:42
    60 sekundi pažnje maksimalno
    Šta očekivati od generacije koja ni reči sa dva sloga ne ume da izgovori kako treba?

  • Ygor

    24.11.2024 • 23:17
    Knjige? Šta će im knjige kada danas vođe huligana nose skupa odela i voze skupa kola?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 10 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Počela prijava za državnu pomoć od 6.000 dinara
Počela prijava za državnu pomoć od 6.000 dinara
Još troje profesora dalo otkaz u Jovinoj gimnaziji, podnete krivične prijave protiv direktora
Još troje profesora dalo otkaz u Jovinoj gimnaziji, podnete krivične prijave protiv direktora
BIRODI: SNS 1,6 miliona glasova nije dovoljno za pobedu na izlaznost od 65 odsto
BIRODI: SNS 1,6 miliona glasova nije dovoljno za pobedu na izlaznost od 65 odsto

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

SPS ide na izbore u koaliciji sa JS, SDPS i Zelenima

SPS ide na izbore u koaliciji sa JS, SDPS i Zelenima

08.09.2026.• 18
Glavni odbor Socijalističke partije Srbije jednoglasno je odlučio da na predstojećim parlamentarnim izborima učestvuje u koaliciji sa Jedinstvenom Srbijom, Socijaldemokratskom partijom Srbije i Zelenima Srbije.
Najkomentarisanije